Уздај се у јехову да ће испунити своју намеру
„Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати“ (ПСАЛАМ 37:29).
1. Каква је Јеховина намера за људе и за земљу?
КАД је Јехова створио наше прародитеље, Адама и Еву, он их је начинио савршеним. И он их је створио тако да би могли да живе заувек на земљи — да су слушали његове законе (Постање 1:26, 27; 2:17). Надаље, Бог их је сместио у рајску околину (Постање 2:8, 9). Јехова им је рекао: „Рађајте се, множите се и напуните земљу“ (Постање 1:28). Тако би се њихово потомство коначно проширило широм земље, а ова планета би постала рај напуњен савршеним, срећним човечанством. Какав је диван почетак имала људска породица! „Тада погледа Бог све што је створио, и гле, све добро беше“ (Постање 1:31).
2. Каква питања поставља стање људских ствари?
2 Ипак, стање људских ствари које постоји хиљадама година уопште не личи на Божју првобитну намеру. Човечанство је јако далеко од савршенства и далеко од тога да буде срећно. Стање у свету је жалосно, и као што је проречено, драматично се погоршава у наше време (2. Тимотеју 3:1-5, 13). Како онда можемо бити сигурни да ће се у блиској будућности остварити Божја намера за људе? Да ли ће проћи још много дугих периода с непрестаним жалосним стањем?
Шта је кренуло лоше?
3. Зашто Јехова није одмах окончао побуну човечанства?
3 Они који имају тачно спознање о Божјој надахнутој Речи знају зашто Јехова допушта то лоше стање на земљи. Они такође знају шта ће он урадити у вези с тим. Из библијског извештаја, они су сазнали да су наши прародитељи злоупотребили диван дар слободног избора који је Бог дао људима. (Упореди 1. Петрова 2:16.) Они су неисправно изабрали пут независности од Бога (Постање, поглавља 2 и 3). Њихова побуна је покренула питања од највеће важности, као што су: Да ли Универзални Суверен има право да влада над људима? Да ли је његова владавина најбоља за њих? Да ли људска владавина може успети без Божјег надгледања? Сигуран начин да се пронађу одговори на ова питања био је да се пусте да прођу векови људског владања. Резултати би без икакве сумње показали да ли људи могу бити успешни одвојено од свог Творца.
4, 5. (а) Какав је резултат људског одбацивања Божјег владања? (б) Шта је пролазак времена показао без икакве сумње?
4 Кад су Адам и Ева оставили Бога, он их више није подржавао у савршенству. Без његове подршке, они су се погоршавали. Резултат је била несавршеност, старост и коначно смрт. Преко закона̂ наслеђивања, наши прародитељи су те негативне карактеристике пренели на све своје потомке, укључујући нас (Римљанима 5:12). А шта је с резултатом хиљада година људског владања? Он је катастрофалан, баш као што Проповедник 8:9 истинито наводи: „Човек над човеком влада, да га несрећним учини.“
5 Пролазак времена је без икакве сумње показао да није на људима да успешно управљају својим стварима одвојено од свог Створитеља. Надахнути писац Библије Јеремија објавио је: „Знам Господе! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23; Деутероном 32:4, 5; Проповедник 7:29).
Божја намера се не мења
6, 7. (а) Да ли су хиљаде година историје промениле Јеховину намеру? (б) Шта је укључено у Јеховину намеру?
6 Да ли је пролазак хиљада година људске историје — тако испуњене злом и патњом — променио Божју намеру? Његова Реч наводи: „Јер овако говори Господ, створитељ неба, једини Бог, који је саздо̂ и утврдио земљу, начинио да не буде пуста, начинио да се у њој настава“ (Исаија 45:18). Тако је Бог обликовао земљу да буде настањена људима, а то је још увек његова намера.
7 Не само да је Јехова створио земљу да буде настањена већ он такође намерава да она постане рај коме треба да се радују савршени, срећни људи. Зато је Библија прорекла да ће бити ’нова земља‘, ново људско друштво, у којој ће „правда наставати“ (2. Петрова 3:13). А у Откривењу 21:4, Божја реч нам каже да у његовом новом свету „он ће отрти сваку сузу од очију њихових [човечанства] и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити“. Управо из тих разлога Исус је могао говорити о том долазећем новом свету на земљи као о „рају“ (Лука 23:43).
8. Зашто можемо бити сигурни да ће Јехова испунити своју намеру?
8 Пошто је Јехова свемоћни и свемудри Створитељ свемира, нико не може осујетити његову намеру. „Закле се Господ над војскама, говорећи: Јесте, што сам смислио то ће бити, вршиће се што сам наумио“ (Исаија 14:24). Дакле, кад Бог каже да ће од ове земље начинити рај настањен савршеним људима, то ће се и догодити. Исус је рекао: „Блажени су кротки, јер ће они наследити земљу“ (Матеј 5:5, Ча; упореди Псалам 37:29). Можемо рачунати на испуњење тог обећања. У ствари, свој живот можемо ставити на коцку због тога.
Они су се уздали у Јехову
9. Шта је Аврахам учинио што је показало његово поуздање у Јехову?
