Хришћани и касте

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ИНДИЈЕ

НА ШТА помислите кад чујете израз „систем каста“? Можда помислите на Индију и милионе оних који су без касте — изгнанике. Премда је систем каста део хиндуистичке религије, хиндуистички реформатори се боре да избришу последице које је тај систем имао на ниже касте и изгнанике. С обзиром на то, шта бисте рекли кад бисте чули да се систем каста практикује чак и у црквама које тврде да су хришћанске?

Могуће порекло система каста у Индији

Подела људи на друштвене слојеве где се неки осећају супериорније није карактеристична само за Индију. Сви континенти доживљавају класну дискриминацију у овом или оном облику. Оно због чега је индијски систем каста другачији јесте чињеница да је пре више од 3 000 година, један процес друштвеног покоравања постао саставни део религије.

Иако се не зна са сигурношћу које је порекло система каста, неки ауторитети проналазе његове корене у древној цивилизацији у долини Инда на подручју данашњег Пакистана. Археологија изгледа показује да су тамошње најраније становнике касније освојила племена са северозапада, што се обично назива „аријевска миграција“. У својој књизи The Discovery of India, Џавахарлал Нехру назива ту миграцију „првом културном синтезом и стапањем“, из чега су произашле „индијске расе и темељна индијска култура“. Међутим, то стапање није довело до расне једнакости.

The New Encyclopædia Britannica наводи: „Хиндуси објашњавају да је до пролиферације каста (јатиз, дословно ’рођења‘) дошло поделом четири класе, или варне, због међусобног склапања бракова (што је забрањено у хиндуистичким делима о дарми). Међутим, савремене теорије су склоне томе да претпостављају како су касте настале из разлика у породичним ритуалним обичајима, расних разлика и услед поделе и специјализације запослења. Многи данашњи изучаваоци такође доводе у сумњу то да је једноставни варна систем икада био нешто више од једног теоретски социорелигиозног идеала и наглашавају да је високо сложена подела хиндуистичког друштва на скоро 3 000 каста и поткаста вероватно постојала и у древна времена.“

Једно време је између класа долазило до узајамног склапања бракова, и претходне предрасуде засноване на боји коже мање су се истицале. Крута правила која управљају кастама била су резултат каснијег религиозног развоја, који је изложен у ведским списима и Кодексу (или Законику) Мануа, једног хиндуистичког мудраца. Брамани су научавали да су вишим кастама припадали они који су рођени с чистоћом која их је одвајала од нижих каста. Они су у шудре, то јест у оне из нижих каста, усађивали веровање да је њихов ропски рад био од Бога одређена казна за лоша дела почињена у ранијем животу и да би сваки покушај да поруше баријере каста учинио да постану изгнаници. Узајамна склапања бракова, заједничко обедовање, коришћење истог извора воде, или улазак у исти храм заједно са шудром, проузроковали би да особа из више касте изгуби своју касту.

Касте у савременом оквиру

Након што је Индија постигла независност 1947, световна влада је формулисала устав којим је дискриминација на основу каста постала кривични прекршај. Свесна да су хиндуси из нижих каста вековима били у неповољном положају, влада је донела закон о резервисању владиних и изборних служби као и места у образовним институцијама за испланиране касте и племена.a Израз који се користио за те хиндуистичке групе је „далит“, и значи „сломљени, подјармљени“. Али недавно је један наслов у новинама гласио: „Далитски хришћани захтевају придржавање права [квота на послу и универзитету].“ Како је дошло до тога?

Велике државне бенефиције дате хиндусима из нижих каста заснивају се на чињеници да они подносе неправду због система каста. Зато се резоновало да религије које нису практиковале систем каста не могу да очекују те бенефиције. Међутим, због тога што су обраћеници из ниже касте, то јест недодирљиви, далитски хришћани кажу да и они доживљавају дискриминацију, не само од хиндуса већ и од својих ’сухришћана‘. Да ли је то тачно?

Мисионари хришћанског света и касте

Многе хиндусе су преобратили португалски, француски и британски мисионари, како католички тако и протестантски, током колонијалних времена. Људи из свих каста постали су номинални хришћани, с тим да су неки проповедници привукли брамане, а други недодирљиве. Како је поучавање и понашање тих мисионара утицало на дубоко укорењено веровање у касте?

У вези с Британцима у Индији, писац Нирад Каудури каже да у црквама „индијска скупштина није могла да седи с Европљанима. Хришћанство није скривало да је свесно расне супериорности на којој је почивало британско владање Индијом“. Показујући сличан став, један мисионар је 1894. известио Управу мисија у иностранству у Сједињеним Државама да је преобраћење људи из нижих каста било „сакупљање смећа у Цркву“.

Јасно је да је осећање расне супериорности од стране тих раних мисионара и стапање браманске мисли с црквеним учењима у великој мери одговорно за то што многи такозвани хришћани у Индији отворено практикују систем каста.

