Поглед у свет

Брак замире

У Канади, брак као институција брзо слаби. Према извештају Канадске статистике, износи Toronto star, за последњих 15 година, „број Канађана који само живе заједно скоро се утростручио, са 700 000 на два милиона — што значи да је годишња стопа раста шест пута већа од стопе за брак“. Осим тога, „половина свих тих првих заједница у Канади сада су дивљи бракови, а тај број у Квибеку пење се на сваку пету“. Откуд та промена? Дивље брачне заједнице су „очигледно део социјалне револуције, једна од серија одбацивања институција заснованих на социјалном поретку који излази из моде“, каже извештај. Тај новински чланак је запазио да се „на живљење заједно некада гледало као на пробни брак, а сада се на то гледа као на алтернативу за брак“.

„Мојсијев ефекат“

Два физичара из Јапана су успешно раздвојила воду у једној лабораторији, извештава New Scientist. Масаказу Ивасака и Шого Уено, с Токијског универзитета, употребили су снажне електричне намотаје да би створили јако магнетно поље око једне хоризонталне цеви која је делимично била напуњена водом. То магнетно поље, око 500 000 пута јаче од земљиног, натерало је воду да побегне на крајеве цилиндра, остављајући сув део у средини. Овај феномен, који су научници први пут открили 1994, поновили су физичари из Европе и Сједињених Држава. Како он делује? Према Коичи Китазави, једном сараднику на Токијском универзитету, вода „има благу одбојност према намагнетисавању. Зато снажан магнет одбија воду, и одводи је с места где је магнетно поље високо на друга места где је ниско.“ Китазава је том феномену наденуо име „Мојсијев ефекат“.

Туристи с лошим манирима

Богато културно наслеђе Италије чини ту земљу популарним туристичким одредиштем. Нажалост, тамошњи одмораши се често мало опусте у погледу финих манира. Према Марију Лолију Гетију, флорентинском начелнику градског секретаријата за околину и архитектонско наслеђе, „многи сматрају да имају право да чине ствари које код куће не би ни сањали да чине“. Стога је град Флоренца саставио „Повељу туристичких права и дужности“, која посетиоце подсећа на то шта могу а шта не могу да раде, извештава La Republica. Ево неких подсетника: не купајте се у фонтанама и не стављајте ноге у њих; немојте правити пикник испред споменика̂ и музеја̂; не бацајте лименке ни жвакаће гуме на земљу; немојте носити мајице без рукава кад посећујете музеје; и немојте се сунчати у купаћим костимима у историјским вртовима и четвртима. Наравно, туристи с добрим манирима се још увек цене и добродошли су.

Дилема око храњења беба

„Већ две деценије, доктори и институције за здравствену заштиту дају истоветан савет новим мајкама у сиромашним земљама: дојите своје бебе да бисте заштитиле њихово здравље“, каже The New York Times. „Али сада, пандемија сиде ремети тај једноставни савет. Студије показују да мајке заражене вирусом сиде могу тај вирус да пренесу преко млека у великом проценту случајева... Уједињене нације су недавно процениле да је једна трећина све деце заражене ХИВ-ом добила тај вирус преко мајчиног млека.“ Алтернатива је замена за мајчино млеко, али и она носи своје проблеме. У многим земљама мајке немају средстава да себи приуште замене или да стерилишу бочице, и немају приступ чистој води. Као последица, бебе пате од дијареје и дехидрације, као и од респираторних и гастроинтестиналних болести. Сиромашне породице разводњавају те производе, што доводи до неисхрањености беба. Здравствени службеници се сада боре да уравнотеже оба питања. Широм света међу бебама и децом свакодневно има преко 1 000 нових случајева заразе ХИВ-ом.

