Фалсификовање — светски проблем

Све до пред крај 18. века, у Француској су људи за тај преступ били живи кувани. Оно је од 1697. до 1832. било смрћу кажњив злочин у Енглеској, и такво дело се сматрало издајом. Више од 300 Енглеза умрло је на конопцу због њега, док је небројено мноштво било протерано у кажњеничку колонију у Аустралију на принудни рад као казну за то.

ВЕЋ више од 130 година, оне који су криви због њега влада САД ставља иза решетака и до 15 година у федералним затворима. Осим тога, хиљаде долара у новчаним казнама придодате су тој казни. Чак и данас оно је још увек смрћу кажњиво у Русији и Кини.

Упркос тим оштрим казнама које многе државе прописују за њега, овај злочин се наставља. Чак ни страх од смрти није довољан да осујети те планове за брзо богаћење оних с потребним техничким вештинама. Службеници влада су збуњени. „Тешко ће бити наћи добро средство за застрашивање“, кажу они, „као што је то већ вековима случај.“

Фалсификовање! Један од најстаријих злочина у историји. Пред крај овог 20. века, оно је постало светски проблем и наставља да ескалира. Роберт Х. Џексон, помоћни судија Врховног суда САД, рекао је у вези с њим: „Фалсификовање је преступ који никада није почињен случајно нити из незнања, нити у ватри страсти, нити у крајњем сиромаштву. То је злочин којег стручно осмишљава онај што поседује техничку вештину и улаже знатне суме за опрему.“

На пример, амерички новац се илегално производи широм света и у већим количинама него икада пре. „Новац САД“, рекао је један портпарол Одељења за финансије, „није само најпожељнији новац на свету. Он је такође и најлакши за фалсификовање.“ Оно што је запрепастило америчку владу јесте то да се највећи део патворених новчаница производи изван Сједињених Држава.

Размотрите: часопис Time је известио да је у 1992. преко океана било заплењено фалсификованих долара у вредности од 30 милиона. „Прошле године укупан износ је достигао 120 милиона долара и очекује се да ће тај рекорд бити оборен 1994. Вишеструки толики износ је у оптицају а да није откривен“, известио је овај часопис. Ови бројеви говоре само део приче. Стручњаци у вези с фалсификовањем верују да број неправих долара у оптицају изван Сједињених Држава реално може бити велик и до десет милијарди долара.

Пошто многе земље пуно желе амерички новац — чак више него свој сопствени — и пошто је он мање компликован за умножавање, многе државе и елементи подземља профитирају на њему. У Јужној Америци, колумбијски нарко картели годинама фалсификују амерички новац како би повећали свој илегални доходак. Сада и Иран и Сирија такође постају важни учесници у глобалном бизнису фалсификовања, известио је часопис U.S.News & World Report. „За Иран се прича да употребљава високотехнолошке процесе штампања који опонашају процесе које користи Одељење САД за финансије“, известио је овај часопис. „Као последица, Иранци могу произвести лажне новчанице од 100 долара које се практично не могу препознати, познате као ’суперновчанице‘“.

Људи у Русији, Кини и другим азијским земљама такође улазе у производњу патвореног новца — углавном америчког. Сумња се да је 50 посто новца САД, који је данас у Москви у оптицају, фалсификовано.

Године 1991. када је Ирак почео да пушта у оптицај стотине милиона америчких долара које је конфисковао из Кувајтске благајне, „међународни банкари су били шокирани кад су утврдили да су отприлике 40 посто новчаница од 100 долара биле фалсификати“, казао је часопис Reader’s Digest.

Француска има своје сопствене новчане проблеме, што је случај и с многим другим европским земљама. Фалсификовање новца није само амерички проблем, о чему могу посведочити друге државе широм планете.

