Разумети страх од муцања

МОЖЕШ ли направити разлику између течног говорника и онога који се боји муцања? ’Па, наравно‘, можда кажеш. Али осмотри оно што Питер Ло пише у својој књизи на африкансу Hhhakkel (Муцање): „На сваког ’непрерушеног‘ муцавца, постоји вероватно десет других који желе да остану што је могуће неприметнији и који крију своју говорну ману на различите начине.“ Крију говорну ману? Како је то могуће?

Неки муцавци успевају да сакрију своју ману тиме што се унапред припремају за речи које су им у прошлости представљале проблем. Затим, уместо да кажу ту реч, они преобликују реченицу или употребе неку другу реч са сличним значењем. Један муж је скривао своје муцање током 19 година брака. Када је његова жена открила истину, питала је једног терапеута: „Мислите ли да због тога мене тера да обављам телефонске разговоре, и због тога ја увек наручујем у ресторанима, и због тога никада не говори на... састанцима?“

Осмотримо такође Герарда и Марију, један срећан брачни пар из Јужне Африке.a У више прилика, Марија је покушала да објасни свом мужу да се уздржава од коментарисања на састанцима библијског студија због свог страха од муцања. „Глупости“, рекао би он догматично, „ниси ти муцавац“. Герард је темељио свој суд на обично причљивој природи своје жене. Само неке говорне ситуације проузрокују да се она боји муцања. По први пут, после пет година брака, Герард је постао свестан тога и признао: „Био сам неук и безобзиран“. Сада, уместо да је критикује, он је похваљује када она успе да скупи храбрости да говори пред великим слушатељством.

Разумљиво, многе муцавце мучи „страх... понекад нагризајући, често акутан“, објашњава муцавац Дејвид Комптон у својој књизи Stammering. „У његовом најрањивијем тренутку, његовој најпотребнијој тачки контакта с другим људским бићима, у његовом обраћању њима, било обичном или блиском, у таквим тренуцима муцавац може очекивати да буде повређен, исмејан... Чак и они који успешније излазе на крај с тим признају да њих обликује њихов страх, и да их он никада у потпуности не напушта.“

Ситуације које могу повећати страх

Када је муцавац позван да одговори на неко питање пред публиком, као на пример у разреду, на пословном састанку или на религиозном скупу, то може проузроковати зебњу која има за последицу озбиљан наступ муцавости. У једном радио-интервјуу, једна 15-годишња Африканка која муца, по имену Розан, била је упитана: „Да ли постоје тренуци када мислиш да је много лакше ћутати?“ Она је одговорила: „Често, на пример у разреду када имам леп одговор за који знам да ће ми донети добру оцену, али знам да је у ствари и сувише велики напор да говорим.“

Један бизнисмен по имену Симон био је такође интервјуисан у горе споменутом радио-програму. Попут Розан, Симон је направио побољшања помоћу говорне терапије. Али понекад још увек има лоше епизоде муцања. То може бити погоршано ставом његових слушалаца. „Ако си на неком састанку колектива где мораш прилично пуно да говориш а иде ти лоше, људи око стола постају врло, врло нестрпљиви“, објашњава он.

Страх који има муцавац не треба бркати са страхом који можда има стидљива особа када говори с непознатима. Узмимо, на пример, Лизу, која протекле две године посећује састанке Јеховиних сведока. У обичном разговору с пријатељима, она често успева да говори прилично течно. Такође ревно учествује у делу јеванђелизирања које захтева да непозвано приступа непознатима. Али она има страх уобичајен за многе муцавце — од говорења пред великом публиком. „На нашим састанцима“, објашњава Лиза, „ретко успем да подигнем руку и одговорим на питање. Ако уопште одговорим, то је у најбољем случају једна реч или нека кратка реченица. Премда је то можда мало, то је све што могу. Често су ми одговори у глави и на уснама јер се увек унапред припремам. Али језик једноставно одбија да сарађује.“

Најгоре искуство за неке муцавце јесте кад морају да читају наглас. То их присиљава да користе речи које би обично избегавали. „На једном од наших састанака“, наставља Лиза, „понекад смо замољени да се смењујемо у читању библијских текстова који се разматрају. У таквим приликама седим у страху, узврпољена, чекајући свој ред, не знајући да ли ћу успети да прочитам текст или нећу. Понекад читам али не могу да изговорим извесну реч. Онда је само прескочим и наставим да читам.“

Очито, треба пажљиво размислити пре него што муцавца охрабримо да чита гласно. Такво „охрабрење“ могло би учинити да се муцавац осећа горе. Уместо тога, таква особа заслужује да буде срдачно похваљена за то што даје све од себе.

