Енигма звана Вилијам Шекспир

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

ВИЛИЈАМА ШЕКСПИРА уопште узев проглашавају за најистакнутијег драмског писца у историји. The New Encyclopædia Britannica каже да га „многи сматрају највећим драматичарем свих времена. Његови комади... данас се изводе чешће и у више земаља него било ког другог драмског писца“. Преведени су на више од 70 језика.

Што се тиче ауторства великог броја дела која се приписују њему, The World Book Encyclopedia каже: „Ниједан познати шекспировски изучавалац не сумња да је Шекспир написао те комаде и песме.“ Међутим, други то оспоравају. Зашто?

Шекспир је рођен 1564. у Стратфорду на Ејвону, где је и умро 52 године касније, 1616. О њему су написане небројене књиге — многе после вишегодишњег стрпљивог истраживања — у настојању да се реши једно основно, мучно питање: да ли је Вилијам Шекспир написао књижевна дела која носе његово име?

Темељни проблеми

Шекспирови комади су карактеристични по изванредном богатству световног искуства. На пример, он је познавао закон и упечатљиво је користио правне изразе и преседане. Године 1860, у делу Medical Knowledge of Shakespeare, сер Џон Бакнил је указао на то да је Шекспир имао дубоко знање о медицини. То исто може да се каже и за његово познавање лова, соколарства и других спортова, као и етикеције на краљевском двору. Он је био, каже шекспировски историчар Џон Мичел, „писац који је знао све“.

У Шекспировим комадима се пет пута помињу бродоломи, а начин на који су примењени поморски изрази сугерише да је писац био искусан морнар. Да ли је Шекспир путовао у стране земље? Да ли је био регрутован у поморску службу? Да ли је учествовао у поразу шпанске Армаде 1588? Било која од ових ствари подупрла би Шекспирово ауторство, али не могу се изнети никакви докази у прилог томе. Слична је ситуација и с његовим мајсторским владањем војним стварима и језиком пешадије.

У његовим делима се истичу библијски цитати. Њих је могао научити од своје мајке, али не постоји доказ да је она била писмена. Шекспирово спознање о Библији води до питања у вези с његовим образовањем.

Да ли је био образован?

Вилијамов отац, Џон, био је рукавичар, правио је производе од вуне и можда је био касапин. Био је поштован грађанин, премда неписмен. Не постоје спискови ученика стратфордске основне школе, али већина ауторитета данас сматра да је мали Вилијам ишао у ту школу. Годинама касније, Вилијамов пријатељ, драмски писац Бен Џонсон, рекао је да је он „слабо знао латински, а још слабије грчки“, што може указати да је Вилијам имао најосновније образовање.

Па ипак, писац ових комада је одлично познавао грчку и римску класику заједно с литературом — и могуће језиком — Француске, Италије и Шпаније. Он је такође имао изузетан фонд речи. Солидно образовани данашњи грађанин у разговору ретко користи више од око 4 000 речи. Џон Милтон, енглески песник из 17. века, у својим делима је користио око 8 000 речи. Али један ауторитет каже да се Шекспиров фонд речи састојао чак од 21 000 речи!

Књиге и манускрипти

Сва Шекспирова имовина била је пажљиво изложена на његовом тестаменту од три стране, без иједног помена о књигама или манускриптима. Да ли су оне биле остављене његовој старијој ћерци Сузани? Ако јесу, сигурно су биле раздељене међу њеним потомцима. Заинтригиран том мистеријом, један свештеник из 18. века проверио је све приватне библиотеке у пречнику од 80 километара од Стратфорда на Ејвону, и није открио ниједну једину књигу која је припадала Шекспиру.

Манускрипти његових комада представљају још већи проблем — не зна се ни за један постојећи оригинал. Тридесет шест комада је било објављено у првом фолио издању из 1623, седам година после Шекспирове смрти. За његовог живота појавила су се многа пиратска издања, али Шекспир, довитљив пословни човек, није предузео никакву правну акцију да спречи њихово објављивање.

За Лондон — и у славу

Трупе лутајућих глумаца биле су редовно обележје елизабетанског доба, а неке су посетиле и Стратфорд на Ејвону 1587. Ако им се Шекспир придружио, онда се нашао у Лондону у јесен те године. Знамо да је постао члан лондонског водећег позоришног удружења, дружине господина Чемберлена, касније познатог као Краљева дружина. Кад је дошао у престоницу, коло среће се за њега окренуло. Током година, стекао је имовину у Лондону и у Стратфорду на Ејвону. Али не постоји јасан извештај о његовим активностима од 1583. до 1592. — пресудним „годинама које недостају“.