Олакшано фалсификовање

Све до пре неколико година, оно је захтевало потајне мајсторе — уметнике, стручне резбаре, бакрописце и штампаре — многе сате брижљивог рада да би се направио дупликат новца било које државе, што је као резултат имало, у најбољем случају, слабу копију узорка. Данас међутим, с високотехнолошким вишебојним копир-апаратима, обостраним ласерским штампачима и скенерима који су на располагању у канцеларијама и домовима, скоро свакоме је технички могуће да прави дупликате новца по свом избору.

Дошла је ера десктоп фалсификовања! Оно што је некада захтевало вештину професионалних резбара и штампара сада стоји на дохвату канцеларијским радницима и операторима на кућним компјутерима. Системи за штампање засновани на персоналним компјутерима који коштају мање од 5 000 америчких долара сада могу произвести фалсификовани новац који чак и обучени стручњаци тешко могу препознати. То може значити да неко коме треба готовина може себи уштедети одлазак до најближег банковног аутомата тако што штампа свој сопствени новац — и то у апоенима који ће задовољити његове потребе! Ови системи су моћно оружје у рукама данашњих фалсификатора. „У том процесу, ови домишљати криминалци постижу понављане победе над властима које спроводе закон и једног дана могу представљати претњу главним светским валутама“, написао је часопис U.S.News & World Report.

У Француској, на пример, 18 посто од 30 милиона франака (5 милиона долара) фалсификованог новца који је заплењен у 1992, произведен је на канцеларијским машинама. Један службеник из Банк де Франс гледа на то као на претњу не само за економски систем већ такође и за поверење јавности. „Када сазнају да једну добру банкноту можеш имитирати технологијом која је доступна већини становништва, поверење може бити изгубљено“, јадиковао је.

Као део напора у борби против поплаве фалсификованог новца у Америци и другим земљама, у развојном стадијуму су нови дизајни банкнота, и у неким земљама нове новчанице су већ у оптицају. На пример, на америчком новцу портрет Бенџамина Френклина на новчаници од 100 долара биће за пола величине увећан и померен три четвртине инча улево. „Биће уведено и четрнаест других промена у резбарији и скривеним сигурносним карактеристикама“, известио је часопис Reader’s Digest. Такође се разматра мноштво других промена, као што су водени жигови и мастила која мењају боју када се посматрају из различитих углова.

Већ неко време Француска укључује нова ометајућа средства у свој дизајн банкнота која ће, надају се, до извесне мере спречити фалсификаторе. Међутим, један портпарол за Банк де Франс признаје да „још увек не постоји технички безбедан метод за осујећивање потенцијалних фалсификатора, већ“, додао је, „сада смо у стању да комбинујемо толико много препрека у самој новчаници да фалсифоковање представља [тежак] посао, и то врло скуп“. Он ове препреке описује као „прву линију одбране од фалсификовања“.

Немачка и Велика Британија, сада већ извесно време, праве безбедносне промене на свом новцу тиме што додају сигурносна влакна која отежавају прављење дупликата њиховог новца. Канадска новчаница од 20 долара има један мали светлуцави квадратић назван оптичко сигурносно средство, који се не може умножавати на копир-апаратима. Аустралија је 1988. започела са штампањем пластичних ночаница како би укључила сигурносне карактеристике које нису могуће с папиром. Финска и Аустрија користе дифракционе фолије на папирном новцу. Оне светлуцају и мењају боју попут холограма. Државне власти се, међутим, прибојавају да фалсификатори неће далеко заостати у прављењу потребних промена како би наставили своју криминалну делатност — да се без обзира који се корективни кораци предузму, њихови новотарски напори на крају могу изјаловити као што је то било у прошлости. „То је као у оној старој пословици“, каже један службеник Одељења за финансије, „ти саградиш зид од 5 метара, а неваљалци направе мердевине од 6.“

Штампање лажног новца само је један аспект фалсификаторског ума у акцији, као што ће следећи чланци показати.

[Истакнути текст на 4. страни]

Системи за штампање засновани на персоналним компјутерима који коштају мање од 5 000 америчких долара сада могу произвести фалсификовани новац који чак и обучени стручњаци тешко могу препознати