9 Многи богобојазни људи кроз целу историју стављали су свој живот на коцку због Божје намере за земљу зато што су били уверени да ће је он испунити. Иако је њихово спознање можда било ограничено, они су се уздали у Бога и свој живот су градили на вршењу његове воље. На пример, ту је био Аврахам, који је живео око 2 000 година пре него што је Исус ходао земљом — давно пре него што се почело с писањем Библије. Он се уздао у Јехову да ће испунити своја обећања. Аврахам је о Створитељу вероватно учио од свог верног претка Сема, који је био поучен од Ноја. Дакле, кад је Бог рекао Аврахаму да крене из напредног Ура Халдејског у непознату и опасну земљу Канаан, тај патријарх је знао да се може поуздати у Јехову, и зато је кренуо (Јеврејима 11:8). С временом, Јехова му је рекао: „Од тебе ћу велики народ учинити“ (Постање 12:2).
10, 11. Зашто је Аврахам био спреман да жртвује свог јединорођеног сина, Исака?
10 Шта се догодило након што се Аврахаму родио Исак? Јехова је показао Аврахаму да ће се његови потомци управо кроз Исака развити у велики народ (Постање 21:12). Зато је сигурно изгледало прилично противречно кад је Јехова рекао Аврахаму да, као испит његове вере, жртвује свог сина Исака (Постање 22:2). Ипак, с потпуним поуздањем у Јехову, Аврахам је предузео кораке да се повинује, стварно узевши свој нож да закоље Исака. У последњем тренутку, Бог је послао анђела да спречи Аврахама (Постање 22:9-14).
11 Зашто је Аврахам био тако послушан? Јеврејима 11:17-19 открива: „Вером приведе Аврахам Исака, кад би окушан, и јединорођенога свога приношаше, (он који беше примио обећање у коме беше казано: ’У Исаку назваће ти се потомство‘), помисливши да је Бог моћан и из мртвих ускрснути; и зато га и доби натраг по некој прилици ускрсења.“ Римљанима 4:20, 21 на сличан начин наводи: „Не посумња [Аврахам] у обећање Божје неверовањем... потпуно уверен да што [Бог] обећа може и учинити.“
12. Како је Аврахам био награђен за своју веру?
12 Аврахам је био награђен за своју веру не само тиме што је Исак био поштеђен и што је „велики народ“ дошао кроз њега већ и на још један начин. Бог је рекао Аврахаму: „У твом ће се породу благословити сви народи земље, јер си глас мој послушао“ (Постање 22:18, наглашено од нас). Како? Краљ Божјег небеског Краљевства доћи ће кроз Аврахамову линију потомака. То Краљевство ће смрвити из постојања овај зао свет под Сатаном (Данијел 2:44; Римљанима 16:20; Откривење 19:11-21). Тада ће се, на очишћеној земљи под владавином Краљевства, Рај проширивати широм света, и људи из ’свих народа‘ који врше Божју вољу радоваће се савршеном здрављу и вечном животу (1. Јованова 2:15-17). И мада је Аврахам поседовао само ограничено спознање о Краљевству, он се уздао у Бога и жељно је очекивао успоставу тог Краљевства (Јеврејима 11:10).
13, 14. Зашто се Јов уздао у Бога?
13 Неколико стотина година касније, ту је био Јов, који је живео између 17. и 16. века пре н. е. тамо где је сада Арабија. И он је живео пре него што се почело с писањем Библије. Јов „беше добар и праведан, бојаше се Бога и уклањаше се од зла“ (Јоб 1:1). Кад је Сатана Јову нанео грозну, мучну болест, тај верни човек „није изговорио ниједну грешну реч“ кроз целу своју тешку кушњу (Јов 2:10, The New English Bible). Јов се уздао у Бога. И премда он није знао детаље с обзиром на то зашто толико пати, он је ставио свој живот на коцку због Бога и Његових обећања.
14 Јов је знао да чак и кад би умро, Бог би га у неко време могао обновити у живот помоћу васкрсења. Он је указао на ту наду кад је рекао Јехови Богу: „О да ме хоћеш у гробу сакрити... да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! Кад умре човјек, хоће ли оживјети?... Зазваћеш и ја ћу ти се одазвати“ (Јов 14:13-15, ДК). Иако у агонији, Јов је показао веру у Јеховину сувереност, изјавивши: „До последњег свог уздаха своју ћу ја невиност бранити“ (Јоб 27:5).
15. Како је Давид изразио своје поуздање у Јеховину намеру?
15 Око шест векова након Јова и око хиљаду година пре него што је Исус дошао на земљу, Давид је изразио своје поуздање у нови свет. Он је у псалмима рекао: „Који се у Господа уздају држаће земљу. Још мало и нестаће бездушника... Али смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира. Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати.“ Због своје неуздрмане наде, Давид је подстицао: „Уздај се у Господа... Теши се Господом, и даће ти што ти срце жели“ (Псалам 37:3, 4, 9-11, 29).
16. Какву је наду имао „толики облак сведока“?