Позориште Глоб је изграђено у Саутварку 1599. Пре тога, комади који су носили Шекспирово име били су познати у Лондону, али он никада није постао запажен као њихов писац. Приликом његове смрти није било велике сахране, премда их је било за друге драмске писце, као што су Бен Џонсон и Францис Бемон, који су, уз велике церемоније, сахрањени у лондонској Вестминистерској опатији.

Кандидати

Да ли се име Шекспир користило да се прикрије име правог писца или можда чак писаца? Људи су предложили преко 60 могућности. Ту спадају драмски писац Кристофер Марлоуa и нека неочекивана имена, као што су кардинал Волси, сер Волтер Роли, па чак и краљица Елизабета прва. Према теоретичарима, ко заслужује највише пажње?

Први кандидат је Франсис Бекон, образован на Универзитету Кембриџ. Био је три године старији од Шекспира, и постао је истакнути адвокат и службеник краљевског двора те су му приписана многа књижевна дела. Теорија према којој се Шекспирова дела приписују Бекону први пут је била изнесена 1769, али је игнорисана скоро 80 година. Године 1885. формирано је Беконово друштво, да би се заложило за ту ствар, и биле су изнесене многе чињенице да би се подупрла та тврдња. На пример, Бекон је живео неких 32 километра северно од Лондона близу Сент Албанса, града који се 15 пута помиње у Шекспировим делима — док се Шекспиров родни град, Стратфорд на Ејвону, нигде не помиње.

Роџер Манерс, пети гроф од Рутланда, и Вилијам Стенли, шести гроф од Дербија, такође имају своје заговорнике. Они су били добро образовани и имали су велико искуство у дворском животу. Али зашто би ико од њих скривао свој рад? Професор П. С. Пороховшиков је, заступајући 1939. Рутландову страну, рекао: „Његови први текстови били су штампани анонимно, док су други били штампани с неким именом једноставно зато што није било исправно да један племић пише за обична позоришта.“

Неки сугеришу да су Шекспирови комади били производ једног конзорцијума писаца, у коме је свако додавао своје стручно знање. С друге стране, да ли је Шекспир, као вешт глумац, уређивао и припремао комаде других за позорницу? За њега се каже да никада није ’избрисао ниједан ред‘ из својих манускрипата. А то би могло да буде случај уколико је, уз незнатне измене, уређивао добијене текстове других драмских писаца.

Који је најважнији разлог због чега неки сумњају да је Шекспир био аутор? The World Book Encyclopedia запажа да људи „нису могли да верују да их је написао један глумац из Стратфорда на Ејвону. Сеоска средина из које је Шекспир потекао није се уклапала у њихову слику о генију који је написао те комаде“. Она додаје да су скоро сви други који су били предложени као аутори „били чланови племства или више класе“. Зато многи који сумњају да је Шекспир био аутор верују да је „само један образован, префињен човек високог друштвеног положаја могао да напише те комаде“. Али, као што је раније примећено у овом чланку, многи шекспировски ауторитети верују да је баш Шекспир написао та дела.

Хоће ли ова контроверза бити ускоро решена? Вероватно не. Уколико на светло дана не изађу неки нови докази у облику оригиналних манускрипата или чињеница које би објасниле године које недостају, Вилијам Шекспир, „тај узвишени геније речи“, остаће фасцинантна енигма.

[Фуснота]

[Оквир на 24. страни]

Писменост и његово име

Претпоставља се да се Вилијам Шекспир потписао шест пута на четири документа која и данас постоје. Његово име је само делимично читљиво, а начин писања недоследан. Неки ауторитети сугеришу да су адвокати потписали Шекспиров тестамент уместо њега, чиме се, по некима, јавља шкакљиво питање: да ли је Вилијам Шекспир уопште био писмен? Не постоје манускрипти које је он написао. Његова кћерка Сузана могла је да потпише своје име, али не постоји доказ да је урадила нешто више од тога. Шекспирова друга кћерка, Џудит, која је била блиска с оцем, потписивала се крстићем. Била је неписмена. Нико не зна зашто Шекспир није засигурао да његова деца уживају у непроцењивим користима литературе.

[Слика на 23. страни]

Цртежи Шекспира из ране фазе живота, премда се не зна како је изгледао

[Извор слика]

Encyclopædia Britannica/11. издање (1911)

Culver Pictures