Кад наука говори — како слушате?

НОВЕ болести као и старе које се враћају представљају изазов за науку. Људи који су у очајничкој потрази за леком слушају кад наука говори. Страх од смрти наводи многе да нестрпљиво пробају последњи чудотворни лек, и често се мало размишља о дугорочним последицама.

У многим случајевима наука је помогла онима који се муче да побољшају квалитет живота. У томе се истичу хируршки захвати који искључују коришћење трансфузија крви, које су ризичне. Наука и технологија су човечанству пружиле снагу да чини ствари које запањују машту. Оно што је некада било научна фантастика сада је свакодневна реалност. Па ипак, није сва наука алтруистичка, мотивисана очајничким потребама човечанства.

Ко то говори?

Велики део науке је само бизнис и подупиру га моћни лобији, као што је раније примећено. Према томе, пре него што донесете закључке или се одушевите неким новим научним открићем, запитајте се: ’Ко то у ствари говори?‘ Научите да препознате скривене намере. Није тајна да медији имају велике користи од сензација. Неке новине неће презати ни пред чим само да продају свој тираж. А чак и неки угледнији часописи понекад дозвољавају извесну меру сензационализма.

Често се догађа да наука и медији створе један однос љубави и мржње. Медији могу учинити да наука изгледа привлачно али, с друге стране, „научници често настоје да контролишу оно што излази у штампи тако што одбијају интервјуе уколико не могу да прегледају и исправе чланак пре него што се објави. Репортери, плашећи се цензуре од стране научника са снажним интересима, обично се устежу да покажу своје чланке научницима, премда често с њима потврђују тачност детаља“. Тако пише Дороти Нелкин у својој књизи Selling Science.

Она затим наводи примере који потврђују њену мисао: „Новински извештаји о новим научним побољшањима лако могу пробудити наде очајних људи... Пацијенти долазе у ординације својих лекара машући последњим издањем [неког популарног часописа] и захтевајући најновији лек.“ Затим, ту је пример, који је Дороти Нелкин навела, о једном репортеру који је питао председника Међународне оперативне групе при организацији Светско здравље и радна снага, „шта он мисли, да ли врачеви могу ефикасно давати лекове у Африци“. Он је одговорио да би „вероватно могли због тога што народ има велико поверење у њих“. Али какав је био новински наслов следећег дана? Гласио је: „Стручњак УН тражи више врачева“!

Нажалост, изгледа да је савремени тренд код све више и више људи да се ослањају на новине и часописе, да их они информишу о текућој науци, каже Нелкинова. А за многе, који нису тако вољни да читају или можда слабо читају, телевизија постаје главни извор информација.

Задржати уравнотежено гледиште о науци

Без обзира на тријумфе науке који користе човечанству, морамо задржати на уму да су и научници само људи. Они нису имуни на искушење и корупцију. Њихови мотиви нису увек племенити. Заиста, наука има своје исправно место у друштву, али она није непогрешиво светло-водиља једног света који постаје све мрачнији.

Журнал Speculations in Science and Technology примећује: „Историја науке показује да ма како вође науке величанствено... изгледале, оне ипак греше.“ У ствари, неке чине и више од тога.

Због разлога изнетих у овим чланцима, било би немудро за хришћане да се упуштају у научне спорове или да унапређују недоказане научне теорије. На пример, неки су можда постали опседнути страхом од електромагнетизма. Затим, с најбољим намерама, они могу подстицати друге да се отарасе својих микроталасних пећница, електричних покривача и сличних ствари. Наравно, свако има слободу избора, а други не треба да га критикују због тога. Али они који изаберу друго решење треба да буду у могућности да очекују исто опхођење. Зато је мудро избегавати ширење сензационализма. Тек се треба доказати да ли су многе необичне тврдње истините или нису. Ако се на крају покаже да су неке од тих тврдњи неосноване или чак неисправне, тада они који заговарају те тврдње не само што испадну глупи већ могу ненамерно нанети штету другима.