Касте у данашњим црквама

Католички надбискуп Џорџ Зур је, обраћајући се Католичкој бискупској конференцији Индије 1991, рекао: „Обраћеници из испланираних касти третирају се као ниже касте не само од стране хиндуса из високих каста већ и од стране хришћана из високих каста... За њих су одвојена посебна места у парохијским црквама и на гробљима. На бракове између каста гледа се с неодобравањем... Међу свештенством је раширен кастизам.“

Бискуп М. Азарија, из Цркве јужне Индије, једне Уједињене протестантске цркве, рекао је у својој књизи The Un-Christian Side of the Indian Church: „Хришћани из испланиране касте (далити) су тако дискриминисани и потлачени од стране сухришћана у разним црквама, и то не због њихове грешке, већ због порекла, чак и ако су друга, трећа или четврта генерација хришћана. Хришћани из високих каста који су у мањини у цркви задржавају своје предрасуде у вези с кастама чак и после више генерација, те на њих не утиче хришћанско веровање и практиковање хришћанства.“

Владино испитивање проблема уназађених класа у Индији, познато као Мандалова комисија, установило је да су тобожњи хришћани у Керали подељени „на разне етничке групе на темељу свог кастинског порекла... Чак и након преобраћења, обраћеници из нижих каста и даље су третирани као хариђаниb... Сиријски и пулаја чланови исте Цркве обављали су верске ритуале одвојено у засебним објектима“.

Један извештај у часопису Indian Express од августа 1996. рекао је о далитским хришћанима: „У Тамил Надуу, они су стамбено одвојени од виших каста. У Керали, они су у великој мери радници-беземљаши, и раде за сиријске хришћане и друге земљопоседнике из виших каста. Заједничко обедовање или узајамно склапање бракова између далита и сиријских хришћана не долази у обзир. У многим случајевима, Далити обожавају у својим властитим црквама, названим ’палаја цркве‘ или ’параја цркве‘.“ То су називи за поткасте.

Реакције на незадовољство

Групе активиста лаика, као што је ФПХЕ (Форум против хришћанског експлоатисања), траже владине бенефиције за хришћанске далите. Главна брига је економска помоћ за хришћанске обраћенике. Други су међутим заинтересовани за опхођење у цркви. У једном писму папи Јовану Павлу II, око 120 потписника је рекло да су „прихватили хришћанство да би се ослободили система каста“ али да им се не допушта да улазе у сеоску цркву нити да учествују у службама. Били су присиљени да направе куће у једној јединој улици у коју ни хришћани из виших каста — и ниједан парохијски свештеник — никада не залазе! Једна католикиња која има сличне проблеме рекла је: „Мени је сигурно важно да мој син учи на добром колеџу. Али још је важније да га његова [католичка] браћа прихвате као себи равног.“

Премда неки покушавају да побољшају ситуацију далитских хришћана, многи губе стрпљивост. Организације као што је Вишава хинду паришад (Светска хиндуистичка организација) покушавају да врате хришћанске обраћенике назад у хиндуистички тор. Indian Express је известио о једној церемонији којој је присуствовало 10 000 људи, и на којој је више од 600 таквих „хришћанских“ породица поново прихватило хиндуизам.

Прави хришћански пут

Да су мисионари црквених организација научавали Христова учења заснована на љубави, не би било „браманских хришћана“, „далитских хришћана“, нити „параја хришћана“ (Матеј 22:37-40). Не би било засебних цркви за далите и не би било сегрегације на оброцима. Која су то ослобађајућа библијска учења која надилазе класне разлике?

„Јер је Господ, Бог ваш, Бог над боговима... који нема личних обзира, нити прима поклона“ (Поновљени закони 10:17).

„Молимо вас, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа, да сви ви једно говорите и да не буду међу вама распре, него да будете потпуно сложни у једном духу и у једном осећању“ (1. Коринћанима 1:10).

„По томе ће сви познати да сте моји ученици ако се међу собом љубите“ (Јован 13:35).

Библија научава да је Бог начинио све људе од једног човека. Она такође каже да сви потомци тог једног човека треба да ’траже Бога и да га нађу, мада није далеко ни од једнога од нас‘ (Дела апостолска 17:26, 27).

Када су класне разлике почеле да се увлаче у рану хришћанску скупштину, писац Јаков је под надахнућем то отворено осудио. Рекао је: „Имате класних разлика међу собом и постали сте судије које доносе зле одлуке?“ (Јаков 2:1-4, NW). Право хришћанско учење не даје места никаквом облику система каста.

Потреба за размишљањем усмереним ка новом свету

Милиони Јеховиних сведока су били спремни да промене своја ранија веровања и понашање које су научили у многим разноразним религијама. Библијска учења су из њихових срца и мисли уклонила осећања супериорности или инфериорности, било да су она укорењена у колонијалним освајањима, раси, апартхејду или систему каста (Римљанима 12:1, 2). Они имају јасно разумевање о ономе што Библија назива ’нова земља‘, у којој ће „правда наставати“. Какав славан изглед за мноштва напаћених на земљи! (2. Петрова 3:13).

[Фусноте]

[Оквир⁄слика на 25. страни]

„Бог нема личних обзира, него у свакоме народу који се год боји њега и праведно поступа, мио је њему“ (Дела апостолска 10:34, 35).

[Оквир⁄слика на 23. страни]

Како се осећају?

Да, како се осећају они које људи који тврде да су хришћани третирају као изгнанике? Један хришћанин чији су се преци преобратили с ниже касте хиндуизма познате као керамарс, прича о једном догађају који се одиграо у његовој држави Керала пре неколико година:

Био сам позван на једну свадбу где је приличан број гостију био из цркве. Кад су ме ови видели на свадби, настала је прилична пометња, а они који су били из Ортодоксне сиријске цркве рекли су да неће остати на свадби ако ја не одем, пошто нису узимали оброке заједно с пулајом. Кад је невестин отац одбио да удовољи њиховом ултиматуму, они су масовно бојкотовали свадбу. Кад су отишли, био је послужен оброк. Али они који су послуживали нису хтели да очисте лист банане с кога сам јео и да поспреме мој сто.

[Слика]

Типична црква у јужној Индији, где се окупљају само ниже касте