Навала информација — ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower

Навала информација

ОВАЈ 20. век је сведок навале информација без преседана. Било путем штампаног материјала, обавештавањем преко радија или телевизије, било путем Интернета или неког другог средства, свет је засићен информацијама. Дејвид Шенк пише у својој књизи Смог података — преживети навалу информација (Data Smog—Surviving the Information Glut): „Навала информација је изронила као озбиљна претња... Сада се суочавамо са изгледом информационе гојазности.“

Као само један пример узмите неке добро познате новине. Каже се да обично дневно издање листа The New York Times садржи више информација него што би просечна особа тамо у 17. веку у Енглеској могла да сакупи за цео живот. Али поред дневних новина, свакакве врсте часописа и књига о мноштву тема повећавају бујицу информација које се производе. Сваке године се објави на десетине хиљада књига. И пошто се научне информације удвостручују сваких шест година, не изненађује што широм света, само листова о техници има преко 100 000. А и Интернет чини големе библиотеке информација доступне корисницима компјутера.

А како је с часописима? Пословни журнали, часописи за жене, тинејџере, спорт и разоноду — стварно, часописи о скоро свакој теми и сваком предмету људског интересовања — преплавили су свет, и сви траже да им поклонимо нашу пажњу. А како је са улогом човека који рекламира — „заступником ништавила“, као што је добро описан? У својој књизи Информациона мора (Information Anxiety), аутор Ричард С. Вурман примећује: „Рекламне агенције су објавиле рат нашим чулима баражном ватром реклама које захтевају да се погледају, послушају, помиришу и опипају.“ Оне инсистирају на томе да вам је потребан најновији производ, најновије побољшање, како бисте и ви били „као Јанко и Марко“.

Аустралијски психолог и социјални истраживач др Хју Макај рекао је да је ’свет преплављен информацијама и да се људи позивају да се прикључе на брзу траку информационе аутостраде‘. Проблем, како га др Макај види, јесте у томе што је експлозија вести и емисија о текућим збивањима на радију и телевизији, заједно с текућом драматичном експлозијом компјутерски заснованих информационих мрежа, довела до једног света у којем се многи одазивају на медијске информације које су често у ствари само делимична представа чињеница и догађаја, а не цела прича.

Шта је информација?

Латинска коренска реч информаре носи мисао о обликовању ствари, као када лончар обликује глину. Стога, неке дефиниције речи „информисати“ пружају значење „образовати мисао“ или „уобличити или поучити ум“. Већина читалаца ће се лако сетити времена, не тако давног, када су информације биле једноставно списак чињеница или података који су нам говорили детаље као што су ко, где, шта, када или како. Није постојао никакав посебан језик нити речник за информације. Све што смо морали да урадимо било је да питамо за њих или их потражимо за себе.

Али пристигле су 1990-е, и свету је пружено толико нових речи повезаних са информацијама да оне саме могу створити конфузију. Премда су неки од тих израза или речи релативно једноставни и обухватни, као што су „инфоманија“, „технофилија“ и „информационо доба“, други могу створити праве проблеме. Данас је свет захваћен инфоманијом — веровањем да је особа која има највише информација у предности у односу на друге којима је теже да дођу до њих, и да информације више нису средство које води до циља, већ да су оне саме циљ.

Ова манија је подупрта правом поплавом телекомуникационих система, као што су факс-машина, мобилни телефон и лични компјутер, који неки сматрају симболом и маскотом информационог доба. Тачно је да су практичност, брзина и снага компјутера̂ отвориле приступ информацијама као никада раније — толико да Николас Негропонте, са Института за технологију Масачусетс, каже: „Коришћење компјутера више нема везе с компјутерима. То је начин живота.“ Као резултат тога, информације и технологије које их достављају, почеле су да се прекомерно вреднују, у неким случајевима дубоко поштују, уз огроман број култних следбеника у свим деловима света. Телевизијским вестима и емисијама о текућим збивањима малтене је дат статус живе истине, док се океани тривијалности изливају у телевизијским емисијама с гостима и њих прогута често некритична и лаковерна јавност.

Због тога што је информационо доба изменило начин на који живимо и радимо, многи људи данас пате од „информационе море“ на овај или онај начин. Шта тачно представља информациону мору? Како можете препознати да ли утиче на вас? Постоји ли ишта што можете учинити у вези с њом?

[Извор слике на 3. страни]