Поремећаји у исхрани — шта може помоћи?

АКО ВАША ћерка има поремећај у исхрани, потребна јој је помоћ. Немојте одлагати ствари мислећи да ће проблем сам од себе нестати. Поремећај у исхрани представља комплексну болест с физичким и емоционалним чиниоцима.

Наравно, када је реч о поремећајима у исхрани стручњаци препоручују читав збуњујући низ третмана. Неки препоручују узимање лекова. Други су за психотерапију. Многи кажу да је комбинација обеју ствари најбоља. Затим, ту је и породично саветовање, за које неки кажу да је нарочито важно ако дотични болесник још увек живи код куће.a

Иако стручњаци имају различит приступ овом проблему, већина се слаже најмање у једној ствари: поремећаји у исхрани нису везани само за храну. Осмотримо нека од дубљих питања која вреди истражити када се оболелој особи помаже да се опорави од анорексије или булимије.

Уравнотежено гледиште о телесном изгледу

„Када сам имала око 24 године, потпуно сам престала да купујем модне часописе“, каже једна жена. „То што сам упоређивала себе с моделима веома је снажно и негативно утицало.“ Као што је већ било споменуто, медији могу код девојака искривити гледиште о лепоти. И заиста, мајка једне девојке која има поремећај у исхрани, говори о једном „неумољивом публицитету у нашим новинама, часописима и на телевизији, наиме, да се буде мршав, мршав и само мршав“. Она каже: „И моја ћерка и ја волимо да смо витке, али осећамо да та стална брига полако постаје најважнија ствар у животу, испред свих осталих ствари.“ Јасно је да опоравак од поремећаја у исхрани захтева и прихватање новог схватања о правој лепоти.

Библија може помоћи у овом погледу. Хришћански апостол Петар је написао: „Ваше украшавање да не буде споља и да се не састоји у плетењу косе и у златним накитима и у хаљинама које носите, него нека оно буде у тајној скровитости срца, у непропадљивој чистоти питомога и тихога духа, који је пред Богом у великој цени“ (1. Петрова 3:3, 4).

Петар каже да више треба бринути о нашим унутрашњим особинама него о спољашњем изгледу. И заиста, Библија нас уверава: „Не гледа Господ на оно што човек гледа. Човек гледа оно што очи виде, а Господ гледа на срце“ (1. Самуилова 16:7). То је утешно, јер иако не можемо променити извесне карактеристике наше телесне грађе, увек можемо побољшавати сопствену личност (Ефесцима 4:22-24).

Пошто поремећаји у исхрани могу напредовати у окружењу где је низак ниво самопоштовања, можда ти је потребно да поново процениш саму себе као особу. Истина, Библија нам говори да не мислимо више о себи него што је то потребно (Римљанима 12:3). Она нам такође говори да чак и обичан врабац има своју вредност у Божјим очима, када каже: „Ви више вредите од много врабаца“ (Лука 12:6, 7). Дакле Библија ти може помоћи да развијеш здраво самопоштовање. Ако поштујеш своје тело тада ћеш се и бринути о њему. (Упореди с Ефесцима 5:29.)

Међутим, шта ако је заиста неопходно да смршаш? Вероватно ће ти помоћи нека здрава дијета и неки програм вежби. Библија каже да је ’телесно вежбање корисно‘ иако у ограниченој мери (1. Тимотеју 4:8). Никада не треба да будеш опседнута својом тежином. „Можда је најмудрије да довољно вежбаш — и прихватиш себе онаквом каква и јеси уместо да покушаваш непрестано да се углављујеш у калуп неког ограниченог и деспотског идеала“, каже једна анкета о телесном изгледу. Једна 33-годишња жена из Сједињених Држава сматра да је овакав приступ користан. „Имам само једно правило“, каже она. „Побољшај оно што заиста можеш променити, и немој трошити време бринући се за остале ствари.“

Ако имаш позитивно гледиште о животу и надопуниш га здравом исхраном и једним разумним програмом вежби, највероватније, нестаће било који вишак килограма.

Пронаћи правог ’пријатеља‘

Након истраживања које је спровео код неколико булимичара, професор Џејмс Пенбејкер је закључио да је у великој мери овај циклус једења и пражњења присиљавао ове жене да живе двоструким животом. Он каже: „Практично је код свих интервјуисаних примећено да су улагали претерану количину времена и напора да би од блиских пријатеља и породице сакрили те навике у једењу. Све су ове жене криле истину о свом животу и мрзеле је.“

Стога, главни корак према опоравку јесте прекинути тишину. Како аноректичари тако и булимичари морају разговарати о свом проблему. Али с ким? Једна библијска пословица каже: „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује“ (Пословице 17:17). Тај „пријатељ“ може бити родитељ или нека друга зрела одрасла особа. Неки такође осећају потребу да се повере некоме ко је искусан у лечењу поремећаја у исхрани.

Јеховини сведоци имају један додатни извор — скупштинске старешине. Ови људи могу бити ’као заклон од ветра, као уточиште од поплаве, као потоци живе воде у пресухој земљи, као сенка од велике стене у земљи зажареној‘ (Исаија 32:2). Наравно, старешине нису лекари, тако да поред њиховог корисног савета, може ти још увек бити потребно медицинско лечење. Ипак, ови духовно квалификовани мушкарци могу пружити изврсну подршку твом опоравкуb (Јаков 5:14, 15).

