Научити да их пустимо да оду

„КАО што су стреле у руци јунаку, таква су деца из младости“, писао је библијски псалмиста (Псалам 127:4). Стрела не погађа случајно свој циљ. Мора се пажљиво нациљати. На сличан начин, ни деца не могу доћи до циља да постану одговорне одрасле особе без родитељског усмеравања. „Учи дете према путу којим треба да иде“, подбуђује Библија, „и оно неће одступити од њега ни када остари“ (Пословице 22:6).

До промене од зависности у детињству до независности у одраслом добу не долази се преко ноћи. Зато, када родитељи треба да отпочну с поучавањем своје деце да буду независна? Апостол Павле је подсетио младића који се звао Тимотеј: „Од детињства свога знаш Света писма која те могу умудрити на спасење по вери која је у Исусу Христу“ (2. Тимотеју 3:15). Замислите, Тимотејева мајка је почела да му пружа духовну поуку још док је био одојче!

Онда, ако мала одојчад могу извући корист из духовне поуке, није ли разумно да деци треба пружити поуку за одрасло доба што је могуће пре? Један начин да се то учини јесте да их поучавамо да буду одговорна, да сама доносе одлуке.

Поучавати децу да буду одговорна

Како можете охрабрити своју децу да буду одговорна? Џек и Нора, један брачни пар, присећају се с обзиром на њихову кћерку: „У време кад једва да је ходала, научила је да носи чарапице или мале ствари у своју спаваћу собу и да их стави у одговарајућу фиоку. Такође је научила и да ставља играчке и књиге на њихово место.“ То су мали почеци, али дете је већ учило да доноси одговорне одлуке.

Како дете расте, можда му се могу поверити и нешто теже одговорности. Тако су Абра и Анита дозволили својој кћерки да има пса љубимца. Малецка је била одговорна за негу пса и чак је од властитог џепарца давала новац за његово издржавање. Поучавање деце да испуњавају своје одговорности захтева стрпљење. Али то је вредно и доприноси њиховом емоционалном одрастању.

Кућни послови пружају још једну могућност да се деца поуче одговорности. Неки родитељи практично ослободе своју децу од породичних дужности, сматрајући да њихова укљученост више смета него што користи. Други закључују како њиховој деци треба ’да буде боље него што је њима било кад су били деца‘. То је погрешно размишљање. Писмо каже: „Слуга који се од детињства мази, на крају ће мислити да је теби син [„постаће незахвалник“, NW]“ (Пословице 29:21). Начело из овог стиха свакако се примењује и на децу. Жалосно је кад млада особа уђе у одрасло доба не само ’незахвална‘ већ и неспособна да обави чак и најједноставније кућне задатке.

У библијска времена је било уобичајено да се младима дају кућни послови. Рецимо, са својих младалачких 17 година, млади Јосип је учествовао у одговорности бриге за породична стада (Постање 37:2). То није био мали задатак, будући да су стада његовог оца била велика (Постање 32:13-15). С обзиром на чињеницу да је Јосип одрастао да би био моћни вођа, није искључено да је ова рана поука имала пуно удела у обликовању његовог карактера на позитиван начин. Слично су и будућем израелском краљу Давиду била поверена стада његовог оца као младој особи (1. Самуилова 16:11).

Која је овде поука за данашње родитеље? Дајте својој деци смисаоне кућне послове. С временом, напором и стрпљењем, можете поучити младе да учествују у чишћењу, кувању, одржавању дворишта и оправци куће и кола. Истина, пуно зависи од узраста и способности детета. Али чак и мала деца обично могу донекле учествовати у ’помагању тати да поправи ауто‘ или у ’помагању мами да скува ручак‘.

Учење кућних послова захтева и то да родитељи дају деци највреднији дар — своје време. Један брачни пар, родитељи два детета, био је запитан за тајну успешног поучавања деце. Одговорили су: „Време, време, време!“

Исправка с пуно љубави

Кад деца добро извршавају задатке, или бар улажу напор да их тако изврше, ободрите их великодушном и искреном похвалом! (Упоредите с Матејом 25:21.) Наравно, деца ретко изврше задатке са способношћу одраслих. И када се деци допусти да сама донесу одлуку, често ће погрешити. Али чувајте се претераног реаговања! Зар и ви сами не грешите као одрасла особа? Зашто онда не бисте показали стрпљење кад ваше дете погреши? (Упоредите с Псалмом 103:13.) Направите места за грешке. Гледајте на њих као на део процеса учења.

Аутори Мајкл Шулман и Ева Меклер примећују: „Деца с којом се поступа на пријатељски начин не боје се да ће бити кажњена за предузимање неког независног поступка.“ Међутим, „деца хладних или грубих родитеља боје се да предузму практично било какву врсту спонтаног поступка, укључујући и оне корисне, зато што се плаше да ће родитељи наћи неку замерку ономе што су урадила и да ће их критиковати или казнити“. Овај коментар је у духу библијског упозорења родитељима: „Не раздражујте синове своје, да не постану малодушни“ (Колошанима 3:21). Зато, када дететови напори не испуне очекивања, зашто га не похвалите бар за то што је покушало? Охрабрите га да идући пут уради боље. Нека зна да вам његов напредак причињава радост. Уверавајте га у своју љубав.