Светски ниво санитације се погоршава

„Скоро три милијарде људи, више од половине светског становништва, нема приступ чак ни минимално хигијенском тоалету“, извештава The New York Times. Ови налази, као саставни део годишње анкете Прогрес нација коју води UNICEF (Фонд Уједињених Нација за децу), такође откривају да су „статистички подаци о санитацији међу онима који се широм света погоршавају, а не побољшавају“. На пример, неке земље које су напредовале у пружању чисте воде сиромашнима заказују када је реч о канализацији. Тај недостатак основне хигијене знатно доприноси ширењу нових невоља и обнављању старих болести, каже тај извештај. Сматра се да свакодневно умире преко два милиона деце од болести повезаних с несанитарним условима. Актар Хамед Кан, аутор ове студије, каже: „Кад имате средњовековни ниво санитације, имате и средњовековни ниво болести.“

Дом је најважнији

Да ли је чување деце — надгледање деце од стране других док су родитељи на послу — добро за децу? То је желела да установи једна америчка студија коју је спровео Национални институт за здравље деце и људски развој. Истакнути истраживачи на пољу чувања деце са 14 универзитета посматрали су 1 364 деце од рођења до узраста од три године. За више од 20 посто деце бринуле су њихове мајке у кући; остатак је био слат у центре за дневни боравак или у домове плаћених дадиља. С каквим резултатима? „Истраживачи су установили да деца у висококвалитетним дневним боравцима — таквим у којима одрасли пуно разговарају с њима на један саосећајан начин — имају благу предност над децом у мање пажљивим окружењима када се ради о језику и учењу вештина“, бележи часопис Time. „Али главни закључак је био тај да је утицај дневне бриге био далеко мање важан за умни и емоционални развој деце у поређењу с квалитетом њиховог породичног живота... Истраживачи су прорачунали да се само 1% разлике међу децом може повезати с факторима дневног боравка, а 32% може се објаснити различитим квалитетом њихових искустава унутар њихових породица. Каква је онда порука? Дом је центар за учење који заиста вреди.“

Необично пријатељство

Научници се већ дуго чуде односу између мрава и афричког дрвећа акације. То дрвеће пружа мравима храну и склониште. Мрави, за узврат, нападају инсекте који оштећују дрвеће и убадају животиње које брсте лишће. Изгледа да опстанак тог дрвећа зависи од те заштите. Али том дрвећу су такође потребни и летећи инсекти да би опрашили његове цветове. С обзиром на то, како инсекти који врше опрашивање имају шансу да обаве свој задатак? Према научном часопису Nature, кад је то дрвеће на „самом крају цветне плодности“, оно испушта једну хемикалију која изгледа да одвраћа мраве. То инсектима допушта да цветове посете „у пресудном моменту“. Затим, након што су цветови опрашени, мрави се враћају на своју стражарску дужност.

Откривена Гутенбергова Библија

Један део Библије коју је у 15. веку штампао Јохан Гутенберг откривен је у једној црквеној архиви у Рендсбургу, у Немачкој. После његовог открића почетком 1996, тај део Библије од 150 страна био је пажљиво испитан пре него што је проглашен за правог Гутенберга, извештава Wiesbadener Kurier. Познато је да широм света постоји 48 Гутенбергових Библија, од којих су 20 комплетне. „На чувене Библије у два тома које је штампао Јохан Гутенберг гледа се као на прво веће дело у штампању књига“, кажу те новине. Ово најновије откриће „још увек има свој оригинални нетакнути ланац за књиге, којим су Библије биле причвршћиване за проповедаоницу како би се спречило да буду украдене“.

Дужи живот

Шта је потребно да би човек остао здрав и живео дуже? „Тенденција личности да задржи доследно расположење које је увелико без психолошког стреса унапређује физичко здравље много више него што то чини вежбање или навике исхране“, каже др Џорџ Вајан са Бригамске и женске болнице у Бостону. Вајаново мишљење се заснива на једној текућој студији која укључује преко 230 мушкараца први пут ангажованих 1942. У старости од 52 године, мушкарци који су били доброг здравља били су подељени у три групе: оне који су сматрани „истресиранима“ (они су злоупотребљавали алкохол, редовно су узимали лекове за смирење, или се консултовали с психијатром), „неистресиране“ (они никад нису злоупотребљавали алкохол, узимали лекове који мењају расположење, или се консултовали с психијатром), и „осредње“ (они су били између ове две групе). У старости од 75 година, „умрло је само 5 посто [неистресираних], у поређењу с 25 посто средње групе, и 38 посто истресираних мушкараца“, извештава Science News. Свакако, одржавање здраве исхране и редовно вежбање помаже да се унапреди добро здравље. Али „дуговечност, бар за мушкарце, изгледа да зависи од склоности ка емоционалној стабилности која одвраћа од крајњих напада депресије“, каже Science News.