Како су настали авиони?

КАКО су дизајнери ипак на крају успели да конструишу летеће машине теже од ваздуха? Они су поново усмерили своју пажњу на праве мајсторе летења — на птице. Године 1889, један немачки инжењер по имену Ото Лилијентал, био је задивљен начином летења рода па је објавио књигу „Лет птица као темељ авијације“. Две године касније, изградио је своју прву једноставну једрилицу. Године 1896, након отприлике 2 000 летова једрилицом, Лилијентал је погинуо док је вежбао с једним једнокрилцем. Октав Шанит, амерички инжењер француског порекла, разрадио је Лилијенталов пројекат и направио двокрилну једрилицу која је опет постигла битан напредак у изради летећих машина тежих од ваздуха.

Наступају браћа Рајт. Власници продавнице бицикала у Дејтону, држави Охајо у САД, Орвил и Вилбер Рајт почели су са својим првим једриличарским експериментима 1900, градећи на постигнућима Лилијентала и Шанита. Рајтови су полако и систематски радили наредне три године, непрестано изводећи експерименталне летове у Кити Хоуку, у Северној Каролини. Развијали су нове макете помоћу ваздушних тунела, од којих је први био направљен од кутије за штиркање веша. За први лет на моторни погон, направили су сопствени четвороцилиндрични мотор од 12 коњских снага и монтирали га на доње крило нове једрилице. Мотор је покретао две дрвене елисе, по једну са обе стране задњег кормила авиона.

Дана 14. децембра 1903, нови изум Рајтових први пут је узлетео са своје дрвене писте — и остао је у ваздуху три и по секунде! Након три дана браћа су поново летела истом машином. Овога пута машина је остала у ваздуху скоро једну целу минуту и превалила је раздаљину од 260 метара. Авион је успео.a

За дивно чудо, овој прекретници преостали део света није поклонио пуно пажње. Када је коначно јануара 1906, The New York Times објавио причу о браћи Рајт, известио је да је њихова „летећа машина“ била направљена у строгој тајности и да су 1903. године браћа имала једва „нешто мало успеха у летењу“. У стварности, Орвил је још те исте вечери након тог славног лета, послао један телеграм оцу пожурујући га да обавести штампу. Међутим, у то време само су троје новине у Сједињеним Државама биле спремне да објаве ту причу.

За летеће машине нема комерцијалне будућности?

Свет, уопште узев, био је скептичан према авијацији у време њених почетака. Чак је и Шанит, један од запажених пионира авијације, 1910. предсказао: „По мишљењу надлежних стручњака, за летеће машине нема комерцијалне будућности. Постоји граница у носивости, која ће увек постојати и онемогућаваће превоз путника и терета.“

Па ипак, током година након првог лета Рајтових, технологија у авијацији брзо је напредовала. За пет година, браћа су саградила један двокрилац за две особе, који је летео брзином од 71 километар на сат и попео се на висину од 43 метра. Године 1911, био је постигнут први трансконтинентални лет авионом, тај лет од Њујорка до Калифорније трајао је 49 дана! Током Првог светског рата, брзина авиона са 100 километара на сат повећала се на брзину од преко 230 километара на сат. Рекорди у висини ускоро су достигли 9 000 метара.

Током 1920-их, рекорди у авијацији и даље су били на насловним странама новина. Године 1923, два америчка војна официра први су без прекида прелетели Сједињене Државе путујући од обале до обале, за мање од 27 сати. Четири године касније, Чарлс А. Линдберг се овенчао славом када је без прекида прелетео од Њујорка до Париза за 33 сата и 20 минута.

У међувремену, прве комерцијалне ваздушне линије почеле су полако да привлаче муштерије. До краја 1939, путовање авионом је достигло ту тачку да су ваздушне линије САД, превозиле скоро три милиона путника годишње. Стандардни путнички авион крајем 1930, ДЦ-3, превозио је само 21 путника брзином крстарења од 270 километара на сат, али након Другог светског рата комерцијални авиони су постајали све већи и моћнији, достижући брзину крстарења од преко 480 километара на сат. Године 1952, Британци су почели да користе комерцијалне млазне авионе. А џамбо-џетови, као што је Боинг 747, први пут су се појавили 1970.

Један други пробој је настао 1976, када је тим британских и француских инжењера представио Конкорд, млазни путнички авион с делта крилима, који може да носи 100 путника при брзини двапут већој од звука — више од 2 300 километара на сат. Међутим, високи оперативни трошкови смањили су раширену употребу комерцијалних суперсоничних авиона.

