Заробљеници сиромаштва

ГОДИНЕ 33. н. е., Исус Христ је својим ученицима рекао: „Сиромаха имате свагда са собом“ (Матеј 26:11). Шта је тиме мислио? Да ли је говорио да сиромаштво никад неће бити побеђено?

Џејмс Спет, директор Програма Уједињених нација за развој, изјавио је: „Не можемо прихватити то да ћемо стално имати [сиромаштво]. Савремени свет има ресурсе, знање и вештину да потисне сиромаштво на странице историје.“ Али да ли савремени свет може искоренити сиромаштво?

Очигледно је да се Генерална скупштина Уједињених нација нада да људски напори могу елиминисати сиромаштво, будући да је године од 1997. до 2006. прогласила првом „Деценијом Уједињених нација за искорењивање сиромаштва“. УН су се понудиле да раде заједно с владама, људима и институцијама да би потпомогле економски развој, побољшале приступ основним службама, побољшале статус жена и обезбедиле приход и запосленост.

Узвишени циљеви! Али да ли ће их светско друштво икада остварити? Осмотрите неке препреке које спречавају искорењавање сиромаштва људским напорима.

Глад и неисхрањеност

Ајембе, која живи у Заиру, има 15 чланова породице који зависе од ње. Понекад породица може себи да приушти један оброк дневно — кукурузну кашу зачињену лишћем касаве, сољу и шећером. Понекад по два или три дана немају шта да једу. Ајембе каже: „Чекам с кувањем све док деца не заплачу за храном.“

Њихов случај није неуобичајен. У земљама у развоју, свака пета особа свако вече одлази гладна у кревет. У свету је 800 милиона људи — од којих су 200 милиона деца — хронично неисхрањено. Та деца не расту нормално; често се разболевају. Њихов успех у школи је слаб. Као одрасле особе, трпе последице таквих ствари. Тако сиромаштво често води до неисхрањености, а она опет доприноси сиромаштву.

Сиромаштво, глад и неисхрањеност постоје у тако великим размерама да осујећују политичке, економске и социјалне напоре за њихово елиминисање. Заиста, ситуација се не побољшава него се погоршава.

Слабо здравље

Према Светској здравственој организацији, сиромаштво је „најсмртоноснија болест на свету“ и „највећи појединачни основни узрок смрти, болести и патњи“.

Књига An Urbanizing World: Global Report on Human Settlements, 1996, приметила је да је најмање 600 милиона људи у Латинској Америци, Азији и Африци живело у тако бедним кућама — без одговарајуће воде, санитарних мера и канализације — да су њихов живот и здравље били у сталној опасности. Преко милијарду људи у свету нема чисту воду. Стотине милиона не могу приуштити уравнотежену исхрану. Сви ови чиниоци отежавају сиромашним људима да спрече болест.

Често сиромашни људи не могу ни да се лече од болести. Кад се сиромашни разболе, они можда не могу да приуште одговарајући лек или медицинску негу. Сиромашни умиру млади; они који преживе, могу живети с хроничним обољењима.

Сахида, пијачни продавац на Малдивима, каже: „Сиромаштво значи слабо здравље, због ког не можете да радите.“ Недостатак посла, наравно, ствара све веће сиромаштво. Последица је окрутан и смртоносан круг у коме сиромаштво и болест стимулишу једно друго.

Незапосленост и мала плата

Незапосленост је још једно лице сиромаштва. Гледано широм света, око 120 милиона људи способних за рад не могу да нађу посао. У међувремену, око 700 милиона других људи често раде јако дуго за плату која је сувише мала да би задовољила њихове основне потребе.

Рудин, из Камбоџе, возач је таксија на три точка. Он каже: „За мене сиромаштво значи да радим више од 18 сати дневно, али да још увек не зарадим довољно да бих прехранио себе, своју жену и двоје деце.“

Уништавање животне средине

Уништавање животне средине се преплиће са сиромаштвом. Елза, истраживач из Гијане, у Јужној Америци, приметила је: „Сиромаштво је уништавање природе: шуме, земље, животиња, река и језера.“ Ето још једног трагичног круга — сиромаштво доводи до уништавања животне средине, што одржава континуитет растућег сиромаштва.

