Гледиште Библије

Да ли хришћани треба да мрзе хомосексуалце?

ГОДИНЕ 1969, на енглеском је била скована реч која описује неразуман страх од хомосексуалаца или одбојност према њима. То је реч „хомофобија“. Многи језици немају такву специфичну реч, па ипак, хиљадама година, људи из многих народа и језика показују несклоност према хомосексуалцима.

Међутим, хомосексуалност се у задње време навелико унапређује као само алтернативни облик сексуалног изражавања. Историчар Џери З. Милер недавно је писао о „растућем захтеву за јавним признањем и поштовањем према самој хомосексуалности“. Он је објаснио да се хомосексуалци „све више удружују да би своје поступке прогласили похвалнима, и да би захтевали да и други то исто учине“. То се види поготово у западним земљама. Међутим, у многим деловима света, чак и у такозваним либералним земљама, многи и даље осуђују и с презиром одбацују хомосексуалност.

Хомосексуалци и они за које се претпоставља да су у то укључени често су издвојени као мете презривих опаски, шиканирања и насиља. Чак и религиозне вође показују такву мржњу. Неки су започели нешто што може изгледати као њихов приватни рат против хомосексуалаца. Узмите, на пример, коментаре које је дао један владика Грчке православне цркве, који су недавно били емитовани на Грчком националном радију. Он је изјавио: „Бог ће заувек спалити хомосексуалце у горућем катрану пакла. Крици њихових прљавих уста одзвањаће у сву вечност. Њихова перверзна тела искусиће несносну муку.“ Да ли је ово стварно тачно? Шта Бог мисли о хомосексуалцима?

Божје гледиште

Библија не скреће посебну пажњу на хомосексуалце као групу коју хришћани треба да избегавају или мрзе. Штавише, она не учи да ће Бог казнити хомосексуалце — нити било које његово створење — тако што ће их заувек спалити у неком горућем паклу. (Упоредите с Римљанима 6:23.)

Међутим, Писмо излаже морална мерила нашег Створитеља, која су често супротна данашњим правилима понашања. Хомосексуалне радње, хетеросексуалан секс између невенчаних особа и бестијалност, све се то осуђује у Библији (Излазак 22:19; Ефесцима 5:3-5). Бог је Содом и Гомор уништио због таквих сексуалних поступака (Постање 13:13; 18:20; 19:4, 5, 24, 25).

Што се тиче хомосексуалних радњи, Божја Реч без увијања каже: „То је мрска ствар“ (Левитска 18:22, The New Jerusalem Bible). Божји закон дат Израелу одређивао је: „Ако неко леже с мушкарцем као са женом, обојица учинише ствар гадну; обојица ће се смрћу казнити“ (Левитска 20:13). Иста казна била је предвиђена и за оне који почине бестијалност, инцест и прељубу (Левитска 20:10-12, 14-17).

Апостол Павле је био надахнут да опише хомосексуалне радње као изразе ’срамних страсти‘ и као „противприродне“. Он пише: „Зато их предаде Бог срамним страстима; јер женске њихове претворише природне односе у противприродне, а тако исто и мушкарци, напустивши природне односе са женским родом, распалише се похотом један на другога, чинећи мушкарци с мушкарцима ствари срамотне, и примајући на себе саме плату достојну свог застрањивања. И како не мараху да познају Бога, то их Бог предаде уму њиховоме поквареноме, да чине што не ваља“ (Римљанима 1:26-28).

Писмо не пружа никаква оправдања, никакве уступке, никакве двосмислености; хомосексуална пракса, прељуба, блуд, све је то одвратно у Божјим очима. У складу с тим, прави хришћани не разводњавају библијско гледиште о „срамним страстима“ само да би постали популарнији или прихватљивији за савремену културу. Нити се слажу с било којим покретом који је посвећен унапређивању хомосексуалности као нормалног начина живота.

„Мрзите на зло“

Библија подсећа: „Ви који Господа љубите, мрзите на зло!“ (Псалам 97:10). Дакле, од хришћана се очекује да мрзе сваку праксу која крши Јеховине законе. Неки људи могу реаговати чак и с јачим осећањима одбојности или гађења према хомосексуалности него према другим врстама неморала, гледајући на хомосексуалност као на неприродну сексуалну перверзију. Међутим, да ли хришћани треба да мрзе особе које раде такве ствари?

