Кад сва инвалидност нестане
ЈЕДНА квадриплегичарка је једном рекла да већина људи има само „привремено здраво тело“. Колико ли је то само тачно, јер пре или касније, физички недостаци избијају на површину код свију нас! Из тог разлога, све је већа потражња за наочарима, контактним сочивима, зубним протезама, слушним апаратима, електронским пејсмејкерима и имплантатима за колено. Као што у Римљанима 8:22 стоји, „сва твар уздише и тужи с нама до сад“ (Римљанима 8:22, ДК).
Стога, сви ми можемо бити утешени Божјим обећањем да ће послушним људима до савршенства бити обновљено физичко здравље, и то на праведној ’новој земљи‘ (2. Петрова 3:13; Откривење 21:3, 4). У Исаији 35:5, 6 пише: „Тада ће се слепима очи отворити, уши ће се глухима отворити; тада ће и хромац као јелен скакати, и језик немога радосно клицати.“
Библија предсказује да ће једно „мноштво велико“ преживети уништење овог садашњег злог система (Откривење 7:9, 14; Псалам 37:10, 11, 29). Нема сумње да ће убрзо након тог уништења, особе с тешком инвалидношћу и озбиљним здравственим потешкоћама доживети тренутно обновљење својих недостатака! (Исаија 33:24). Као предслика излечења које ће се одиграти на Божјој новој земљи, Исус је извршавао слична лечења док је био на земљи. (Упоредите с Марком 5:25-29; 7:3-35.) Не може се ни описати одушевљење које ће људи осећати, ни сузе радоснице које ће потећи када инвалиди буду одбацили своје протезе, штаке и инвалидска колица! Телесно здрави, тада ће и они моћи да прихвате од Бога дат задатак да помажу у претварању земље у рајски дом (Лука 23:43).
До тада, инвалиди још увек треба да се боре са својим ограничењима. Нелсон, инвалид из Канаде, каже: „Када почнем самога себе да сажаљевам, помислим на Исусове речи из Матеја 24:13: ’Али који устраје до краја, тај ће бити блажен.‘“ Упркос ограничењима, инвалиди могу на најбитнији начин бити потпуни и здрави — духовно — тако што истрају у хришћанској вери (Јаков 1:3, 4).
Јеховини сведоци помогли су већ милионима да прихвате хришћанску веру. Дел, инвалид који је цитиран у претходном чланку, каже: „Не могу ни описати како сам се осећао када сам сазнао да су физички проблеми попут мојих заиста само привремени.“ Да, оснажен таквом надом, Дел — а и многи други попут њега — тешко да се и могу називати хендикепиранима.
[Слика на 10. страни]
Преживели из долазећег уништења доживеће чудотворно излечење својих недостатак