Како излазим на крај са муцањем

Испричао Свен Сиверз

МУЦАМ још од малих ногу. Кад се осврнем уназад, ценим приступ својих родитеља овом проблему. Кад сам замуцкивао, они су се увек трудили да се усредсреде на слушање онога што сам желео да кажем, уместо на исправљање начина на који сам говорио. Према терапеутима за говор, родитељи који стално обраћају пажњу на муцање свог детета могу овај поремећај учинити већим.a

Мајка је постала Јеховин сведок кад ми је било три године. У својим тинејџерским годинама, одлучио сам да следим њен пример и помогнуто ми је да темељно проучим Библију. Дана 24. јула 1982, крстио сам се као предани Божји слуга на конгресу у Нојминстеру, у Немачкој. Касније сам се преселио у Јужну Африку, где сам наставио да учествујем у делу јавног проповедања, у којем је свим правим хришћанима заповеђено да учествују (Матеј 28:19, 20). Можда се питате како се сналазим као човек који муца?

Награде тога што сам позитиван

Морам признати да ми је понекад тешко да задржим позитиван став, али открио сам да је стварно друкчије кад сам позитиван. Чињеница је да на неки начин увек могу да комуницирам. Ако не путем говора, онда комуницирам тако што напишем поруке или једноставно тако што другима покажем библијску литературу. Позитиван приступ помаже ми да пребродим тешкоћу започињања разговора. Трудим се да ми увод остане врло једноставан. На почетку разговора, пустим станара да говори колико год је могуће. Људи воле да причају, а то ми пружа могућност да докучим њихов начин размишљања. Затим наставим разговор о стварима које их занимају, истичући библијску поруку. Концентрисање на оно што они кажу помаже ми да заборавим на свој проблем с говором, те мање муцам.

Позитиван приступ ми такође помаже да коментаришем на хришћанским састанцима. Открио сам да што више учествујем у библијским разговорима, то се публика и водитељ више навикавају на мене и слушају оно што кажем, а не како то кажем.

Да бих доживео радост успеха, морам наставити да се трудим. То ме спречава да подлегнем самосажаљењу и да се затворим у себе. Борба против самосажаљења је битка која се стално бије. Каже се да је, ако је човек збачен с коња, важно да се врати на коња како не би изгубио самопоуздање. Зато, ако морам да станем с говором у току коментара зато што сам потпуно запео, настојим да се, да тако кажем, вратим на коња, тако што коментаришем већ првом следећом приликом.

Како други могу да помогну

Кад морам да телефонирам или упитам странце за неку информацију, ценим тактичну помоћ. Али неки претерују у жељи да помогну, па се са мном опходе као с неким дететом које није способно да доноси одлуке.

Такође ценим помоћ моје драге жене, Трејси. Пре него што преузме улогу мојих „уста“, ми претресемо ситуацију до детаља те она зна шта бих желео да постигнем. (Упореди с Изласком 4:10, 14, 15.) На тај начин, она ми показује поштовање као свом мужу, и пружа ми осећај да још увек имам контролу над својим животом.

Још једна велика помоћ била је Теократска школа службе. На овом седмичном састанку, ученици учествују у јавном читању Библије и у држању кратких говора о библијским темама. Био сам изненађен кад сам открио да често могу прилично добро да читам и говорим пред публиком. Да се нисам уписао у ту школу, вероватно никад не бих постао свестан те способности.

Кад сам имао задатке у Теократској школи службе, било је нарочито охрабрујуће када се водитељ концентрисао на то шта сам рекао, а не на то како сам рекао. Извукао сам велику корист из Водича за теократску службу оспособљавања,b иако неки аспекти ове књиге представљају далеко већи изазов онима који муцају него онима који нормално говоре. Рецимо, повремено, због мере у којој муцам, не могу да довршим говор у дозвољеном времену. Међутим, јако ме охрабри када се водитељ концентрише на тачке на којима могу да радим.

Веће предности службе

У прошлости сам имао предност да јавно читам из неке хришћанске публикације коју проучавамо на нашим састанцима. Такође сам имао предност да водим студиј кад ниједан други оспособљени слуга није био присутан, а данас то радим на редовној основи. Иако на почетку нервозан, искусио сам Божју помоћ у извршавању оваквих задатака.

Међутим, прилике да читам или поучавам са скупштинског подијума годинама су биле ограничене. То је било разумљиво, пошто је било случајева када је требало превише времена да би ме други разумели. Зато сам у потпуности употребио енергију на обављање других додела. Најпре сам служио као помоћник у бризи око скупштинске залихе часописа Куле стражаре и Пробудите се! Затим, након што сам био наименован за слугу помоћника, старао сам се за залихе Библија, књига и друге литературе. Касније ми је било додељено да водим картице подручја које се користе у нашем делу јавног сведочења. То што сам се концентрисао на ове доделе, настојао да добро обавим посао, донело ми је много радости.

Задњих осам година служим и као пуновремени јеванђелизатор заједно с Трејси. Јехова ме свакако благосиља и у овом аспекту. У ствари, понекад се питам да ли то Јехова користи моју слабост муцања. Од пет особа којима сам имао предност да помогнем да постану предани хришћани, две муцају.

Још увек се с радошћу сећам дана када сам био наименован да служим као скупштински старешина. Иако је моја учитељска способност с подијума ограничена, трудим се да се концентришем на лично помагање другима. Муцање не ограничава моју способност да истражујем Писмо како бих помагао члановима скупштине који се суочавају са озбиљним проблемима.

У задњих пет година, био сам позиван да обављам све више говорничких задатака. Поред држања говора у Теократској школи службе, могао сам да износим и кратка обавештења на другим састанцима. Мој говор је полако бивао све течнији. Али онда сам доживео озбиљан пад. Сав забринут, помислио сам: „Више ми се неће давати задаци“, али на моје изненађење, моје име је било на следећем распореду! Председавајући надгледник наше скупштине ми је рекао да ако запнем, могу једноставно да погледам у њега и он ће доћи на подијум и наставити. Једном или двапут сам искористио ову љубазну понуду, али задњих месеци нисам морао то да урадим. Како се мој говор побољшавао, тако су ми додељиване дуже тачке, укључујући и јавна предавања. У потпуности сам схватио колико сам напредовао тек кад сам недавно био замољен да учествујем у два приказа на покрајинском састанку Јеховиних сведока.

Право да вам кажем, није ми баш јасно зашто се мој говор побољшао. Исто би тако сутра поново могао да се погорша. У ствари, иако изгледа као да сам дефинитивно напредовао у говору с подијума, доживљавам тешке падове када лично разговарам с људима. Дакле, ово није прича о успеху у том смислу да сам победио муцање. Кад доживим пад, трудим се да се подсетим на потребу за прихватањем својих ограничења и ’да смерно пред Богом својим ходим‘ (Михеј 6:8).

Шта год да будућност донесе, и даље ћу се трудити, знајући да ће муцање у Божјем предстојећем новом свету потпуно бити побеђено. „Језик муцавих“, каже Библија, „брзо ће и јасно говорити.“ Уверен сам да ће то бити случај у дословном смислу, као што јесте у духовном, и да ће чак и ’неми радосно клицати‘ (Исаија 32:4; 35:6).

[Фусноте]

[Слика на 15. страни]

С мојом женом, Трејси