Анорексија и булимија — чињенице и опасности

„Храна носи са собом и емоционално бреме које је далеко теже од било чега што би се могло мерити калоријама или грамима“ (писац Џенет Грисон).

АНОРЕКСИЈА и булимија, два најуобичајенија поремећаја у исхрани. Сваки има своје специфичне карактеристике. Ипак, као што ћемо видети, оба могу бити опасна — чак смртоносна.

Анорексија — својевољно изгладњивање

Оболели од анорексије, аноректичари, одбијају да једу или једу тако мало да постају неисхрањени. Осмотрите пример 17-годишње Антонете која каже да јој је једном телесна тежина опала на 37 килограма — што је веома мало за тинејџера високог 170 центиметара. „Не уносим више од 250 калорија дневно и водим рачуна о томе шта једем“, каже она.

Аноректичари су опседнути храном и иду у крајности избегавајући да добију на телесној тежини. „Почела сам да пљујем своју храну на салвету, правећи се да бришем своја уста“, каже Хедер. Сузан је напорно вежбала да би смањила своју тежину. „Трчала сам скоро свакога дана 12 километара или пливала око сат времена, а када бих пропустила да то урадим, била бих страшно забринута и имала осећај кривице“, каже Сузан. „Свакога јутра сам доживљавала своје највеће задовољство, и то једино право задовољство, да станем на вагу и уверим се да ми је тежина далеко испод 45 килограма.“

Иронично је да неки аноректичари постају одлични кувари и спремају изврсне оброке које они сами неће ни да такну. „Када ми је било најгоре, припремала сам сваки оброк код куће и ужину за свог млађег брата и сестру. Нисам им дозвољавала да се приближе фрижидеру. Осећала сам се као да је цела кухиња само моја“, каже Антонета.

Према књизи A Parent’s Guide to Anorexia and Bulimia, неки аноректичари „постају претерано уредни и могу захтевати да цела породица удовољава њиховим нереално пробирљивим мерилима. Ставити на погрешно место неки часопис, папуче или шољу за кафу није дозвољено чак ни на тренутак. Они могу у исто толикој мери, или још више, постати заокупљени личном хигијеном и изгледом, проводећи сате и сате у купатилу, при томе закључавајући врата и не пуштајући друге да уђу и припреме се за школу или посао“.

Како се појављује овај необичан поремећај звани анорексија? Типичан пример је тинејџерка или млада особа која је тек ступила у зрело доба — углавном женска особа — која намерава да смрша неколико килограма. Међутим, када постигне свој циљ, није задовољна. Посматрајући себе у огледалу, она још увек себе види као дебелу, и закључује да би било боље када би изгубила још који килограм. Овај циклус се наставља све док тежина не спадне 15 или више процената испод нормалне телесне тежине у односу на њену висину.

Тада, пријатељи и чланови породице почињу да изражавају своју забринутост због тога што је особа веома мршава, или чак жгољава. Међутим, аноректичар другачије види ствари. „Нисам мислио да изгледам усукано“, каже Алан, аноректичар висок 175 центиметара чија је тежина спала на 33 килограма. „Што више тежине изгубите то вам је ум искривљенији и себе више не видите у исправном светлу“, каже он.a

С временом, анорексија може довести до озбиљних здравствених проблема, укључујући и остеопорозу и оштећење бубрега. Може бити чак и смртоносна. „Лекар ми је рекао да сам лишила своје тело толиких хранљивих материја да бих након још два месеца овакве исхране сигурно умрла од неисхрањености“, каже Хедер. The Harvard Mental Health Letter извештава да у периоду од десет година, умире око 5 посто жена чија је дијагноза анорексија.

Булимија — преједање и пражњење

Поремећај у исхрани познат као булимија нервоза, описује се као преједање (брзо уношење велике количине хране, можда чак до 5 000 калорија или још више) и затим пражњење (пражњење желуца, често повраћањем или узимањем лаксатива).b

За разлику од анорексије, булимија није тако лако приметна. Оболела особа не мора да буде претерано мршава, и њене навике у исхрани изгледају сасвим нормалне — у најмању руку другима. Али за булимичара, живот је све друго само не нормалан. Заиста, он је тако опседнут храном да је све остало неважно. „Што сам више јела и повраћала, то сам мање бринула о другим стварима или људима“, каже 16-годишња Мелинда. „Заборавила сам како да се забављам с пријатељима.“

Џенин Рот, писац и предавач на пољу поремећаја у исхрани, описује преједање као „тридесетоминутно беснило, као силазак у пакао“. Она каже да током тог претераног једења „ништа није важно — ни пријатељи, нити породица... Ништа осим хране“. Лидија, 17-годишња болесница описује своје стање једним живописним поређењем. „Осећам се као машина за млевење смећа“, каже она. „Убацуј, жваћи, повраћај. И опет наново, стално иста ствар.“

Булимичар очајно спречава добијање на тежини до чега би иначе дошло услед неконтролисаног једења. Стога, одмах након преједања, он или иде да повраћа или узима лаксативе да би се отарасио хране пре него што би се храна претворила у сало.c Иако оваква идеја можда звучи одвратно, искусни булимичар не гледа овако на ствари. „Што се више преједаш па празниш, то ти постаје лакше“, објашњава социјални радник Ненси Колодни. „Осећај гађења или страха који се појављује у почетку, брзо се замењује неодољивом жељом да поновиш овакав булимички образац.“

Булимија је изузетно опасна. На пример, узастопно повраћање излаже уста нагризајућој стомачној киселини, која може оштетити глеђ на зубима. Овакав обичај може такође оштетити једњак, јетру, плућа и срце болесника. У екстремним случајевима, повраћање може довести до бруха на стомаку и смрти. Претерано узимање лаксатива такође може бити опасно. Оно може уништити рад црева и довести до дуготрајног пролива и шуљева. Као и у случају честог повраћања, злоупотреба лаксатива може у изузетним случајевима довести и до смрти.

Према Националном институту за ментално здравље, у порасту је број случајева поремећаја у исхрани. Шта тера једну младу девојку да се игра животом тиме што гладује? Или, пак шта покреће неку другу девојку да постане толико опседнута храном да се преједа, а затим постаје толико опседнута својом тежином да се осећа присиљеном да избаци оно што је појела? Ова питања биће размотрена у наредном чланку.

[Фусноте]