Млади питају . . .

Како да избегнем то што ме пријатељ ’гуши‘?

„Моја пријатељица се понашала као да сам њено власништво. Од ње нисам могла ни да дишем“ (Холи).

„ИМА пријатеља и од брата вернијих“, каже једна мудра пословица (Пословице 18:24). Ако имаш пријатеља који има иста уверења, исти смисао за хумор или иста интересовања, нормално је да желиш да сте заједно. Једна млада девојка по имену Каролина каже: „То што сам у блиском пријатељству с неким у хришћанској скупштини јесте резултат нашег заједничког учешћа у активностима.“ Као Јеховин сведок, Каролина је издвојила месец у ком је планирала да проведе 60 сати у делу јеванђелизирања. Њени пријатељи су организовали своје време да би је подржали у том делу!

Али иако заједништво има своје користи, понекад се оно може доживљавати и као претеривање. Холи, цитирана на почетку, осећа да је једна од њених другарица ’гуши‘. Она није једина која се тако осећа. Холи запажа: „Изгледа да се то догађа и другој деци. Они се скоро ни на моменат не раздвајају све док не дође до једне велике експлозије, а затим недељама не разговарају.“

Проблем је у томе што није лако рећи пријатељу да осећаш да те ’гуши‘ и да ти је потребно више приватности. Можда се бојиш да ћеш повредити осећања свога друга. Такође, можда си у страху да ћеш угрозити ваш однос. Међутим, вероватније је да ће помоћи а не нашкодити ако се у другарство укључи здрава доза приватности.

Да то илуструјемо: у једном јавном парку у Сиднеју, у Аустралији, требало је да се оградом од ланаца огради једно велико дрво. А зашто? Јер су батаљони посетилаца постепено набијали тло и тиме гушили корење. Без заштите, дрво би пропало. То исто важи и за пријатељства. Превише дружења може угушити однос. Краљ Соломон је написао: „Праг ближњега свога ретко кад прелази, да му не досадиш, да не омрзне на те“ (Пословице 25:17).

Потреба за личним временом и приватношћу

Зашто је Соломон то рекао? Из једног простог разлога, свима нам је потребно лично време и приватност. Чак је и Исус Христ имао ту потребу. Иако је био близак са својим ученицима, с времена на време он би отишао „да се сам моли“ (Матеј 14:23; Марко 1:35). На сличан начин је и богобојазни Исак налазио време да буде сам (Постање 24:63). Теби је такође потребно извесно лично време да би обавио неке ствари, рецимо домаћи задатак, кућне послове и лични студиј Библије. Ако твоји другови не показују довољно разумевања тиме што се не обазиру на твоје потребе у овој ствари, озлојеђеност може лако планути.

Дакле, не бој се да пријатељу даш до знања да ти је потребно одређено лично време. Пошто хришћанска љубав „не тражи своје“, прави пријатељ ће обично покушати да покаже разумевање (1. Коринћанима 13:4, 5, ДК; Пословице 17:17). „У периоду када сам имала своје завршне испите“, пише једна девојка, „моји су пријатељи имали разумевања и подржавали су ме. Осећала сам се слободно да их замолим да оду када ми је било потребно време за учење. С мојим пријатељима је лако бити искрен; они знају да сви ми имамо одговорности.“

Наравно, златно правило захтева да и ти показујеш исто разумевање када се ради о твојим пријатељима (Матеј 7:12). Једна млада особа по имену Тамара пише: „То што имам многе одговорности сасвим сигурно ме чини свеснијом када су у питању потребе моје пријатељице за њеним личним временом.“ Када Тамара има обавеза код куће, њени пријатељи је не пожурују да на брзину обави своје обавезе или да их остави за касније. Уместо тога, Тамара каже: „Они ће ми обично помоћи да обавим свој посао тако да касније можемо нешто заједно радити. Какво су само благо такви несебични другови — и како је само вредно то време које је у друштву проведено!

„Ширите се“

Постоји и други разлог из ког је мудро да се у пријатељство стави доза приватности. Када уложимо све наше време и емоције у само једно пријатељство, тада можда нагињемо да занемаримо друге важне односе — као што је наш однос с родитељима, рођеном браћом и сестрама, и са сухришћанима. Тада такође у великој мери ограничавамо наш емоционални и духовни развој. Библија каже: „Гвожђе се гвожђем оштри, тако човјек оштри лице пријатеља својега“ (Приче Соломунове 27:17, ДК). Очигледно је да се само у малој мери можеш ’оштрити‘ ако се дружиш искључиво с једном особом — поготово ако је та особа твој вршњак.

