Миротворци или ратни хушкачи?

„ЈЕДАН хришћанин неће учествовати у рату.“ Та изјава сажима гледиште раних хришћана о рату, кажу Токо и Малуси Мпулвана у часопису Echoes, који објављује Светски савез цркава (WCC). Тек „након што је хришћанска црква склопила савез с политичким властима“, она је почела да „прихвата идеју о неопходности рата“, додају они. Који је био резултат? То што је хришћанство током векова подржавало ратове постало је толико скандалозно да је након Другог светског рата Уједињена Христова црква у Јапану, осетила потребу да изда службену „исповест о одговорности за избијање Другог светског рата“.

Данас, након око 50 година од рата, ратоборна репутација хришћанства није се нимало променила. „Ако се запитамо да ли смо ми као хришћани заиста рекли једно јасно и гласно ’не‘ логици рата, и рекли ’да‘ Христовој љубави, тада је јасно... да још увек имамо пуно тога за исповедање“, каже др Роџер Вилијамсон, који ради при Енглеској цркви. Иако је WCC 1948. објавио да је „рат као начин за решавање несугласица неспојив са учењем и примером нашег Господа Исуса Христа“, цркве хришћанства често су допринеле „фанатизму, нетрпељивости, ускраћивању људске слободе и заоштравању сукоба“, запажа Вилијамсон. Није ни чудо, закључује он, да „религија... често погоршава ствари уместо да прекида сукобе“.

Рат који је расцепкао бившу Југославију јесте типичан пример тога. Упркос неправдама и окрутностима које су трајале годинама, црквама је било веома тешко да заузму један јединствен став у погледу сукоба у тој земљи. Зашто? Др Вилијамсон запажа да је упркос тобожњем хришћанском јединству, свештенство у Србији и Хрватској исто тако подељено као и политичари тих земаља. Тамо, а и другде, свештеници хришћанства било католички, православни или протестантски, не поступају као миротворци већ као „војни свештеници за своју страну“. Иако сада више од 300 цркава припада WCC-у, др Вилијамсон признаје да је „невероватно тешко пронаћи цркву која заиста твори... мир“.

Да, тешко је. Али за разлику од цркава чланица WCC-а, које једва и да говоре о помирењу, постоји једна религија која је већ успела у помирењу бивших чланова различитих религија и помаже им да постану прави хришћани. Покренути љубављу према Богу и жељом да ’траже мир са свима‘, данас у 233 земље постоји више од 5,8 милиона Јеховиних сведока који одбијају да учествују у ратовима нација — било да се воде у Азији, бившој Југославији, на Блиском истоку, у Латинској Америци, Руанди или у Северној Ирској (Јеврејима 12:14; Матеј 22:36-38). Уместо тога, они испуњавају библијско пророчанство тиме што ’кују од својих мачева раонике‘ и ’не уче се више рату‘ (Михеј 4:3).

[Слике на 31. страни]

У Африци су неке Јеховине сведоке због њихове неутралности, претукли или их протерали