Наравно, каткад је исправка неопходна. То нарочито може бити очигледно током адолесцентних година, када су млади обузети борбом за стварање сопственог идентитета, да буду прихваћени као особе које самостално обављају ствари. Стога су родитељи мудри када на такве покушаје за стицањем независности гледају с разумевањем, а не да их једнако тумаче као бунтовништво.

Истина је, млади јесу склони томе да импулсивно поступају или да се предају ’жудњама младости‘ (2. Тимотеју 2:22). Стога, пропуст да се младалачком понашању поставе ограничења може емоционално оштетити дете; пропустиће да се научи самоконтроли и самодисциплини. Библија упозорава: „Дете самом себи остављено матер своју осрамоти“ (Пословице 29:15). Али одговарајућа дисциплина, пружена с љубављу, корисна је и припрема младу особу за захтеве и притиске одраслог доба. Библија подстиче: „Ко прут жали, сина свог мрзи, ко га воли, на време га кара [’дисциплинује‘, NW]“ (Пословице 13:24). Међутим, упамтите да је суштина дисциплиновања поучавање и обука — не кажњавање. Овде се „прут“ вероватно односи на штап који користе пастири да би усмерили своја стада (Псалам 23:4). То је симбол љубазног вођства — не грубе суровости.

Образовање за живот

Родитељско вођство је нарочито потребно кад је по среди образовање детета. Интересујте се за образовање свог детета. Помозите му да изабере одговарајући школски смер и да донесе одговорну одлуку о томе да ли ће бити потребно било какво додатно образовање.a

Наравно, најважније од свих образовања јесте духовно образовање (Исаија 54:13). Деци ће требати божанска мерила да би преживела у свету одраслих. Њихове „моћи запажања“ морају бити извежбане (Јеврејима 5:14, NW). Родитељи могу пуно учинити да им помогну у овом погледу. Породице међу Јеховиним сведоцима охрабрене су да с децом имају редован студиј Библије. Следећи пример Тимотејеве мајке, која га је поучавала Писму од раног детињства, и родитељи Сведоци поучавају своју малу децу.

Самохрана мајка по имену Барбара породични студиј Библије учини изузетно пријатним искуством за своју децу. „То вече се постарам да деци дам леп оброк, заједно с десертом који воле. Пустим касете Мелодије Краљевства како бих направила праву атмосферу. Затим, након што почнемо с молитвом, обично проучавамо часопис Кулу стражару. Али ако постоји нека посебна потреба, могу употребити публикације као што је Млади питају — практични одговори на њихова питања.“b Како Барбара каже, проучавање Библије помаже њеној деци да „стекну Јеховино гледиште на ствари“.

Да, детету се не може дати већи поклон од спознања и разумевања Божје Речи, Библије. Она може ’дати простима [„неискуснима“, NW] разбор, знање и размишљање младоме човеку‘ (Пословице 1:4). Тако наоружани, млади у одрасло доба улазе способни за суочавање с новим притисцима и ситуацијама.

Па ипак, одлазак деце проузрокује велику промену у начину живота већине родитеља. Како они могу успешно изаћи на крај с празним гнездом, размотрено је у нашем следећем чланку.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 6. страни]

„Деца хладних или грубих родитеља боје се да предузму практично било какву врсту спонтаног поступка, укључујући и оне корисне, зато што се плаше да ће родитељи наћи неку замерку ономе што су урадила и да ће их критиковати или казнити“ — Bringing Up a Moral Child, од Мајкла Шулмана и Еве Меклер.

[Оквир на 6. страни]

Самохрани родитељи — изазов пуштања деце да оду

Самохрана мајка по имену Ребека примећује: „Самохраним родитељима је јако тешко да пусте децу да оду. Ако не пазимо на себе, ми нагињемо да их претерано штитимо и гушимо.“ Књига Тајна породичне среће,c на странама 106-7, нуди следећа корисна запажања:

„Природно је да самохрани родитељи буду посебно блиски са својом децом, али опет треба пазити да се не пређу од Бога постављене границе између родитеља и деце. На пример, озбиљне тешкоће могу настати ако самохрана мајка очекује да њен син преузима одговорности мушкарца у кући или ако се са својом кћерком опходи као с неком поверљивом особом, оптерећујући девојчицу интимним проблемима. То није прикладно, доноси стрес и можда збуњује дете.

„Увери своју децу да ћеш се ти, као родитељ, бринути за њих — а не супротно. (Упореди с 2. Коринћанима 12:14.) Понекад ти је можда потребан неки савет или подршка. Тражи то од хришћанских старешина или можда од зрелих хришћанки, а не од своје малолетне деце (Титу 2:3).“

Кад самохрани родитељи поставе исправне границе и одржавају здрав однос са својом децом, обично им је лакше да их пусте да оду.

[Фуснота]

[Слике на 7. страни]

Практична поука може помоћи деци да постану одговорније одрасле особе

[Слике на 8. страни]

Породични студиј Библије може деци дати мудрост која им треба да би изашла на крај са животом одраслих