Псалмиста у извесној мери баца светло на ово питање у Псалму 139:21, 22: „Зар да ја не мрзим оне који те мрзе Господе? и да се не гадим на оне који на те устају? Пуном мржњом мрзим на њих: то су непријатељи моји.“ Наша лојалност Јехови и његовим мерилима треба у нама да створи снажну несклоност према онима који се намерно буне против Јехове и који заузимају став као Божји непријатељи. Сотона и демони спадају међу такве заклете Божје непријатеље. Изгледа да и неки људи спадају у ову категорију. Па ипак, хришћанину може бити јако тешко да такве људе препозна на основу спољашњег изгледа. Ми не можемо читати срца (Јеремија 17:9, 10). Било би погрешно закључити да је неко непоправљиви Божји непријатељ зато што он или она ради лоше ствари. У многим случајевима, преступници једноставно не знају Божја мерила.

Дакле, у глобалу речено, хришћани нису хитри да мрзе своје ближње. Чак и ако имају снажна осећања гнушања према извесним начинима живота, они не гледају да другима нанесу повреде, нити гаје пркос или злобу према њима. Уместо тога, Библија саветује хришћане да ’имају мир са свим људима‘ (Римљанима 12:9, 17-19).

„Бог није пристран“

Јехова ће дати опроштај особи која се истински каје без обзира какав је неморал та особа можда чинила. Нема доказа да Јехова на један облик неморала гледа као на гори од неког другог. „Бог није пристран“ (Дела апостолска 10:34, 35, NW). Осмотрите, рецимо, случај коринтске скупштине из првог века. Апостол Павле им је писао: „Ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни мекушни, ни погрдни [„ни мушкарци који се чувају за неприродне сврхе, ни мушкарци који лежу с мушкарцима“, NW], ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни грабљивци, неће наследити краљевства Божјега.“ Затим је Павле признао да су неки бивши блудници, прељубници, хомосексуалци и лопови били прихваћени у хришћанску скупштину у Коринту. Објаснио је: „И такви бејасте неки; али се опрасте и посветисте, и оправдасте именом Господа нашега Исуса Христа и Духом Бога нашега“ (1. Коринћанима 6:9-11).

Наравно, Јехова не толерише никакво непрестано и упорно кршење његових савршених моралних мерила. Он дефинитивно мрзи јогунасто необазирање на његова начела. Међутим, врата за помирење држи отворена (Псалам 86:5; Исаија 55:7). У складу с овим, хришћани не чине хомосексуалце, нити било кога другог, метом злобе, исмевања или шиканирања. Прави хришћани гледају на своје ближње као на потенцијалне Христове ученике, опходећи се према њима с поштовањем и достојанством. Библија каже: „То је добро и пријатно пред Богом, Спаситељем нашим, који хоће да се сви људи [„све врсте људи“, NW] спасу, и да дођу до познања истине“ (1. Тимотеју 2:3, 4).

Хришћани примају покајнике

Библија једнако објављује да Бог опрашта. Она га описује као ’Бога који прашта, који је жалостив и милосрдан, који дуго трпи и велик је у милости‘ (Немија 9:17; Језекиљ 33:11; 2. Петрова 3:9). Библија га надаље повезује с оцем из Исусове параболе о изгубљеном сину који је у некој далекој земљи спискао наследство на разврат. Отац је чекао раширених руку како би изразио добродошлицу сину када је син коначно дошао памети, покајао се и вратио се кући (Лука 15:11-24).

Да, могуће је да се преступник промени. Писмо то потврђује тиме што охрабрује људе да свуку стару личност и обуку нову, и да се ’обнове у сили која покреће ум‘ (Ефесцима 4:22-24, NW). Они који раде лоше ствари, укључујући ту и хомосексуалце, могу направити радикалне промене у свом обрасцу размишљања и понашања, и многи су стварно били успешни у том преображавању.a Сам Исус је проповедао таквима; и кад су се покајали, постали су прихватљиви за њега (Матеј 21:31, 32).

Хришћани примају покајничке људе из свих друштвених слојева. Након што за собом оставе неморалне радње, какве год да су можда биле, сви се могу радовати потпуним користима Божјег опроштаја зато што је ’добар Господ свима, и жалостив на сва дела своја‘ (Псалам 145:9).

Хришћани су спремни да понуде потребну духовну подршку, чак и онима који се још увек боре с хомосексуалним нагињањима. То је у складу са самим Божјим показивањем љубави, јер Библија каже: „Бог показује своју љубав к нама у томе што Христос, још кад бејасмо грешници умре за нас“ (Римљанима 5:8).

[Фусноте]

[Истакнути текст на 14. страни]

Хришћани не разводњавају библијско гледиште о хомосексуалности

[Извор слике на 13. страни]

Punch