Обрађивање земљишта за житарице све док се потпуно не истроши или употреби у неку другу сврху стара је пракса. Такво је крчење шума — сеча шума ради дрвета или горива или да би се садиле житарице. Због све већег броја људи на земљи, ситуација је попримила критичне размере.

Према Међународном фонду за пољопривредни развој, у току протеклих 30 година, у свету је изгубљено скоро 20 посто обрадивог земљишта, углавном због недостатка и новца и технологије који су потребни да би се спровеле мере за очување. Током тог истог периода, милиони јутара постали су пустош као последица лоше изграђених и одржаваних система за наводњавање. А и сваке године се посеку милиони јутара шуме како би се искрчила земља за житарице или да би се добило дрво за дрвну грађу или гориво.

Ово уништавање доводи се у везу са сиромаштвом на два начина. Као прво, сиромашни су често присиљени да искориштавају животну средину из потребе за храном и горивом. Како неко може говорити о подношљивом развоју или добробити будућих генерација онима који су гладни и сиромашни и који су присиљени да оштете природне ресурсе како би сада преживели? Као друго, богати често искориштавају ресурсе животне средине сиромашних ради зараде. Стога, то што богати и сиромашни уништавају природне ресурсе повећава сиромаштво.

Образовање

Алисја, социјални радник у једном граду на Филипинима, навео је: „Сиромаштво је кад жена шаље децу на улицу да просе уместо да иду у школу, иначе неће бити ничег за јело. Мајка је свесна да понавља круг који је и њу заробио, али она не може да види излаз.“

Око 500 милиона деце нема школу у коју би ишла. Милијарду одраслих људи практично су неписмени. Без образовања, тешко је добити добар посао. Дакле, сиромаштво води до недостатка образовања, што доводи до још већег сиромаштва.

Стамбено питање

Слабо решено стамбено питање постоји у сиромашним земљама, па чак и у неким богатим. Један извештај каже да је у протеклих пет година скоро четврт милиона становника Њујорка у неком тренутку остало у склоништима за бескућнике. И Европа има своје сиромахе. У Лондону је регистровано око 400 000 бескућника. У Француској пола милиона људи нема дом.

У земљама у развоју, ситуација је и гора. Људи се стичу у варошице и градове намамљени сновима о храни, послу и бољем животу. У неким градовима, више од 60 посто становништва живи у насељима од страћара или у сиротињским четвртима. Тако сеоско сиромаштво потхрањује градско сиромаштво.

Становништво

Пораст становништва је оно што појачава све ове проблеме. У протеклих 45 година, светско становништво се више него удвостручило. Уједињене нације процењују да ће до 2000. тај број скочити на 6,2 милијарде, а до 2050. на 9,8 милијарди. Најсиромашније области на свету имају највеће стопе раста становништва. Од приближно 90 милиона беба рођених у 1995, 85 милиона се родило у земљама које најмање могу да се брину о њима.

Да ли верујете да ће човечанство одједном почети да сарађује како би једном заувек искоренило сиромаштво, тиме што би решило проблеме глади, болести, незапослености, уништавања животне средине, недостатка образовања, слабо решеног стамбеног питања и рата? Вероватно не верујете.

Да ли то значи да је ситуација безнадежна? Не, јер је решење на видику и сигурно ће доћи. Али не људским напорима. Него како? И шта је с оним Исусовим речима када је рекао: „Сиромаха имате свагда са собом“?

[Оквир на 7. страни]

Најсиромашнији међу сиромашнима

Године 1971, Уједињене нације су сковале фразу „најмање развијене земље“ како би описале „најсиромашније и економски најслабије земље у развоју“. Тада је постојала 21 таква земља. Сада их има 48, од којих су 33 у Африци.

[Слика на 5. страни]

Милиони раде јако дуго за малу плату

[Извор]

Godo-Foto

[Слика на 6. страни]

Луксуз и сиромаштво постоје једно уз друго

[Слика на 7. страни]

Милиони живе у кућама испод сваког стандарда