Еуро — нова валута на старом континенту

ЈЕДАН усхићени француски министар финансија пробао је зубима новчић и изјавио: „Прави је, није фалсификат. Ово је први који је произведен у Француској, односно у Европи.“ Тај новчић је био први еуро искован у француској службеној ковници. Било је то у понедељак 11. маја 1998.

Шта је еуро? Каквог ће утицаја имати на домаћице, раднике, туристе и бизнисмене широм Европе? Хоће ли имати икаквог утицаја на светску економију? Пре него што баците ваше немачке марке, лире или франке, биће добро ако сазнате одговоре на ова питања.

Како се ова идеја развијала?

Када је по Мастритском споразуму Европска заједница претворена у Европску унију (ЕУ), 1. новембра 1993, један од основних циљева био је увести јединствену валуту за државе чланице.a Још од римског доба, Европа није имала такву јединствену валуту. Одлучено је да се нова валута зове еуро. У овој монетарној унији не учествују све земље ЕУ. Од 15 земаља ЕУ само су 11 у позицији да уведу еуро. Те земље су Аустрија, Белгија, Ирска, Италија, Луксембург, Немачка, Португал, Финска, Француска, Холандија и Шпанија. Грчка није удовољила економском критеријуму да би могла учествовати. Остале три — Британија, Данска и Шведска — за сада су се повукле.

Увођење еура биће поступно. Од 4. јануара ове године, еуро је почео да се користи на међународним валутним берзама у неготовинским трансакцијама. Новчићи и новчанице еура уводиће се у току шестомесечног раздобља почев од 1. јануара 2002. — након чега ће бивше валуте тих учесница вероватно постати материјал за музеје и ковчеге за меморабилије. Процењује се да ће еуро заменити 12 милијарди новчаница и 70 милијарди новчића, што је укупно 300 000 тона. Постоји нада да ће с временом и преостале земље ЕУ такође бити у ситуацији да се прикључе клубу јединствене валуте.

Аустријски министар финансија је о прелазу на еуро рекао: „Стојимо пред освитом нове ере у интеграцији Европе.“ Међутим, у Европи је јавно мњење о еуру подељено на 47 посто оних који сматрају да ће јединствена валута претворити Европу у моћну економску силу и на 40 посто оних који мисле да ће еуро онеспособити европску економију. Неки сматрају да би јединствена валута могла довести чак и до рата! Негде између су неодлучни „еуроскептици“, они који увиђају предности јединствене валуте у Европи, али доводе у питање њен коначни успех.

Једни је сматрају благословом...

Европска комисија, највеће извршно тело ЕУ, објавила је: „Тиме што ствара јединствену новчану јединицу, Европа ће својим грађанима, својој деци и својим партнерима понудити... један много стварнији симбол заједничке добровољно изабране судбине: оне о изградњи друштва заснованог на миру и просперитету.“

Заговорници еура наводе многе могуће користи јединствене валуте. Уклањање трошкова девизне размене имаће најдиректнији утицај. Пример који се понекад наводио јесте пример неуморног Европљанина који поред своје земље посећује и свих осталих 14 земаља ЕУ. Рецимо ако крене на пут са 1 000 немачких марака и у свакој земљи мења свој новац, на крају ће му само због трошкова размене остати само 500 марака!

Исто тако, увоз и извоз неће више сносити трошкове девизне размене. Јединствена новчана јединица ће на сличан начин елиминисати индиректан трошак због варирања валуте. Када падне вредност валуте једне земље, увезена роба постаје скупља у тој земљи. То често доводи до инфлације. Тако би требало да с јединственом валутом без опасности од промене девизног курса Европа постане много привлачнија страним инвеститорима.

Зачетници еура надаље предвиђају пад цена широм Европе. Муштерије као и бизнисмени већ сада могу лако да упоређују цене, а кад се 2002. уведу новчићи и новчанице еура, то ће бити још једноставније. Очекује се да ће се разлике у ценама истог производа у различитим деловима Европе смањити, и то ће бити на корист потрошача.

... а други је сматрају клетвом

Појављују се и критичари. Они сматрају да ће еуро везати руке европској економији, уништити њену флексибилност и угушити јој раст. Они предвиђају да ће јединствена валута повећати незапосленост, да ће бити привлачна за масовне шпекулантске нападе на новчано тржиште и да ће изазвати политичку затегнутост. Оваква политичка затегнутост већ је видљива. Узмите као пример спор између Немачке и Француске око тога ко би требало да буде директор Централне европске банке, пас чувар који ће надгледати еуро. Може се очекивати да ће се још дизати прашина када свака држава чланица ЕУ буде унапређивала своју властиту агенду.

