Човек који је откључао свет

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

КАДА су људи први пут ишли на месец, они су с математичком прецизношћу испланирали куда иду и како ће донде доћи. И могли су да комуницирају с базом. Али када је пет малих дрвених бродова Фердинанда Магеланаa — од којих је већина била дугачка око 21 метар — напустило Шпанију 1519, они су отпловили у непознато. И били су потпуно сами.

Међу најодважнијим, најхрабријим навигационим подвизима свих времена, Магеланова путовања су сведок великог доба истраживања — доба смелости и страха, усхићења и трагедије, Бога и богатства. Зато, хајде да се вратимо отприлике у 1480, када се Фердинанд Магелан родио у северном Португалу, и погледајмо тог знаменитог човека који је откључао свет, и његова епохална путовања.

Од Дворског пажа до неустрашивог морепловца

Магеланова породица су чланови племства, те се Фердинанд, као што је обичај, још док је дечак, позива као паж на краљевски двор. Овде, осим што добија образовање, он из прве руке учи о подухватима људи као што је Кристифор Колумбо, који тек што се вратио из Америка након што је тражио западни морски пут до легендарних Острва зачина (Индонезије). Убрзо млади Фердинанд машта о дану када ће и он моћи да чује клепетање једара изнад главе и да на свом лицу осети водену прашину неистражених океана.

Нажалост, године 1495, његов покровитељ, Краљ Џон, убијен је у атентату, и војвода Мануел, који је жељан богатства а не истраживања, долази на престо. Из неког разлога, Мануелу се не допада 15-годишњи Фердинанд, и он се годинама оглушује на његове молбе да иде на море. Али када се Васко да Гама враћа из Индије, крцат зачинима, Мануел намирише велико богатство. Коначно, 1505, даје Магелану дозволу да иде на море. Магелан креће за источну Африку и Индију у португалској армади како би помогао у преузимању контроле над трговином зачинима од арапских трговаца. Након тога, плови даље источно до Малаке, с једном другом војном експедицијом.

Током чарке у Мароку године 1513, Магелан је тешко рањен у колено. Као последица тога, храмље до краја свог живота. Моли Мануела за повећање пензије. Али Мануелова нетрпељивост ни најмање није умањена Магелановим недавним подухватима, жртвом и јунаштвом. Отпушта га да иде својим путем с толико да једва да може да живи у господском сиромаштву.

Магелана у овој најнижој тачки у животу посећује стари пријатељ, чувени морепловац Жоао де Лизбоа. Њих двојица разматрају начине како да дођу до Острва зачина идући југозападно, кроз el paso — мореуз за који се прича да пролази кроз Јужну Америку — и затим преко океана који је Балбоа недавно открио када је пролазио кроз Панамски земљоуз. Они верују да на другој страни овог океана леже Острва зачина.

Магелан сада умире од жеље да уради оно што Колумбо није успео — да пронађе западни пут ка Оријенту, за који верује да је краћи него источни пут. Али потребна му је финансијска подршка. Зато, још увек осећајући врелину Мануеловог гнева, ради оно што је и сам Колумбо урадио пре неколико година — тражи покровитељство шпанског краља.

Да ли ће шпански краљ слушати?

С мапама које леже отворене, Магелан износи своје аргументе младом шпанском суверену, Чарлсу I, који је најзаинтересованији за Магеланов западни пут до Острва зачина, јер би то искључило незаконито нарушавање португалских путања за пловидбу. Штавише, Магелан му саопштава да су Острва зачина можда у ствари на шпанској територији, а не португалској! (Видите оквир „Тордесиљански уговор“.)

Чарлс је придобијен. Даје Магелану пет старих бродова да их поправи за експедицију, поставља га за капетана флоте и обећава му део зараде од зачина које донесе кући. Магелан истог часа креће с послом. Али пошто краљ Мануел потајно настоји да саботира пројекат, пролази више од једне године пре него што је флота коначно спремна за своје епохално путовање.

„Највећи навигациони подвиг у историји“

Дана 20. септембра 1519, San Antonio, Concepción, Victoria и Santiago — од највећег ка најмањем — прате Магеланов адмиралски брод, Trinidad, други брод по величини, док плове за Јужну Америку. Дана 13. децембра, они стижу у Бразил, и под величанственим погледом Пао де Асукара, то јест Главе шећера, улазе у прелеп залив Рио де Жанеира ради оправки и намирница. Затим настављају јужно ка ономе што је сада Аргентина, стално тражећи el paso, неухватљив пролаз ка другом океану. У међувремену, дани постају хладнији и помаљају се глечери. На крају, 31. марта 1520, Магелан одлучује да презими у хладној луци Сан Хулијан.