Обликовање света

Чак и ако још никада нисте летели авионом, вероватно је овај нагли технолошки напредак утицао на ваш живот. Авионски превоз робе обухвата читав свет; често је храна коју једемо, одећа коју носимо и машине које користимо на послу или код куће прелетела неки океан или континент. Авионском поштом брзо се отпремају од земље до земље пакети и писма. Послови се ослањају на авионске курирске службе којима се обављају свакодневне трансакције. На добра и услуге које нам стоје на располагању и цене које плаћамо за њих, утицала је човекова способност летења.

Авијација је такође довела и до дубоких социјалних промена. Нема сумње, свет је постао мали захваљујући авијацији. За само неколико сати, можете бити било где у свету — уколико то себи можете приуштити. Новости брзо путују, али такође и људи.

Цена напретка

Међутим, и напредак је имао своју цену. Како ваздушни саобраћај постаје све гушћи, неки се плаше да небеса постају све опаснија. Сваке године падови авиона како приватних тако и комерцијалних, одузимају многе животе. „Под притиском конкуренције, многе авионске компаније се одричу додатних безбедносних мера које су рутински обављале док су потрошачима могле да намећу додатне трошкове“, каже часопис Fortune. Савезна администрација за ваздухопловство која је задужена за безбедност у ваздухопловству Сједињених Држава, „није довољно финансирана, нема довољно људи и лоше се управља њоме“, извештава часопис.

Истовремено, све је више стручњака за човекову средину узнемирено због све већег загађења ваздуха и све веће буке која настаје услед густог саобраћаја млазних авиона. Питање које се тиче проблема буке јесте „једно од најраздорнијих питања цивилне авијације“, каже часопис Aviation Week & Space Technology.

Ови проблеми су сложени због тога што ваздушне флоте застаревају: у 1990, сваки четврти путнички авион је био више од 20 година стар, а поред тога трећина њих била је коришћена мимо прописаних „упутстава за употребу“, према првобитном налогу произвођача.

Због тога, сада се ваздухопловни инжењери суочавају са огромним изазовима. Они морају развити један безбеднији и јефтинији начин превожења још већег броја путника, чак и ако се трошкови и забринутости око еколошких питања повећају.

Нека решења за смањење трошкова већ су на помолу. Џим Ериксон, који пише за Asiaweek, каже да француско-британски тим Аероспасијал и Бритиш Аероспејс, планирају да конструишу авион који може да понесе до 300 путника при двострукој брзини звука. Трошкови и потрошња горива по путнику биће мањи. Да би се одазвали проблему превелике саобраћајне гужве на многим аеродромима, неки индустријски визионари предлажу нову генерацију огромних хеликоптера за кратке линије — од којих ће сваки бити у стању да понесе по 100 путника. Према њиховом веровању, овакве летелице једнога дана моћи ће да обављају већи део саобраћања на кратким линијама, који сада обављају уобичајени ваздухоплови с непокретним крилима.

Хоће ли мамутски хеликоптери и суперсонични авиони заиста удовољити све већој потреби индустрије ваздухопловства током наредних година? На то ће само време одговорити док човек и даље напредује у својој битки да ’отвори небо‘ за летење.

[Фуснота]

[Слика на 6. страни]

Ото Лилијентал око 1891.

[Извор]

Library of Congress/Corbis

[Слике на странама 6, 7]

Чарлс А. Линдберг пристиже у Лондон након свог прекоокеанског лета за Париз 1927.

[Извор]

Corbis-Bettmann

[Слика на 7. страни]

Сопвит Кемел, 1917.

[Извор]

Museum of Flight/Corbis

[Слика на 7. страни]

ДЦ-3, 1935

[Извор]

Фотографија љубазношћу Boeing Aircraft Company

[Слика на 7. страни]

Сикорски С-43 летећа лађа, 1937.

[Слика на 8. страни]

Спасилачки хеликоптер обалске страже

[Слика на 8. страни]

Акробатски Питс, Самсон реплика

[Слика на 8. страни]

Конкорд, почео с редовним летовима 1976.

[Слика на 9. страни]

Ербас А300

[Слика на 9. страни]

Приликом повратка на земљу, спејс шатл постаје супербрза једрилица

[Слика на 9. страни]

„Рутан Вариез“, 1978.