Међутим, твој највећи повереник може бити Створитељ. Псалмиста је написао: „Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити. Неће дати до вијека праведнику да посрне“ (Псалам 55:22, ДК). Да, Јехова Бог се интересује за своју децу. Зато, никада немој пропустити да му у молитви кажеш своје највеће бриге. Петар нас је упозоравао: „Све своје бриге метните на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:7).

Када је неопходно отићи у болницу

Сам одлазак у болницу не значи да је особа излечена. Међутим, ако нека девојка постане неисхрањена због озбиљне анорексије, може бити неопходно да прими специјализовану негу. Искрено речено, није лако за родитеља да предузме овакав корак. Запази Емилин случај, чија је ћерка морала да оде у болницу након што је живот постао „неподношљив како за њу тако и за нас“, каже Емили. Она признаје: „Оставити је у болници, сву уплакану, била је најтежа ствар кроз коју сам икада прошла, најгори дан који сам имала у животу.“ Било је слично и са Елејн, која је такође морала да смести своје дете у болницу. „Мислим да је најгори тренутак ког се сећам био када је у болници одбијала да једе и када су морали да је хране кроз цев. Мислила сам да су јој сломили вољу.“

Помисао на лечење у болници сасвим сигурно није пријатна, али у неким случајевима то може бити неопходно. За оне који имају поремећај у исхрани, то представља пут ка опоравку. Емили каже за своју ћерку: „Она је морала отићи у болницу. Било је то лечење које јој је помогло да се опорави.“

Живети без поремећаја у исхрани

Као део опоравка, аноректичар или булимичар мора научити да живи без поремећаја у исхрани. То може бити тешко. На пример, Ким процењује да је током своје аноректичке фазе изгубила 20 килограма за десет месеци. А да би добила 15 килограма требало јој је девет година! „Уз велике потешкоће полако сам поново научила да једем нормално, а да при томе не бројим сваку калорију, меркам храну, једем само ’безбедна‘ јела, паничим када не познајем садржај касероле или десерта, или ручам само у ресторанима где се служе салате“, каже Ким.

За Ким је опоравак повлачио још нешто за собом. „Научила сам да препознам и речима изразим своја осећања уместо да их савладавам кроз исхрану“, каже она. „Тиме што постајем свесна да постоје нови начини за суочавање и решавање конфликата с другима, пружа ми се могућност да имам блискији однос с пријатељима и с породицом.“

Очигледно, опоравак од поремећаја у исхрани представља изазов, али гледано на дуге стазе исплати се. То верује и Џин, цитирана у првом чланку ове серије чланака. „Повратак поремећеној исхрани био би попут повратка у затворску ћелију након привремене слободе“, каже она.

[Фусноте]

[Оквир на 11. страни]

Поставити темељ за опоравак

ШТА треба да урадите ако сумњате да ваша ћерка има поремећај у исхрани? Јасно је да не можете игнорисати ситуацију. Како начети ту тему? „Понекад успева ако је директно упитате, али исто тако често дешава се да налетите на зид“, каже писац Мајкл Ријера.

Из тог разлога, један блажи приступ може бити успешнији. „Док разговарате са својом ћерком она треба да разуме да је не оптужујете за неко недело“, каже Ријера. „Пође ли вам за руком да створите овакву атмосферу, многи адолесценти ће бити прилично искрени и биће им лакше. Неки родитељи су успели тако што су своме тинејџеру писали писма у којима су изражавали своју бригу и подршку. Затим, када дође до разговора темељ је већ постављен.“

[Оквир на 12. страни]

Изазов за родитеље

ИМАТИ дете с поремећајем у исхрани представља мноштво изазова. „Треба да сте од гвожђа или камена“, каже један отац. „Гледате како вам дете пред очима пропада.“

Ако ваше дете има поремећај у исхрани, очекујте да ћете с времена на време бити исфрустрирани његовим тврдоглавим понашањем. Али будите стрпљиви. Немојте никада престати да показујете љубав. Емили, чија је ћерка оболела од анорексије, признаје да није увек било лако. Па ипак, она каже: „Трудила сам се да је стално милујем, грлим, љубим... Мислила сам да ако престанем да јој показујем своју наклоност и престанем да јој показујем своју љубав, никада више нећемо имати срдачне породичне односе.“

Један од најбољих начина да помогнете своме детету да се опорави од поремећаја у исхрани јесте комуникација. При том, биће потребно да слушате више него да говорите. И савладавајте своју потребу да га прекидате изјавама попут: „То није тачно“, или „Не треба тако да се осећаш.“ Заиста, немојте ’затискивати ухо своје на вику убогога‘ (Пословице 21:13). Када постоји отворена комуникација, млада особа ће знати коме да се обрати у време невоље и мања је вероватноћа да ће прибећи нездравим обичајима у исхрани.

[Слике на 10. страни]

Неопходно је стрпљење, разумевање и пуно љубави да би се помогло онима који имају поремећаје у исхрани