Путовање сада траје шест пута дуже од Колумбовог првог преласка преко Атлантика — а мореуз се још увек не назире! Морал је хладан попут времена у Сан Хулијану, и људи, укључујући и неке од капетана и официра, очајнички желе да иду кући. Није чудо што избија побуна. Али брзом, одлучном Магелановом акцијом, она не успева, и двојица коловођа бивају убијена.

Присуство страних бродова у луци природно подстиче радозналост снажних — и крупних — локалних становника. Пошто се осећају као кепеци поред тих дивова, посетиоци називају земљу Патагонија — од шпанске речи која значи „велико стопало“ — што је њен назив до дан-данас. Такође запажају и ’морске вукове који су по величини као краве, и црно-беле гуске које пливају под водом, једу рибу и имају кљун као вране.‘ Да, погодили сте — фоке и пингвини!

На поларним ширинама често бивају изненадне, снажне олује, и пре него што је зима готова, флота доживљава своју прву несрећу — мајушни Santiago. Срећом, ипак, посада се спасла из насукане олупине. Након тога, четири преостала брода, као мали шибани крилати мољци у власти непрестаних ледених ветрова, терају јужно у још хладније воде — све до 21. октобра. Кроз водену прашину и суснежицу, све очи су упрте на један отвор ка западу. El paso? Да! Најзад, они скрећу и улазе у мореуз који је касније познат као Магеланов мореуз! Па ипак, чак је и овом тренутку тријумфа помућен сјај. San Antonio намерно нестаје у лавиринту мореуза и враћа се за Шпанију.

Три преостала брода, међу црним фјордовима и снегом прекривеним врховима, упорно настављају пут кроз вијугави мореуз. С југа опажају ватре којима нема броја, вероватно из индијанских логора, па зато ту земљу називају Тиера дел фуего, „земља ватре“.

Тешко искушење на Пацифику

Након пет недеља пуних мука, испловљавају у океан који је толико миран да га Магелан назива Пацифик. Људи се моле, певају хвалоспеве и топовима поздрављају своје освајање. Али њихова еуфорија је кратког века. Очекује их невоља какву још нису доживели, јер то и није баш тако мало море као што су очекивали — њега има, и има, и има, и људи постају све гладнији, слабији и болеснији.

Антонио Пигафета, снажан Италијан, води дневник. Он пише: „Среда, двадесет осмога новембра 1520... уђосмо у пацифичко море, где остадосмо три месеца и двадесет дана а да не узесмо намирнице... Јели смо само бајати кекс који се претворио у прах, пун ларви, и смрдљив од измета који су пацови направили на њему... и пили воду која је била жута и смрдљива. Јели смо и воловску кожу... пиљевину од дрвета, и пацове који коштају пола круне сваки, а, осим тога, није их се могло довољно добити.“ Стога, док свежи пасати пуне њихова једра и бистра вода клизи испод њихове кобилице, људи леже пропадајући од скорбута. Деветнаест умире до времена када стижу на Маријанска острва, 6. марта 1521.

Али овде, због непријатељства са острвљанима, успевају да добаве само мало свеже хране пре но што отплове даље. Коначно, 16. марта, угледају Филипине. Најзад, сви људи добро једу, одмарају се и враћа им се здравље и снага.

Трагедија — сан се руши

Као дубоко религиозан човек, Магелан тамо преобраћа многе локалне становнике и њихове владаре на католицизам. Али његова ревност је уједно и његова пропаст. Бива умешан у једну међуплеменску свађу и, са само 60 људи, напада око 1 500 урођеника, верујући да ће му самострел, мускета и Бог подарити победу. Уместо тога, он и велики број његових људи бивају убијени. Магелану је око 41 година. Лојални Пигафета јадикује: ’Убили су наше огледало, светло, утеху и лојалног вођу.‘ Неколико дана касније, око 27 официра који нису радили ништа више до безбедно посматрали из својих бродова, убијени су од једном пријатељских поглавица.

Кад је Магелан умро, он је заспао у познатим водама. Одмах ту јужно леже Острва зачина, а на западу, Малака, где се тукао 1511. Ако је, како неки историчари сматрају, отпловио на Филипине након битке код Малаке, онда је он, заиста, обишао земљу — иако не, наравно, из једног пута. Дошао је до Филипина и са истока и са запада.

Катастрофа ремети путовање кући

Пошто је сада преостало тако мало људи, немогуће је опслуживати три брода, тако да потапају Conceptión и плове с преостала два брода ка свом коначном одредишту, Острвима зачина. Затим, пошто су се натоварили са зачинима, два брода се раздвајају. Међутим, посаду брода Trinidad који се бори, Португалци заробљавају и затварају.