Потребна је разборитост

Како хришћанин треба да реагује на научне извештаје од којих медији направе сензације? Као прво, испитајте куда то води. Који је мотив за тај чланак или ту вест? Као друго, прочитајте цео чланак. Сензационални наслов можда се не подудара с детаљима у самом чланку. Као треће и најважније, проверите досадашња достигнућа оних који стоје иза тог чланка. Да ли говоре истину? Да ли имају неки скривени план? (Римљанима 3:4).

Може се рећи да ако неки на научнике гледају са скептицизмом, сами научници су створили такву ситуацију. Веродостојност неких научника као неутралних тражилаца истине страшно се искварила. Наука је отворила узбудљиве видике спознању о нашем свету и свемиру. Међутим, нека предвиђања о једном бољем новом свету која се заснивају на науци, уливају страх и бригу уместо наде.

Неки стручњаци изричу злослутна упозорења о могућим будућим катастрофама. Добитник Нобелове награде, британски физичар Џозеф Ротблат, изразио је своју забринутост на следећи начин: „Мене брине то што други напреци у науци могу довести до других средстава масовног уништења, која ће можда бити доступнија и од нуклеарног оружја. Генетски инжењеринг је једно сасвим могуће подручје, због страшних развоја који се дешавају на том пољу.“ Професор Бен Селинџер са аустралијског националног универзитета говорио је о проблемима које предвиђа: „По мом мишљењу, следећа криза ће се највероватније догодити на подручју генетског инжењеринга, али не знам шта, како и када.“

С друге стране, Библија, Реч Божја, представља једну сигурну ’светлост нашој стази‘ која води у сигурну будућност мира, доброг здравља, и светског јединства, на очишћеној земљи под владањем Божјег Краљевства (Псалам 119:105; Откривење 11:18; 21:1-4).

[Оквир на 11. страни]

„Наметљива надмоћност мита“

Задњих година неки научници су почели озбиљно да сумњају у одрживост теорије еволуције, како ју је изразио Чарлс Дарвин. То је посебно случај с молекуларним биолозима.

У својој књизи Evolution: A Theory in Crisis, Мајкл Дентон, истраживач на пољу биологије, написао је: „Подизање дарвинске теорије на ниво самодоказивог аксиома имало је за последицу то да су веома стварни проблеми и приговори с којима се Дарвин тако болно мучио у Пореклу постали потпуно невидљиви. Пресудни проблеми као што је недостатак везивних карика или тешкоћа око представе о средњим облицима живота практично никада нису били осматрани, а стварање чак и најсложенијих адаптација без трунке сумње је приписано природној селекцији.“

Он наставља: „Та наметљива надмоћност мита створила је раширену илузију да је теорија еволуције била скоро доказана пре стотину година... Ништа не би могло бити даље од истине“ (страна 77).

„Ако би се могло показати да постоји неки сложен орган који није могао постати многобројнијим узастопним, малим преиначењима, онда би моја теорија апсолутно пала“ (Постанак врста, Чарлс Дарвин, страна 171).

„Док се број необјашњивих, несводљиво сложених биолошких система повећава,a наше поуздање да је Дарвинов критеријум за неуспех задовољен расте до максимума који наука допушта“ (Darwin’s Black Box—The Biochemical Challenge to Evolution, од Мајкла Ј. Беха, стране 39⁠-40). Другим речима, недавна открића на пољу молекуларне биологије бацају озбиљне сумње на Дарвинову еволуцију.

„Резултат све већих напора да се истражи ћелија — да се истражи живот на молекуларном нивоу — јесте гласан, јасан, продоран повик — ’дизајн!‘ Тај резултат је тако недвосмислен и тако значајан да се мора сврстати у једно од највећих достигнућа у историји науке. То откриће равно је открићима Њутна и Ајнштајна, Лавоазија и Шредингера, Пастера и Дарвина. Запажање интелигентног животног дизајна толико је значајно колико и запажање да се земља окреће око сунца“ (Darwin’s Black Box, стране 232⁠-3).

[Фусноте]

[Слике на 10. страни]

Хришћани мудро избегавају спорове око могућег живота на другим планетама или наводних последица електромагнетизма

[Извор]

NASA photo/JPI

NASA photo/JPI