Стога Библија не жели да постанемо они који се групишу, који су ограничени или искључиви у избору пријатеља. Она нас подстиче речима: „Ширите се“ (2. Коринћанима 6:13). „Чак и ако с неким имаш посебан однос“, саветује књига Moods and Feelings „важно је посветити пажњу и другим пријатељима“.

Овакав савет није увек лако применити. Један млади хришћанин који се зове Мајкл каже: „Трој и ја смо обично све заједно радили, како у скупштини тако и приватно. Били смо нераздвојни. Затим, у скупштину је дошао један други млади Сведок. Он и ја смо желели заједно да служимо као пуновремени јеванђелизатори, тако да смо почели да се дружимо.“ И, шта је било на крају? „Трој је престао да разговара са мном“, каже Мајкл, „и након узалудних покушаја да решимо ствар, престао сам и ја с њим да разговарам. То је тако трајало годину дана.“ Он описује да је њихово пријатељство било „љубоморно посесивно“.

Међутим, у здравом односу пријатељи не поступају један с другим као с поседом. Дакле, ако се неки твој пријатељ одупире твојим напорима да се рашириш, тада мораш обавити један отворени разговор. Можда је твоме пријатељу само потребна потврда да ти је још увек стало до његовог пријатељства. Разјасни да ћете и даље остати заједно.

Додуше, твом ће пријатељу бити потребно одређено време да се прилагоди тој идеји. На пример, шеснаестогодишња Занета осећала је нападе љубоморе када је њена блиска пријатељица почела да проводи време с другима. Али, Занета каже да је савладала ова осећања „захваљујући молитви и личном библијском студију“. На тај начин она је била у стању да сачува близак однос са својом пријатељицом. Мајклов пријатељ Трој такође је прешао преко своје љубоморе настале на почетку, и они су изнова постали добри пријатељи. Можда ће и твој пријатељ слично поступити. Заиста, ако се гледа на дуге стазе, ширење користи свима који сачињавају једно пријатељство. Када пријатељи седамнаестогодишње Деби склопе нова пријатељства, она каже: „Они често постају и моји пријатељи.“

Шта ако твој пријатељ једноставно одбија да прихвати ове промене у вашем односу? Можда ће се догодити да нећеш имати другог избора него да се раздвојите. Међутим, пре него што закључиш да је све изгубљено, зашто не затражиш мишљење својих родитеља о тој ствари? На крају крајева, богобојазни родитељи су твоји најблискији пријатељи. Можда они имају неке практичне предлоге који ти могу помоћи да сачуваш пријатељство а да не компромитујеш своју потребу за приватношћу.

Проводи време с правим пријатељима

Упозорење: под ширењем се подразумева бити избирљив када се ради о избору пријатеља. Једна књига о пријатељству каже: „Нормално је да ћеш постати попут људи с којима проводиш много времена. Понекад се то може догодити а да ниси ни свестан тога. Можда почињеш да размишљаш и да се понашаш попут својих вршњака без обзира на то шта ти лично мислиш о томе. На овакав начин, твоја група вршњака може да управља тобом.“ Библија је указала на ту исту ствар још хиљадама година раније, када је рекла: „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар, али зло пролази ко се с безумнима дружи“ (Пословице 13:20).

Када си у школи или на послу, можда мораш провести време с људима које не занима служење Јехови. Али када бираш блиске другове, сети се библијског савета: „Зла друштва кваре добре обичаје“ (1. Коринћанима 15:33).

Такође не заборави да је од било ког људског пријатељства важније пријатељство с нашим Створитељем, Јеховом Богом. Деби, која је раније цитирана, имала је пуно добрих пријатеља. Ипак, њен савет је да „будеш сигуран да Јехова увек долази на прво место“. Тако је поступао и верни Аврам из древних времена, и Јехова га је назвао ’пријатељем својим‘ (Исаија 41:8, ДК). И запази ово: Јехова није љубоморан ако посвећујеш време својим пријатељима који га такође воле; у ствари, он те и подстиче на то. Он је заиста прави Пријатељ!

[Слика на 18. страни]

Прави пријатељи признају један другоме потребу за приватношћу