Тражимо одговоре горе, а не доле

ЕВОЛУЦИЈА научава да нас је низ промена постепено обликовао у виши облик животиња. С друге стране, Библија каже да смо у почетку били савршени, по Божјем обличју, али да је кратко након тога на сцену ступило несавршенство и да је људски род отпочео дуг пут низбрдо.

Наши прародитељи, Адам и Ева, започели су тај пад кад су потражили моралну независност и повредили своју савест намерном непослушношћу према Богу. Као у неком возилу, намерно су прошли кроз заштитну ограду Божјег закона и суновратили се тамо где се сада налазимо, трпећи болест, старост и смрт, а да и не спомињемо расне предрасуде, религиозну мржњу и ужасне ратове (Постање 2:17; 3:6, 7).

Животињски гени или гени с грешком?

Наравно, Библија не објашњава научним језиком шта се десило са Адамовим и Евиним савршеним телом кад су згрешили. Библија није нека научна књига, баш као што ни приручник за власника аутомобила није уџбеник о аутомобилском инжењерингу. Али као и приручник тог власника, Библија је тачна; није мит.

Када су Адам и Ева пролетели кроз заштитну баријеру Божјег закона, њихов организам се оштетио. Након тога су полако почели да падају према смрти. Путем закона о наслеђу, њихова деца, људска породица, наследила су несавршеност. Због тога и она умиру (Јов 14:4; Псалам 51:7; Римљанима 5:12).

Жалосно је али у наше наслеђе спада и склоност према греху, која се испољава у облику себичности и неморалности. Секс је, наравно, исправан тамо где му је место. Бог је првом људском пару заповедио: „Рађајте се, множите се и напуните земљу“ (Постање 1:28). И као Створитељ пун љубави, учинио је да испуњавање те заповести буде задовољство за мужа и жену (Пословице 5:18). Али људска несавршеност довела је до злоупотребе секса. У ствари, несавршеност дотиче сваку фасету нашег живота, укључујући и функционисање нашег ума и тела, као што нам је то свима познато.

Али несавршеност није угушила наш морални осећај. Ако стварно желимо, можемо стегнути „волан“ и избећи замке живота тако што ћемо се борити са склоношћу да скренемо у грех. Наравно, ниједан несавршени човек се не може с потпуним успехом борити против греха, и Бог то милосрдно узима у обзир (Псалам 103:14; Римљанима 7:21-23).

Зашто не желимо да умремо

Библија баца светло на још једну загонетку коју еволуција не објашњава на задовољавајућ начин: то што човек нормално не жели да прихвати смрт, иако она можда изгледа као нешто природно и неизбежно.

Као што Библија открива, смрт је била покренута грехом, непослушношћу према Богу. Да су наши прародитељи остали послушни, заувек би живели, заједно са својом децом. Бог је у ствари у људски ум програмирао жељу за вечним животом. „Он је њима у срце и мисао о вечности метнуо“, каже Проповедник 3:11. Стога, њихова смртна пресуда је изазвала унутрашњи немир у људима, непопустљиви несклад.

Не би ли умирили овај унутрашњи немир и задовољили природну жељу да и даље живе, људи су измислили свакаква веровања, од доктрине о бесмртности душе до веровања у реинкарнацију. Научници испитују мистерију старења зато што и они желе да одбију смрт или да је барем одложе. Атеистички еволуционисти одбацују жељу за вечним животом као еволуциони трик, или варку еволуције, зато што се она сукоби с њиховим гледиштем да су људи једноставно више животиње. С друге стране, библијска изјава да је смрт непријатељ слаже се с нашом природном чежњом за животом (1. Коринћанима 15:26).

Па, онда, да ли наша тела пружају икакве индиције да се намеравало да заувек живимо? Одговор је да! Већ нас и сам људски мозак обасипа доказима да смо били створени да живимо далеко дуже него што живимо.

Створени за вечни живот

Мозак је тежак око 1,4 килограма, и састоји се од 10 милијарди до 100 милијарди неурона, од којих, каже се, ниједан није исти. Сваки неурон може комуницирати и са 200 000 других неурона, те тако ствара астрономски број различитих кола, то јест путева, у мозгу. И ако то није доста, „сваки неурон је један сложени компјутер“ за себе, каже Scientific American.

Мозак плива у једној хемијској супи, која утиче на начин понашања неурона. И мозак је далеко сложенији и од најмоћнијег компјутера. „У свакој глави“, пишу Тони Бузан и Теренс Диксон, „постоји једна страховита централа, компактан, ефикасан орган чији капацитет изгледа да се протеже даље ка бесконачности што више сазнајемо о њему.“ Цитирајући професора Пјотра Анокина, они су додали: „Још није постојао човек који може употребити сав потенцијал свог мозга. Ето зашто не очекујемо никакву песимистичну процену граница људског мозга. Он је неограничен.“

Ове запањујуће чињенице пркосе моделу еволуције. Зашто би еволуција „створила“ за једноставне становнике пећина, или чак за данашње високо образоване, орган који има потенцијал да служи милион или чак милијарду животних векова? Стварно, једино вечни живот има смисла! Али како стоје ствари с нашим телом?

