Срећно живети у празном гнезду

„ЗА ВЕЋИНУ нас“, признао је један родитељ, „коначно одвајање представља шок без обзира колико смо добро припремљени.“ Да, ма колико одлазак детета био неизбежан, кад до њега стварно дође, изаћи на крај с тим може и да не буде тако лако. Један отац говори о својој реакцији након растанка са својим сином: „Први пут у свом животу... стао сам да плачем, и плачем и плачем.“

Код многих родитеља, одлазак њихове деце оставља велику празнину у њиховом животу — рану која зјапи. Лишени свакодневног контакта са својом децом, неки имају снажна осећања усамљености, бола и губитка. А родитељи можда нису једини којима је тешко да се навикну. Један пар по имену Едвард и Аврил, подсећа нас: „Ако има и друге деце код куће, она ће такође осећати губитак.“ Какав је савет овог пара? „Пружите им своје време и разумевање. То ће им помоћи да се навикну.“

Да, живот тече даље. Уколико треба да се бринете о својој осталој деци — а да не спомињемо ваш посао или кућне обавезе — не можете себи дозволити да потпуно утонете у жалост. Зато, хајде да погледамо неке начине за проналажење среће кад ваша деца оду од куће.

Усредсредите се на позитивне ствари

Наравно, ако се осећате жалосно или усамљено и потребно вам је да се исплачете или да испричате своја осећања неком саосећајном пријатељу, неизоставно то и урадите. Библија каже: „Брига у срцу обара човека, али добра реч га развесели“ (Пословице 12:25). Понекад други могу пружити нови поглед на ствари. На пример, један пар, Валдемар и Маријана, саветује: „Гледајте на ту ствар, не као на губитак, већ као на успешно остварење циља.“ Какав позитиван начин да се гледа на ствари! „Срећни смо што смо могли да подигнемо наше момке тако да буду одговорне одрасле особе“, каже један пар по имену Рудолф и Хилда.

Да ли сте се трудили да одгојите дете „у науци и у страху од Господа“? (Ефесцима 6:4). Чак и ако јесте, још увек можете бити забринути за његов живот. Али за оне који тако поучавају своје дете, библијско уверење јесте да ’оно неће одступити од њега ни када остари‘ (Пословице 22:6). Није ли неизмерно задовољство видети своје дете како се позитивно одазива на вашу поуку? Апостол Јован је у погледу своје духовне породице рекао: „Немам веће радости од ове, да чујем да моја деца у истини ходе“ (3. Јованова 4). Можда и ви слично осећате с обзиром на своје дете.

Додуше, не одазивају се сва деца на хришћанску поуку. Ако се ово испостави као тачно у случају вашег одраслог детета, то не значи да сте заказали као родитељ. Немојте беспотребно сами себе грдити ако сте дали све од себе да бисте га подигли на побожан начин. Схватите да, као одрасла особа, ваше дете носи сопствени терет одговорности пред Богом (Галатима 6:5). Гајите наду да ће оно можда с временом поново осмотрити своје изборе и да ће ’стрела‘ на крају отићи тамо где је била нациљана (Псалам 127:4).

Још увек родитељ!

Премда одлазак вашег детета наговештава значајну промену, то не значи да је ваш посао родитеља завршен. Специјалиста за ментално здравље Хауард Халперн каже: „Ви сте родитељ докле год не умрете, само што се давање и одгој морају поново дефинисати.“

Библија је давно признала да родитељство не престаје само зато што је дете одрасло. Пословице 23:22 кажу: „Слушај оца свога, родитеља свога, и не презри мајку кад остари.“ Да, чак и кад родитељи ’остаре‘ и њихова деца постану одрасле особе, родитељи још увек могу значајно утицати на живот своје деце. Наравно, потребно је да дође до неких подешавања. Али сви односи треба с времена на време да се подешавају како би остали свежи и задовољавајући. Зато, сада када су ваша деца одрасла, радите на подизању вашег односа с њима на зрелији ниво. Занимљиво је да студије показују како се однос родитељ-дете често побољшава када деца оду од куће! Кад се деца лицем у лице суоче с притисцима стварног света, често почињу да гледају родитеље у новом светлу. Један Немац по имену Хартмут, каже: „Сада боље разумем своје родитеље и схватам зашто су радили ствари онако како су их радили.“

Избегавајте да се мешате

Међутим, може се причинити пуно штете уколико постанете особа која се меша у лични живот свог одраслог детета. (Упоредите с 1. Тимотеју 5:13, ДС.) Једна удата жена која има јако затегнуте односе са својим свекром и свекрвом, јада се: „Волимо их, али једноставно желимо да живимо свој живот и да сами доносимо одлуке.“ Наравно да ниједан родитељ пун љубави неће једноставно стајати док одрасло дете срља у пропаст. Али обично је најбоље избегавати давање нетраженог родитељског савета, без обзира колико је он мудар или добронамеран. То је нарочито случај након што се дете венча.