Али Victoria, под командом бившег побуњеника Хуана Себастијана дел Кана, успева да побегне. Избегавајући све луке осим једне, преузимају на себе ризик португалског пута око Рта добре наде. Међутим, не зауставити се ради хране скупа је стратегија. Кад коначно стигну у Шпанију 6. септембра, 1522. — три године од када су отишли — живо је само 18 болесних, смршалих људи. Па ипак, они су први морепловци на свету који су неоспорно обишли земљу. А Дел Кано је јунак. Невероватно, али 26 тона зачина с брода Victoria отплаћује целу експедицију!

Магеланово име наставља да живи

Годинама је Магелану порицано право место у историји. Под утицајем извештаја бунтовних капетана, Шпанци блате његово име, говорећи да је био суров и неспособан. Португалци га означавају као издајицу. Нажалост, његов бродски дневник је ишчезао када је погинуо; вероватно су га уништили они које би он раскринкао. Али захваљујући несавладивом Пигафети — једном од 18 морепловаца који су обишли земљу — и око 5 других чланова експедиције, имамо бар неки запис о овом трагичном, а ипак изванредном путовању.

С временом, историја је променила суд о њему, и данас се име Магелан одговарајуће поштује. Један мореуз носи његово име, као и Магеланови облаци — две нејасне јужне галаксије које је први пут описала његова посада — и свемирска сонда Магелан. И, наравно, назив највећег океана на свету — Пацифик — дугујемо Магелану.

Заиста, „ниједно човеково путовање таквог значаја неће бити изведено све док се 447 година касније Аполо 11 не спусти на Месец“, пише Ричард Хамбл, у The Voyage of Magellan. Зашто је то путовање било тако важно? Као прво, доказало је да Америке нису ни део, нити близу Азије, као што је Колумбо мислио. Као друго, на крају путовања, разлика од једног дана у датумима указала је на потребу за међународном датумском границом. И, као последње, као што је научни писац Исак Асимов рекао, оно је показало да је земља сферична. Да, с обзиром на ово последње, Магелан је на практичан начин показао оно што је Библија говорила већ 2 250 година (Исаија 40:22; упоредите с Јовом 26:7). Нема сумње да би дубоко религиозном човеку који је откључао свет било драго због тога.

[Фусноте]

[Оквир на 14. страни]

Тордесиљански уговор

С обзиром на огроман свет који се отварао пред њима, Португал и Шпанија су се путем уговора сложили да деле права на трговину и суверенитет над новим земљама. Отуда су, под вођством папе Александра VI и Јулија II, повукли лонгитуду преко онога што је данас Бразил. Земље откривене источно од ове линије постале би португалске; остале, шпанске. Магелан је немудро навео португалског краља Мануела на помисао да када би се ова линија пројектовала кроз полове на другу страну земаљске кугле, Острва зачина би заправо могла потпасти под шпанску територију. Ово искрено опажање, темељено на преовладавајућем концепту о много мањем Пацифичком океану, донело му је жесток прекор. Невероватно, али сам Магелан је погрешио. Па ипак, његово веровање дало му је додатни разлог да тражи покровитељство шпанског краља.

[Оквир⁄Слика на 15. страни]

Тешко искушење раног морнара

Нарочито на дужим истраживачким путовањима — која су често трајала годинама — живот обичног морнара није био идилично крстарење. Ево простог примера морнареве судбе:

• Јадно скучено боравиште и недостатак приватности

• Честа, окрутна казна, у зависности од ћефа капетана

• Скорбут и смрт због недостатка витамина Ц

• Смрт у бродолому, од глади, жеђи, излагања лошем времену, урођеника̂

• Дизентерија или тифус од прљаве и покварене воде за пиће

• Тровање од покварене, загађене хране

• Содоку-грозница, од зуба гладних пацова

• Тифус, од вашака које врве по прљавим телима и одећи

• Најчешће, шансе око 50:50 да ће се жив вратити кући

[Извор]

Century Magazine

[Мапа/Слике на 16. и 17. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Магеланово путовање, 1519-22.

⇦••• Путања □ Полазна и крајња тачка

Магеланов мореуз

Магелан је био убијен на Филипинима

Завршна етапа коју је препловио Хуан Себастијан дел Кано

[Извор]

Магелан: Giraudon/Art Resource, NY; карта света: Mountain High Maps® Copyright © 1995 Digital Wisdom, Inc.; астролаб: љубазношћу Adler Planetarium

[Слика на 16. страни]

Фердинанд Магелан

[Слика на 16. страни]

„Victoria“, први брод који је обишао земљу. Од његових пет бродова, био је четврти по величини и носио је 45 људи. Брод је био дугачак 21 метар

[Слика на 17. страни]

Навигациони инструменти: пешчани сат је мерио време, док је астролаб одређивао географску ширину брода