Која је Божја намера?

МНОГИ људи који сумњају у постојање свемоћног Бога пуног љубави, питају: ако Бог постоји, зашто је дозволио толико патње и зла током целе историје? зашто допушта ово жалосно стање које видимо око нас данас? зашто не учини нешто да би окончао ратове, криминал, неправду, сиромаштво и друге јаде који су све учесталији у тако пуно земаља широм света?

Неки кажу да је Бог створио свемир, поставио људе на планети Земљи и затим их оставио да се баве својим стварима. Према овом гледишту, Бог не би био крив за невољу и јад који људи сами себи чине због своје похлепе или лошег управљања.

Ипак, други одбацују такву теорију. На пример, професор физике Конјерз Херинг, који признаје да верује у Бога, каже: „Одбацујем идеју о Богу који је некада давно покренуо један велики механизам и да отада стоји по страни као неми посматрач и гледа како се човечанство бори са својим проблемима. Један од разлога због којих одбацујем овакву теорију јесте тај што ми моје искуство као научника не пружа никакве аргументе да верујем да постоји било какав модел свемира ’тачан као сат‘, који је дефинитивно и крајње исправан. Наше научне теорије... постајаће све боље, али сасвим сам сигуран да ће оне увек остати несавршене. Мислим да је реалније веровати у једну живу силу која нам ово побољшање увек чини могућим.“

Бог има намеру

Божја првобитна намера била је да планета Земља буде насељена праведним, савршеним људима. Пророк Исаија је рекао: „Јер овако говори Господ, створитељ неба, једини Бог, који је саздо и утврдио земљу, начинио да не буде пуста, начинио да се у њој настава“ (Исаија 45:18).

Уместо да насели Земљу директним стварањем људи, Бог је намеравао да је напуни процесом рађања. Када су се Адам и Ева побунили против Бога, то није осујетило његову првобитну намеру већ је само довело до неопходног подешавања неких детаља да би се његова намера с људима остварила и сасвим напунила Земља.

У отприлике првих 6 000 година овог периода, Бог је дозволио човечанству да делује независно од његовог директног вођства. То је управо оно што су наши прародитељи изабрали према сопственој слободној вољи (Постање 3:17-19; Поновљени закони 32:4, 5). Допуштањем независности од Божјег вођства и допуштањем постојања људских владавина које су уследиле уместо Божје, требало је разоткрити човекову неспособност да управља својим корацима и његову неспособност да успешно влада над својим ближњима.

Наравно, Јехова је унапред знао исход. Он је надахњивао библијске писце да то запишу. На пример, пророк Јеремија је написао: „Знам Господе! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23).

Мудри човек Соломон, коментарисао је о катастрофалним последицама које настају када људи покушавају да владају над својим ближњима, као што су то вековима чинили. „Све сам ово видео, и управио сам пажњу срца свога на све што се под сунцем ради. Има и време кад човек над човеком влада, да га несрећним учини“ (Проповедник 8:9).

Међутим, иако не „стоји по страни као неми посматрач и гледа како се човечанство бори са својим проблемима“, Свемогући Бог има добре разлоге што дозвољава да пролазе ове хиљаде година а да се при томе не меша директно у живот већег дела човечанства.

Послужило је у добру сврху

Протеклих 6 000 година људске историје може изгледати као дуг период у поређењу с нашим просечним животним веком који је краћи од 100 година. Али, према Божјем временском плану и његовом гледишту о проласку времена, ове хиљаде година јесу попут шест дана — мање од једне недеље! Апостол Петар је објаснио: „Али ово једно да вам не буде непознато, љубљени: да је један дан пред Господом као хиљада година, а хиљада година као један дан“ (2. Петрова 3:8).

Петар затим противречи било каквој оптужби због наводног немара или одуговлачења с Божје стране, тиме што додаје: „Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него вас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу на покајање“ (2. Петрова 3:9).

Дакле, када тај одређени број година истекне, Створитељ ће докрајчити ово лоше поступање према нашој предивној планети. До тада ће већ бити дато довољно времена да се докаже да је човек неспособан да влада, прекине ратове, насиље, сиромаштво, болести и друге узроке патњи. То ће кроз практично искуство потврдити оно на шта је Бог још на самом почетку указивао људима — наиме, да морају следити божанско вођство да би били успешни (Постање 2:15-17).

Према испуњењу библијског пророчанства, сада живимо у завршном делу ’последњих дана‘ овог безбожног система ствари (2. Тимотеју 3:1-5, 13; Матеј 24:3-14). Божје толерисање људског владања које је независно од Бога, као и толерисање зла и патње, приближава се своме крају (Данило 2:44). Ускоро ће наступити највећа невоља какву свет никада није видео, која ће кулминирати у ’боју великог дана Бога Сведржитеља‘, у Армагедону (Откривење 16:14, 16). Овај рат који Бог води, неће уништити Божје дело, Земљу, већ ће ’уништити оне који земљу уништују‘ (Откривење 11:18).

Божје хиљадугодишње Краљевство

Након Армагедона, на Земљи ће бити на милионе преживелих (Откривење 7:9-14). Тада ће се испунити пророчанство из Пословица 2:21, 22: „Јер у земљи живеће праведни и поштени у њој ће остати. Бездушници ће се истребити из земље, неверници ће се ишчупати из ње.“

Божја намера је да након праведног рата од Армагедона уследи један посебан период од хиљаду година (Откривење 20:1-3). Кроз тај период ће се утврдити хиљадугодишња владавина Божјег сина, Исуса Христа, Краља Божјег небеског Краљевства (Матеј 6:10). Током ове радосне Краљевске владавине над Земљом, безброј милиона људи биће ускрснуто из смртног сна да би се и они придружили милионима преживелих у Армагедону (Дела апостолска 24:15). Сви заједно биће обновљени до савршенства, и тада — на крају хиљадугодишње Христове владавине — коначно ће Земља бити напуњена савршеним мушкарцима и женама, потомцима Адама и Еве. Божја намера биће славно и успешно извршена.

Да, Божја намера је да ’отре сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде. И онај што сеђаше на престолу рече: „Ево све ново творим“‘ (Откривење 21:4, 5). Без сумње, та намера биће испуњена у веома блиској будућности (Исаија 14:24, 27).

[Слика на 5. страни]

У Божјем новом свету, људи ће заувек срећно живети