Повратак лондонског Глоба

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

ГЛОБ, позориште које је било место представа Вилијама Шекспира, реконструисано је близу своје раније локације у Саутварку, на јужној обали лондонске реке Темзе. Темељена на оригиналу из 1599, ова грађевина у облику слова О, са 20 страна, главна је туристичка атракција.

Пре појављивања лондонских позоришта, популаран облик забаве био је да пси нападају медведе и бикове. Пси, које су напујдавали посматрачи који су се драли, мучили су животињу привезану ланцима за стуб. То се збивало у округлим аренама с нанизаним редовима седишта, претечама позоришта. Животиње су биле привезане у средини, што је касније постало позоришна сцена.

Потом су постале популарне драме, те су по Лондону никла нова позоришта. На хиљаде људи их је свакодневно посећивало. Градоначелници су настојали да забране представе будући да су биле простачке и безбожне. Газде су се жалиле да им оне одвлаче раднике с посла, пошто су представе почињале у два по подне. Али подршка је дошла од краљице Елизабете I, покровитеља позоришта. Штитио их је њен Државни савет, како би засигурао да се могу наћи искусни глумци који ће је забављати. Шекспирова дружина је чешће него иједна друга бирана за извођења на краљевском двору.

Године када је првобитни Глоб био отворен, Шекспир је написао Хенрија V. Стога је било логично да се он изабере за прву сезону Шекспировог новог позоришта.

Унутар новог Глоба

Пре него што уђемо на представу која траје три сата, бацамо поглед на облаке надајући се да неће пасти киша, пошто су кишобрани забрањени а средина је на отвореном! Позорница штрчи у 30 метара широком кругу, око којег се налазе три реда седишта, која примају око 1 000 људи. Али ми смо међу гледаоцима у рупи, међу оних 500 који плате да би стајали и гледали представу из дела у средини. Првобитно позориште примало је 3 000 начичканих гледалаца. Али савремени сигурносни стандарди то забрањују.

Кров над прстеном где су седишта хемијски је обрађен да би био отпоран на ватру. Даске отпорне на ватру и систем за прскање пружају додатну заштиту. Оригинални Глоб је био уништен 1613. када је варница из топа на позорници запалила кров.

Публици у рупи дозвољено је да се креће и чак да наслони руке на ивицу позорнице. Пре четиристо година, немирна гомила је јела и пила у току представа, а често су избијале и туче. Пошто су били јако критични, прекидали су кад им се ћефне, звиждећи или аплаудирајући. Били су „збијени у гомилама“, како их је описао један писац из тог доба, називајући их „смрдљивцима“.

Основни костур савременог Глоба израђен је од храстовине. Спојеве с рупама за клинове држи око шест хиљада зашиљених клинова од храстовине. Храстовина је била лако доступна након урагана који је у октобру 1987. ишчупао хиљаде стабала. Комад који је било најтеже наћи била је једна 13 метара дугачка греда која образује предњи део надстрешнице од позорнице. Након пуно тражења, одговарајуће дрво, преко 20 метара високо, нађено је око 150 километара западно од Лондона.

Надстрешницу подупиру мермерни стубови, или бар тако изгледају. Али нису, и они су направљени од дрвета, баш као и они у првом Глобу, који су, као што је један човек који се дивио томе рекао, били „обојени да буду тако изврсна имитација мермера, да и највећи мајстор може да се превари“.

До сада су се места већ попунила. Неки гледаоци у рупи сјатили су се око позорнице док су се други наслонили на дрвене зидове арене. Жамор јењава док музика испуњава ваздух. У галерији над позорницом, шест музичара у средњовековној одећи свира инструменте из Шекспировог времена: трубе, рогове и удараљке.

Представа

Док музика достиже крешендо, глумци се појављују и енергично ударају штаповима о под по такту музике. Публика у рупи им се придружује, лупајући ногама. Лупање наједном престаје. Један усамљени глумац и кратак пролог припремили су сцену. Влада ишчекивање. Наједном, два лика у црвеном упадају на позорницу — кантерберијски надбискуп и елијски бискуп. Представа почиње, и током ње, дволичност и интрига цркве с енглеским краљем Хенријем V на крају ће кулминирати у поразу Француске на крвавим пољима Азенкура.

Ускоро је подигнут краљевски престо, и налазимо краља Хенрија како разговара с три своја дворанина. Док дворски званичници излазе на позорницу, настављамо да се дивимо аутентичности њихових средњовековних костима. Али има нешто чудно у вези с глумцима што не можемо да докучимо. Проверавамо програм. Па да, наравно, сви глумци су мушкарци! Жене нису учествовале у елизабетанској драми. Како то социолог историчар Г. М. Тревелјан каже, дечаци су се „од детињства стриктно обучавали да глуме женске улоге с достојанством, ведрином и умешношћу“. Они то и данас раде.

Завршио се аплауз и излазимо. Осврћемо се да последњи пут погледамо Глоб, његову златну сламу на крову, као и његове стубове од храстовине, који изгледају као стари у финим сивим нијансама. Необичан је доживљај вратити се неких 400 година уназад.

Након тога, разгледамо Изложбу Шекспировог Глоба. На сваком кораку наилазимо на Шекспирово име. Док гледамо оно што је изложено, питамо се: ко је стварно био драмски писац Вилијам Шекспир? Енигма о Вилијаму Шекспиру биће тема једног чланка у неком будућем издању Пробудите се!

[Слика на 25. страни]

Цртеж оригиналног Глоба

[Извор]

Из књиге The Comprehensive History of England, 2. том

[Слике на 26. страни]

Данашњи Глоб

[Извор]

John Tramper

Richard Kalina