Гледиште Библије
Како хришћани треба да гледају на мису?
ОДАНИ католици се слажу с папом Јованом Павлом II, који је, према листу The New York Times, недавно „изнова потврдио да црква сматра грехом ако неки католик пропусти мису“. Шта је миса? Да ли се Библија и црква слажу у овоме?
У књизи Things Catholics Are Asked About, католички свештеник Мартин Џ. Скот дефинише мису следећим речима: „Миса је бескрвно жртвовање Христовог тела и крви. На Калварији је било жртвовање с крвљу Христа. Миса је у суштини иста жртва као она на крсту. Ово није ни стилска фигура, ни метафора, нити преувеличавање.“ Он још изјављује: „Неки тврде да миса доводи Божјег Сина на наше олтаре да би Га принела као жртву Богу.“
Да ли је миса библијско учење?
Искрени католици верују да се миса темељи на библијском учењу. Као доказ, указују на Исусове речи за време Тајне вечере, како се она обично назива. Док је делио хлеб и вино својим апостолима, Исус је указујући на хлеб, рекао: „Ово је тело моје.“ Указујући на вино, рекао је: ’Ово је крв моја‘ (Матеј 26:26-28). Католици верују да је приликом ових изјава Исус у ствари претворио хлеб и вино у своје тело и крв. Међутим, New Catholic Encyclopedia (1967) упозорава: „Не би требало да се и сувише ослонимо на дословност речи ’Ово је моје тело‘ или ’Ово је моја крв‘... Зато што у изразима, као што су, ’жетва је крај света‘ (Мт 13.39) или ’ја сам прави чокот‘ (Јв 15.1), [глагол „бити“] значи само означавати или представљати.“ Дакле, чак и ова меродавна енциклопедија признаје да речи из Матеја 26:26-28 не доказују да су се током тајне вечере хлеб и вино променили у Исусово дословно тело и крв.
Али неко би могао да се позове на то да је Исус једном рекао: „Ја сам хлеб живи, који сиђе с неба... Ко једе моје пути и пије моје крви, има живот вечни“ (Јован 6:51, 54). Неки који су тада слушали Исуса схватили су његове речи дословно и били шокирани (Јован 6:60). Али могли бисмо да упитамо, да ли је Исус том приликом претворио своје тело у хлеб? Свакако не! Он је говорио фигуративно. Упоредио је себе с хлебом јер ће својом жртвом дати живот човечанству. Јован 6:35, 40 јасно означава да се узимање хлеба и вина обавља кроз показивање вере у Исуса Христа.
Пошто је миса једна од главних церемонија католичке цркве, неко би могао да очекује да је Писмо подржава. Али, то није тако. The Catholic Encyclopedia (издање из 1913.) објаснила је зашто: „Главни извор нашег учења... јесте традиција, која од најранијих времена признаје молитвену вредност мисене жртве.“ Да, римокатоличка миса се темељи на традицији, а не на Библији.
Традиција која противречи Библији, без обзира колико неко искрено држи до ње, неприхватљива је Богу. Исус је укорио религиозне вође свог времена: „Ви тако укидате реч Божју за предања своја“ (Матеј 15:6). Пошто је Исус ценио Божју Реч, испитајмо учење о миси у светлу Светог писма.
Колико је пута Христ жртвован?
Католичка црква научава да се Исус жртвује сваки пут када се прославља миса, мада тврди да он у ствари не умире и да је жртвовање бескрвно. Да ли се Библија слаже с овим гледиштем? Запазите шта каже Јеврејима 10:12, 14: „Пошто принесе само једну жртву за грехе, [Исус] седе за свагда с десне стране Бога... Јер је он једним самим приносом усавршио за увек оне који су освећени.“
Међутим, искрени католик може да приговори: ’Зар не би требало да се Исус често жртвује? Ми сви грешимо много пута.‘ Библијски одговор је записан у Јеврејима 9:25, 26 (Jerusalem Bible): „[Христ] не мора да себе приноси увек изнова... Он се једанпут и заувек појавио, на крају овог последњег доба, да отклони грех жртвујући самог себе.“ Добро запазите ово: Христ „не мора да себе приноси увек изнова“. У Римљанима 5:19, апостол Павле објашњава зашто: „Јер као што непослушањем једног човека [Адама] посташе многи грешни, тако ће послушањем једнога [Исуса] многи постати праведни.“ Адамов један чин непослушности учинио је све нас подложнима смрти; Исусов један искупилачки чин положио је темељ за све нас који исказујемо веру у ту жртву, да би нам сада греси били опроштени и да се у будућности можемо радовати вечном животу.
У чему је разлика ако се Исус жртвовао једном или ако се жртвује често? У питању је цењење за вредност Исусове жртве. То је највећи дар који је икада дат — дар који је тако драгоцен, тако савршен, да се никада не мора поновити.
Исусова жртва сигурно заслужује да се подсећамо на њу. Али постоји разлика између сећања на један догађај и понављања истог. На пример, пар који прославља своју годишњицу брака може да се сети дана венчања а да не понавља церемонију. Сваке године, Јеховини сведоци обележавају годишњицу Исусове смрти чинећи то онако како је то Исус заповедио — „за спомен“ њему, а не за жртвовање њега (Лука 22:19). Осим тога, током целе године ови хришћани теже ка томе да гаје срдачан однос с Јеховом Богом преко Исуса Христа доводећи свој живот, своје поступке и уверења у склад са Светим писмом.
То је често значило да треба да измене своје размишљање. Али Сведоци се радују сазнању да ће бити благословљени ако лојално подржавају Божју Реч, а не људску традицију. А, ако исказују веру у жртвовану Исусову крв, која је једанпут и заувек проливена пре скоро две хиљаде година, она ће их очистити од сваког греха (1. Јованова 1:8, 9).
[Слика на 26. страни]
Миса светог Џајлса (детаљ)
[Извор]
Erich Lessing/Art Resource, NY