16 Кроз векове, верни људи и жене имали су ту исту наду у вечни живот на земљи. У ствари, они сачињавају „толики облак сведока“ који су веома дословно стављали свој живот на коцку због Јеховиних обећања. Многи од тих древних сведока Јехове били су мучени и убијени због своје вере, „да би добили боље ускрсење“. Како то? У новом свету, Бог ће их наградити бољим васкрсењем и изгледом у вечни живот (Јован 5:28, 29; Јеврејима 11:35; 12:1, Ча).
Хришћански сведоци се уздају у Бога
17. Колико су се чврсто хришћани из првог века уздали у Јехову?
17 У првом веку н. е., Јехова је новооснованој скупштини открио више детаља о Краљевству и његовом владању над земљом. На пример, његов дух је надахнуо апостола Јована да напише да ће број који ће бити придружен Исусу Христу у небеском Краљевству бити 144 000. Они ће бити верне Божје слуге које су ’откупљене од људи‘ (Откривење 7:4; 14:1-4). Они ће владати над земљом као ’краљеви‘ с Христом на небу (Откривење 20:4-6). Ти хришћани из првог века тако су се чврсто уздали у Јехову да ће испунити своју намеру за небеско Краљевство и његово земаљско подручје да су били спремни да дају свој живот за своју веру. Многи од њих учинили су управо то.
18. Како Јеховини сведоци данас опонашају своје пандане давног времена?
18 Данас, скоро пет милиона Сведока Јехове има исто поуздање у Бога као што су имали њихови пандани који су живели вековима пре њих. Ти данашњи Сведоци такође стављају свој живот на коцку због Божјих обећања. Они њему предају свој живот и имају потпуну Библију да јачају своју веру (2. Тимотеју 3:14-17). Ти данашњи Сведоци Јехове опонашају Исусове следбенике из првог века који су објавили да ће ’слушати Бога као владара пре него људе‘ (Дела апостола 5:29, NW). У овом веку многи од тих хришћанских Сведока окрутно су прогоњени. Неки су чак убијени због своје вере. Други умиру због болести, несрећног случаја, или старости. Међутим, попут верних сведока прошлих времена, они се уздају у Бога зато што знају да ће их он помоћу васкрсења обновити у живот у свом новом свету (Јован 5:28, 29; Дела апостола 24:15; Откривење 20:12, 13).
19, 20. Шта увиђамо у вези с библијским пророчанством за наше време?
19 Јеховини сведоци увиђају да је у библијском пророчанству давно било проречено да ће они бити доведени из свих нација у једно светско братство (Исаија 2:2-4; Откривење 7:4, 9-17). А Јехова их користи да обаве светско дело проповедања да у своју наклоност и заштиту сакупи и даљње појединце искреног срца (Пословице 18:10; Матеј 24:14; Римљанима 10:13). Сви они своје потпуно поуздање полажу у Јехову, знајући да ће он ускоро увести свој дивни нови свет. (Упореди 1. Коринћанима 15:58; Јеврејима 6:10.)
20 Библијска пророчанства указују да је Сатанин свет у својим последњим данима већ скоро 80 година, од кључне 1914. године. Овај свет се приближава свом крају (Римљанима 16:20; 2. Коринћанима 4:4; 2. Тимотеју 3:1-5). Зато су Јеховини сведоци храбри и одлучни јер увиђају да ће ускоро Божје Краљевство преузети потпуну контролу над свим стварима на земљи. Доводећи овај садашњи зли свет његовом крају и уводећи свој праведни нови свет, Бог ће потпуно избрисати лошу ситуацију која постоји на земљи тако много векова (Пословице 2:21, 22).
21. Зашто се можемо радовати без обзира на садашње невоље?
21 Затим ће Бог, кроз целу вечност, показивати своју велику бригу према нама изливајући благослове који ће учинити далеко више него да надокнаде сваку патњу коју смо доживели у прошлости. У новом свету ће нам се догодити тако много добрих ствари да ће наше претходне невоље нестати из сећања. Како је утешно знати да ће Јехова тада ’отворити руку своју и обилно ситити све што живот има‘ (Псалам 145:16; Исаија 65:17, 18).
22. Зашто своје поуздање треба да ставимо на Јехову?
22 У новом свету, верно човечанство ће видети испуњење Римљанима 8:21: „Само створење такође ће бити ослобођено ропства распадљивости и имаће славну слободу деце Божје“ (NW). Они ће такође видети како се испунила следећа молитва коју је Исус учио своје следбенике: „Нека дође краљевство твоје, нека буде воља твоја и на земљи као на небу“ (Матеј 6:10). Зато своје потпуно поуздање стави на Јехову зато што његово непогрешиво обећање гласи: „Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати“ (Псалам 37:29).
Како би одговорио?
◻ Каква је Јеховина намера за људе и за земљу?
◻ Зашто Јехова допушта лоше стање на земљи?
◻ Како су верни људи старог времена показали своје поуздање у Јехову?
◻ Зашто се Божје слуге данас уздају у Јехову?
[Слика на 16. страни]
Бог је створио људе да живе заувек у срећи на рајској земљи
[Слика на 18. страни]
Аврахам је ставио своје поуздање у Јеховину способност да васкрсне мртве