Пробудите се! је још 1983. дао овај савет: „Прихватите своју промењену улогу. Ви напуштате посао дојиље кад беба почне да гега. Слично томе, сада морате заменити драгу улогу старатеља за улогу саветодавца. Доношење одлука за ваше дете у овој фази живота било би неприкладно као кад бисте га потапшали по леђима да би подригнуло или кад бисте га дојили. Као саветник, ви имате јасна ограничења. Више се не можете ефикасно позивати на свој ауторитет родитеља. (’Уради то јер ти ја то кажем.‘) Мора постојати поштовање према статусу одрасле особе вашег детета.“a

Можда се не слажете са свим одлукама које донесу ваше дете и његов брачни друг. Али поштовање светости брака може вам помоћи да смањите своју забринутост и избегнете беспотребно наметање. У ствари, обично је најбоље пустити да млади парови међу собом реше проблеме. У противном, ризикујете да беспотребно дођете у сукоб када дајете нетражени савет зету или снаји који, у некој критичној тачки у браку, могу бити врло осетљиви на критику. Горе споменути чланак из Пробудите се! надаље је саветовао: „Потисните изазов да дајете бескрајне, нетражене предлоге, који зета или снају могу претворити у непријатеља.“ Пружајте подршку — немојте да манипулишете. Одржавањем доброг односа олакшавате свом детету да вам се обрати ако је савет стварно потребан.

Обновите брачне везе

За многе парове, празно гнездо такође може отворити могућност за већу брачну срећу. Време и напор који су укључени у успешно родитељство могу односити толико времена да парови запоставе свој однос. Једна жена каже: „Сада када су деца отишла, Конрад и ја настојимо да се наново упознамо.“

Ослобођени свакодневних одговорности родитељства, сада можда имате више времена једно за друго. Једна мајка је приметила: „Ово новопронађено слободно време... омогућује нам да посветимо више пажње томе ко смо, да се усредсредимо на то да више научимо о нашим односима и да се укључимо у активности које задовољавају наше потребе.“ Она додаје: „То је време за нова сазнања и невероватан раст, и иако такви периоди могу да узнемире, они могу и да развеселе.“

Неки парови имају и већу финансијску слободу. Сада се може тежити за хобијима и каријерама који су били стављени на страну. Међу Јеховиним сведоцима, многи парови користе своју новопронађену слободу да би тежили за духовним интересима. Отац по имену Херман објашњава да након што су његова деца отишла од куће, он и његова жена су одмах усмерили своју пажњу на поновно прихватање пуновремене службе.

Самохрани родитељи који пуштају децу да оду

Прилагођавање на празно гнездо може бити нарочито тешко за самохране родитеље. Ребека, самохрана мајка два детета, објашњава: „Кад наша деца одлазе, ми немамо мужа који би нам правио друштво и пружио љубав.“ Можда самохрани родитељ у својој деци налази извор емоционалне подршке. И уколико су она доприносила кућном буџету, њихов одлазак може бити и финансијска тегоба.

Неки успевају да економски побољшају своје стање тако што се уписују на програме обуке за неки посао или на краткотрајне школске курсеве. Али како особа попуњава празнину усамљености? Једна самохрана мајка каже: „Оно што мени помаже јесте да останем запослена. То би могло да буде читање Библије, чишћење куће или једноставно одлазак у добру шетњу или на трчање. Али најнаградоноснији начин да пребродим усамљеност јесте да разговарам с неким духовним пријатељем.“ Да, „ширите се“, и негујте нова и испуњавајућа пријатељства (2. Коринћанима 6:13). ’Истрајте у мољењима и молитвама‘ кад сте скрхани (1. Тимотеју 5:5, Ча). Будите уверени да ће вас Јехова ојачати и подржати кроз тај тежак период навикавања.

Срећно пуштање деце да оду

Каква год да је ваша ситуација, схватите да живот не престаје онда када деца оду од куће. Нити се породичне везе распадају. Здрава љубав описана у Библији довољно је јака да би одржала људе заједно, чак и када су они међусобно далеко. Апостол Павле нас подсећа да љубав „све сноси. Љубав никада не гине“ (1. Коринћанима 13:7, 8). Несебична љубав коју сте неговали у својој породици неће замрети само зато што ваша деца одлазе од куће.

Занимљиво је да када деца почну да се суочавају с болима одвајања и носталгије или када почну осећати невољу економских притисака, често су они ти који први поново успостављају контакт. Ханс и Ингрид саветују: „Ставите деци до знања да су ваша врата увек отворена.“ Редовне посете, писма или повремени телефонски позиви помоћи ће да останете у вези. Џек и Нора су то овако формулисали: „Будите заинтересовани за то шта раде, али без забадања носа у њихове ствари.“

Кад деца оду од куће, ваш живот се мења. Али живот у празном гнезду може бити пун посла, активан и испуњавајућ. Мења се и ваш однос с децом. Па ипак, то још увек може бити срећан и задовољавајућ однос. „Постајање независним од родитеља“, кажу професори Џефри Ли и Гари Петерсон, „не значи губитак љубави, лојалности или поштовања према родитељима... Заиста, чврсте породичне везе често остају током целог живота.“ Да, ви никада нећете престати да волите своју децу, и никада нећете престати да им будете родитељ. И због тога што сте децу волели довољно да бисте их пустили да оду, стварно их нисте изгубили.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 12. страни]

„Први пут у свом животу . . . стао сам да плачем, и плачем и плачем“

[Оквир/Слике на 10. страни]

Реч одраслој деци — помозите родитељима да вас пусте да одете

Обично је лакше отићи него бити остављен. Зато, иако се радујете својој независности и одраслом добу, показујте љубазност и разумевање према родитељима уколико се тешко навикавају. Уверите их у своју даљњу љубав и наклоност. Писамце, неочекивани поклон или пријатељски телефонски позив могу пуно учинити да се развесели снуждени родитељ! И даље их обавештавајте о важним стварима у свом животу. То им ставља до знања да су породичне везе и даље јаке.

Док се будете суочавали с притисцима живота одраслих, вероватно ћете боље него икада схватити кроз шта су ваши родитељи пролазили док су вас подизали. Можда ће вас то покренути да својим родитељима кажете: „Хвала вам за све што сте урадили за мене!“