Животна околина — како утиче на ваше здравље

НЕДАВНО је др Валтер Рид с Института за светске ресурсе, рекао за радио УН да је утицај човека на глобалне системе животне околине сада у таквој размери да човек „ремети ове циклусе на један веома озбиљан начин“. Др Рид каже да ово ремећење животне околине, за узврат, доводи до опасности по здравље широм света. У једном чланку који разматра књигу World Resources 1998-99, часопис Our Planet, који су издале Уједињене нације, наводи неке од ових претњи по здравље људи. Међу њима су:

◻ Загађење ваздуха у просторији и на отвореном повезано је с инфекцијама дисајних путева које годишње изазову смрт скоро четири милиона деце.

◻ Недостатак чисте воде и санитарија доприноси ширењу дијареје која годишње однесе живот три милиона деце. Примера ради, колера, која је у Латинској Америци давно била сузбијена, поново се појавила и само у 1997. убила 11 000 људи.

Извештава се да дневно преко 30 000 деце у најсиромашнијим крајевима света умире од болести које су повезане са животном средином. Покушајте то само замислити — 30 000 особа и то сваког боговетног дана у години — то је број који је довољно велики да би се попунила сва седишта у око 75 џамбо–џетова!

Међутим, претње животне околине по здравље нису ограничене само на земље у развоју. Our Planet запажа да „преко 100 милиона људи у Европи и Северној Америци и даље удише ваздух који није безбедан“, што доприноси драстичном појављивању астме. У исто време, пораст међународног саобраћаја и трговине допринео је да се у земљама у развоју појави око 30 нових инфективних болести. Поред тога, тај часопис је известио да су се болести које су некад биле под контролом „осветнички вратиле“.

Трагедија је у томе што се већина ових болести везаних за животну околину може спречити с постојећим технологијама и уз релативно ниске трошкове. Примера ради, када би се сви људи снабдели чистом водом и санитаријама здравље би се знатно побољшало. Колико би новца било потребно за постизање овог циља? Радио УН извештава да према извештају Уједињених нација, Human Development Report 1998, снабдети свакога чистом водом и санитаријама коштало би 11 милијарди долара — а то је мање новца него што у једној години Европљани потроше на сладолед!

[Извор слике на 15. страни]

Фотографија: Casas, Godo-Foto