Кад покушавамо да помогнемо

Муцање је један врло сложен поремећај. Оно што делује код једнога, не мора деловати и код другога. У ствари, многи муцавци који доживе период да буду „излечени“ доживе повратак касније. Више истраживања је спроведено о муцању него о било ком другом говорном поремећају. Ипак, стручњаци нису пронашли неки специфичан узрок. У ствари, већина се слаже да многи фактори могу допринети муцању. Једна теорија, према недавним студијама, јесте да оно има везе с неправилном организацијом можданих ћелија у раном животу муцавца. Према докторима филозофије Теодору Џ. Питерсу и Барију Гитару, у њиховом приручнику Stuttering—An Integrated Approach to Its Nature and Treatment, садашња гледишта о узроцима „биће застарела када више истраживања попуни огромне јазове у нашем знању о муцању.“

Пошто човек зна тако мало о муцању, постоји потреба за опрезом када се предлаже нека од бројних терапија за оне који пате од овог поремећаја. „Већина озбиљних муцаваца“, додаје горњи приручник, „доживеће само делимичан опоравак. Они ће научити да говоре спорије или да муцају лаганије, и да буду мање забринути због тога... Из разлога које не разумемо, један број муцаваца једноставно се не мења значајно у лечењу.“b

Када лечење не успе да делује, неки терапеути осуђују муцавца што се довољно не труди. Један је тврдио: „Једина вероватноћа за неуспех лежи у муцавчевом ставу с пола срца.“ Без обзира на такве тврдње, писац Дејвид Комптон је рекао: „Немам речи којима бих изразио бес који такви коментари могу проузроковати да муцавац осећа. Прво, зато што је то сасвим јасно неистинито. Ниједна терапија неће никада бити права за све муцавце, па чак и права за неког нарочитог муцавца биће далеко од непогрешиве. Друго, зато што муцавци живе с неуспехом... Све што беспотребно, неправедно, повећава [њихов неуспех], јесте злочин.“

Олакшавање њиховог терета

Муцавци обично не желе да их сажаљевају. Међутим, постоји много тога што се може урадити да им се олакша терет. Када муцају, не одвраћајте збуњено поглед. Уместо да их гледате у уста, гледајте их у очи. Они су обично осетљиви на говор тела њихових слушача. Ако изгледате опуштено, то ће им помоћи да ублаже своје страхове. „Покажите особи да сте спремни да саслушате као што бисте били спремни да саслушате било кога“, каже један терапеут за говор.

Учитељи који имају муцавца међу својим ученицима, могу учинити много тога да му ублаже страхове. У јужноафричком образовном журналу Die Unie, учитељима је дат следећи савет: „Већина муцаваца муцају много мање када знају да онај ко слуша не очекује течност.“

Према горњем журналу, за учитеља је такође важно да упозна ученикова осећања. Уместо да избегавају такве ученике због осећаја непријатности, учитељима се саветује да разговарају с њима и да их охрабре да изразе своја осећања о том проблему. На тај начин учитељ може установити којих се говорних ситуација ученик највише боји. „Течност његовог говора зависи 80 посто од вас“, извештава журнал. Његова течност ће се побољшати ако зна да је прихваћен упркос том проблему. Журнал даље објашњава: „Опуштена атмосфера у разреду усмерена на учење, користиће не само муцавцу, него и осталима у разреду.“

Ови предлози се сигурно могу успешно прилагодити ситуацијама поучавања које укључују и одрасле.

Наш Створитељ разуме

Наш Створитељ, Јехова Бог, у потпуности разуме људску несавршеност. Он је опуномоћио Мојсија да буде његов говорник у вођењу Израелаца из Египта. Учинио је то у потпуном сазнању да је Мојсије имао говорну ману која му је отежавала комуницирање. Бог је такође знао да је Мојсијев брат, Арон, насупрот томе био течан говорник. „Знам да ће он лако говорити“, рекао је Бог (Излазак 4:14). Међутим, Мојсије је имао друге, кудикамо важније особине као што су лојалност, љубазност, вера и благост карактера (Бројеви 12:3; Јеврејима 11:24, 25). Упркос Мојсијевим приговорима, Бог се држао свог избора Мојсија као вође свог народа. У исто време, Бог је узео у обзир Мојсијеве страхове тако што је наименовао Арона као Мојсијевог говорника (Излазак 4:10-17).

Ми можемо опонашати Бога тако што показујемо разумевање. Поступајте према муцавцима с достојанством, и не дозволите да говорна мана замагли праву вредност особе. То илуструје искуство једне девојчице и њеног оца који муца. Отац је савладао једну методу за течније читање. Једне вечери ју је испробао са својом шестогодишњом девојчицом тиме што јој је прочитао једну причу, и био је тако поносан због своје течности.

„Говори лепо, татице“, рекла је она када је отац завршио.

„Па ја говорим врло лепо“, одговорио је он огорчено.

„Не“, инсистирала је она, „говори као што то увек чиниш“.

Да, ова девојчица је волела свог оца због онога што он јесте, чак и с његовом говорном маном. Зато следећи пут кад имате посла с неким ко муца, имајте на уму да та особа можда има драгоцене мисли и пожељне особине. И сигурно има осећања. Будите стрпљиви и покажите јој разумевање.

[Фусноте]

[Слика на 25. страни]

Муцавац се може плашити да говори пред публиком

[Слика на 26. страни]

Будите стрпљиви ако муцавац има потешкоћа док разговара с вама

[Слика на 27. страни]

Муцавци се обично боје телефона