Тренутно је незапосленост у неким земљама ЕУ на рекордном нивоу. Многи за ово криве смањење потрошње и повећање пореза а то је неопходно да би се удовољило критеријуму јединствене валуте. Широм Европе дижу се протести против сурове финансијске политике која укључује драстично смањење подашног система друштвене помоћи, пензија и програма здравствене заштите. Колико дуго може да траје ова строга финансијска стега? Хоће ли неке земље доћи у искушење да малко попусте своју стегу након што еуро постане стварност? Хоће ли онда таква лабава политика опустошити јединствени европски валутни систем?

Други упиру прстом на дубоку сентименталну приврженост коју људи имају према валути своје земље. Валута је нешто више од оног што носите у џепу. Она је за многе такође и историја њихове земље, симбол значајан колико и застава. Национална валута је ко̂д по ком људи зарађују, рачунају, процењују, пазаре и штеде. Док ће Немци, примера ради, на својим банкарским рачунима имати бројке које су упола мање због замене за еуро, ти бројеви ће у Италији бити 2 000 пута мањи када се лира повуче. Према једној студији, пребацивање на еуро биће „трауматично“ искуство за многе Европљане.

Једна величина за све?

Неки економисти у ЕУ и у Сједињеним Државама истичу да иако постоји знатна политичка воља за јединственом валутом, привредни системи у Европи су расцепкани, њихови људи су јако привржени својој домовини, а и културе у њима су неизмерно другачије. Тако, за разлику од становника у Сједињеним Државама, за Европљане који остану без посла мања је вероватноћа да ће се покупити и преселити у неки далеки крај у потрази за послом. Неки стручњаци верују да таква исцепканост лишава европске државе амортизера који су им потребни да би имали заједничку економију и с тиме једну валуту.

С једним валутним системом, кажу критичари, поједине владе ће изгубити флексибилност у решавању привредних проблема. Они кажу да ће еуро преместити моћ с појединачних држава на нову Централну европску банку у Франкфурту, у Немачкој. За узврат, то ће повећати притисак на усклађивање закона о порезима и на друге економске политике широм континента. Критичари износе аргументе да ће извршна и законодавна тела у Бриселу и Стразбуру добити на моћи. Заиста, Мастритски споразум позива на политичко јединство које би на крају водило рачуна о спољној политици и одбрани као и о економској и социјалној политици. Хоће ли овај прелаз глатко и без потешкоћа тећи? Само ће време рећи.

„Велика игра на срећу“

У међувремену, банке и супермаркети већ почињу да прелазе на еуро, тако што уводе еуро рачуне и поред цена у локалним валутама стављају износ у еуру. Циљ је учинити да прелазак 2 002. године буде што лакши. Један популарни француски часопис већ је разделио преко 200 000 дигитрона програмираних да претворе француске франке у еуро износе.

Хоће ли еуро једног дана по моћи парирати америчком долару? Многи мисли да када еуро буде прихваћен, Сједињене Државе вероватно неће више тако без муке уживати у светској економији. Они предвиђају да ће еуро постати светска резервна валута поред долара. Џил Консидајн, из Удружења њујоршког обрачунског завода, каже: „Биће то једно ново поље за надметање.“

Каква будућност очекује еуро? Немачки уредник Јозеф Јофе назива ову јединствену валуту „колосалним играњем ’писмо глава‘ “ и „великом игром на срећу“. Он додаје: „Ако омане, он може покварити много тога што је Европа постигла у последњих 50 година.“ Француски министар финансија је одражавао осећања многих Европљана када је рекао: „Постоји много оптимизма и много страха.“

[Фуснота]

[Оквир на 14. страни]

БИЛТЕН О ЕУРУ

● Један еуро вреди мало више од једног америчког долара

● Новчанице еура ће бити у седам апоена: 5, 10, 20, 50, 100, 200, и 500 еура

● С једне стране новчанице налазиће се мапа Европе с неким типичним мостовима, а с друге, прикази прозора односно пролаза

● На новчаницама ће бити речи „ЕУРО“ И „ΕΥΡΩ“, да би приказале и латинско и грчко писмо

● Новчићи ће бити у осам апоена: 1, 2, 5, 10, 20 и 50 центи као и 1 и 2 еура

● Новчићи ће с једне стране имати јединствену слику Европе а с друге неку националну слику

[Мапа на 13. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЕВРОПСКА УНИЈА

БРИТАНИЈА

ДАНСКА

ШВЕДСКА

ГРЧКА

Садашње чланице монетарне уније

ИРСКА

ПОРТУГАЛ

ШПАНИЈА

БЕЛГИЈА

ФРАНЦУСКА

ХОЛАНДИЈА

НЕМАЧКА

ЛУКСЕМБУРГ

ФИНСКА

АУСТРИЈА

ИТАЛИЈА

[Извор слике на 12. страни]

Све валуте од 12-14 стране: © European Monetary Institute