Књига Repair and Renewal—Journey Through the Mind and Body наводи: „Начин на који се оштећене кости, ткива и органи закрпе, није ни мање ни више него чудесан. И кад бисмо застали да размислимо о томе, утврдили бисмо да је тиха регенерација коже, косе и ноктију — као и осталих делова тела — дубоко зачуђујућа: она се одвија 24 часа дневно, из недеље у недељу, дословно нас обнављајући, биохемијски говорећи, пуно пута у току живота.“

У од Бога одређено време, за њега неће бити проблем да заувек настави овај чудесни процес самообнављања. Тада ће се, најзад, ’уништити смрт‘ (1. Коринћанима 15:26). Али да бисмо били стварно срећни, потребно нам је више од вечног живота. Потребан нам је мир — мир с Богом и с нашим ближњима. Такав мир може да се оствари само ако се људи стварно међусобно воле.

Нови свет заснован на љубави

’Бог је љубав‘, каже 1. Јованова 4:8. Љубав је тако снажна — нарочито љубав Јехове Бога — да је то основни разлог због ког се можемо надати да ћемо вечно живети. „Бог толико љуби свет“, каже Јован 3:16, „да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни.“

Живот вечни! Какав диван изглед! Али пошто смо наследили грех, немамо право на живот. ’Плата за грех је смрт‘, каже Библија (Римљанима 6:23). Али, на сву срећу, љубав је покренула Божјег Сина, Исуса Христа, да умре у нашу корист. Апостол Јован је писао о Исусу: „Он за нас живот свој даде“ (1. Јованова 3:16). Да, он је дао свој савршени људски живот као „откуп за многе“ како би се нама који исказујемо веру у њега могли избрисати греси и како бисмо могли да се радујемо вечном животу (Матеј 20:28). Библија објашњава: „Бог Сина свога јединорођенога посла на свет да живимо по њему“ (1. Јованова 4:9).

Како онда треба да реагујемо на љубав коју су Бог и његов Син показали према нама? Библија наставља: „Љубљени! Кад је Бог толико нас љубио, дужни смо и ми љубити један другога“ (1. Јованова 4:11). Морамо научити да волимо, јер ће та особина бити темељ Божјег новог света. Данас су многи схватили важност љубави, баш онако како ју је Јехова Бог истакао у својој Речи, Библији.

Књига Love and Its Place in Nature приметила је да су, без љубави, „деца склона да умру“. Међутим, та потреба за љубављу не престаје онда када људи одрасту. Један водећи антрополог је приметио да љубав „чини средиште свих људских потреба исто као што Сунце стоји у средишту нашег Сунчевог система... Дете које није вољено, пуно се биохемијски, физички и психички разликује од детета које је вољено. Оно се и развија другачије“.

Да ли можете да замислите како ће изгледати живот кад се сви на земљи буду стварно међусобно волели? Заиста, никад више нико неће гајити предрасуде због тога што је неко друге националности, припадник неке друге расе или има боју коже друкчију од његове! Под управом Божјег наименованог Краља, Исуса Христа, земља ће бити испуњена миром и љубављу, у испуњењу овог надахнутог библијског псалма:

„Дај, Боже, краљу правду своју... Нек суди невољнима у народу, нек помогне синовима убогих, нек обори насилника... Процветао у дане његове праведник, и мир био све док месец тече! Владао он од мора до мора и од реке до крајева земље! Јер ће он избавити убогога који цвили, и невољнога који помоћи нема. Смиловаће се јадницима и убогима, и душе ће сиромаха спасти“ (Псалам 72:1, 4, 7, 8, 12, 13).

Злима се неће допустити да живе у Божјем новом свету, баш као што је обећано у једном другом библијском псалму: ’Истребиће се који зло чине, а који се у Господа уздају држаће земљу. Још мало и нестаће бездушника. Погледаћеш на место његово, и њега већ неће више бити. Али смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира‘ (Псалам 37:9-11).

Ум и тело свих послушних људи, укључујући и оне који буду подигнути из гроба ускрсењем мртвих, биће тада излечени. На крају ће сви који буду живели савршено одражавати Божје обличје. Најзад ће се завршити велика борба да се чини оно што је исправно. Окончаће се и несклад између наше горљиве жеље за животом и садашње грубе реалности смрти! Да, то је сигурно обећање нашег Бога пуног љубави: „Смрти неће више бити“ (Откривење 21:4; Дела апостолска 24:15).

Зато, немојте се никада предати у борби да радите оно што је исправно. Послушајте божански савет: „Бори се у доброј борби вере, ухвати се за вечни живот.“ Тај живот у Божјем новом свету јесте оно што Библија назива ’правим животом‘ (1. Тимотеју 6:12, 19).

Нека бисте схватили ову истину изражену у Библији: ’Господ [„Јехова“, NW] је Бог! Он нас је створио, његови смо.‘ Схватање те истине је један битан корак према животу у Јеховином новом свету љубави и праведности (Псалам 100:3; 2. Петрова 3:13).

[Истакнути текст на 11. страни]

Живот у Божјем новом свету јесте оно што Библија назива „правим животом“ (1. Тимотеју 6:19)

[Слика на 9. страни]

Људи су пробили ограду Божјег закона, с катастрофалним последицама

[Слика на 10. страни]

Под Божјом владавином, човечанство ће се радовати новом свету мира