Поглед у свет

Откривена невиђена рупа у озонском омотачу изнад Антарктика

Часопис Унеско Courier извештава да је септембра 1998, рупа која се сваке године формира у озонском омотачу над Антарктиком достигла рекордну величину свих времена. Сателитски снимци показују да је рупа нарасла до величине од две и по Европе. Озонски омотач који се налази у стратосфери штити жива бића и екосистеме на земљи од сунчевог ултраљубичастог зрачења. Извештај бележи да повећано зрачење излаже људе опасности од опекотина, рака коже и катаракте. Каже се да су главни узрок оштећења озонског омотача хлорофлуороугљеници (CFC-и) који се користе за расхлађивање и као дисперзиони гасови аеросола. На конференцији у Монтреалу 1987. године, 165 земаља је обећало да ће постепено престати с њиховом употребом. Упркос томе, Унеско Courier запажа да ће „требати најмање 60 година да CFC-и потпуно нестану из стратосфере“.

Година с највишом глобалном температуром

Часопис Science News извештава да је од 1860. најтоплија година била протекла 1998. Прорачунато је да је средња температура земљине површине порасла за 0,58°C од просечне температуре измерене од 1961. до 1990. године. Часопис каже: „За климатологе, забринуте за промене глобалне температуре чак и за стотинке степена, прошлогодишња топлина штрчала је као врх Хималаја.“ Извештај такође бележи да је десет најтоплијих икада забележених година наступило након 1983, док је седам најтоплијих међу њима уследило након 1990. године. Према Џонатану Оверпику из Националне управе САД за океане и атмосферу, могуће је да су протекле две деценије најтоплије у последњих 1 200 година. Светска метеоролошка организација извештава да су овај пораст избегли само северни делови Европе и Азије. Јужни делови Сједињених Држава доживели су екстремне летње врућине, а у централној Русији летња врелина је у јуну убила више од 100 људи и довела до великих пожара.

Плута, економија и дивље животиње

Осамдесет процената целокупне плуте на свету потиче од коре храста плутњака из јужне Шпаније и Португалије. Сваке девете године, тамошњи фармери љуште кору овог величанственог дрвећа. Храстови плутњаци су једино дрвеће чија кора на овај начин поново израста. Манчестерске новине Guardian Weekly, у Енглеској, извештавају да је у последње време овај вековни занат угрожен због повећаног коришћења пластичних затварача за флаше. Ако индустрија природних запушача пресахне, дрвеће би могло да се посече како би се засадиле уносније културе. Борци за заштиту животне околине се боје да ће на тај начин многе птице остати без шума од којих зависи њихов опстанак. „Четрдесет две врсте зависе од тих храстова“, извештавају ове новине, „и између осталог доводи се у опасност и опстанак шпанског орла крсташа чија су гнезда у тим шумама, и чија укупна популација има 130 парова“.

Нови ’хладни рат‘

„Власници радњи покушавају да своје замрзиваче сладоледа сачувају пуним, док се Словенци обрушавају на све могуће врсте и укусе сладоледа који су на располагању“, извештавају љубљанске новине Delo. Према тим новинама, наклоњеност Словенаца према сладоледу постаје све јача — тамошњи произвођачи сладоледа недавно су забележили да је годишња продаја порасла за 22 процента. По овој стопи раста, национална годишња потрошња сладоледа од 4,3 литра по особи на крају ће надмашити западноевропски просек од 5,5 литара. Међутим, што се тиче европске сладолеџијске расе, Швеђани су још увек комотно на челу. Према тржишној обавештајној групи Еуромонитор, Швеђани сваке године у просеку троше скоро 16 литара сладоледа по особи. А у целом свету воде Американци који годишње поједу више од 20 литара сладоледа по особи.

Сахране које увећавају сиромаштво

Новине Times of Zambia извештавају да се „повећавају животни трошкови, али да... још више расту трошкови умирања“. У многим деловима Африке, па и у Замбији, сахране се често одлажу да би пријатељи и рођаци из удаљених места имали времена да стигну и придруже се у ритуалима жаљења који трају по читаву недељу, па и дуже. Често, сви који су присутни очекују да буду нахрањени и смештени. Од уцвељене породице се такође очекује да онима којима је то потребно обезбеди новац за повратак кући. Такве сахране гурну многе уцвељене породице у још веће сиромаштво. „Савремене сахране“, износи извештај, „постају скупље због великог броја ожалошћених који уопште не помажу“. Новине предлажу да се сахране обаве што пре након смрти да би се терет уцвељених смањио.

Зелени чај против ћелија рака

Истраживања указују да се код људи који пију зелени чај ређе развијају ћелије рака и да чак и животиње којима се даје чај имају сличне користи. Недавно су истраживачи с Пурду универзитета у Индијани, у САД, открили оно што би могло да буде део разлога за то, извештава часопис Science News. Епигалокатеин галат (EGCg), супстанца која се налази у зеленом чају, обуставља одређени ензим који је потребан ћелијама рака да би се делиле. EGCg изгледа да не утиче на деобу нормалних ћелија. Црни чај, којег бира отприлике 80 процента љубитеља чаја на свету, садржи мању концентрацију EGCg. Та чињеница, кажу истраживачи, може да објасни зашто је црни чај десет пута, па и до сто пута мање делотворан од зеленог чаја у спречавању ензимске реакције ћелија рака добијених у епрувети.

Уједи паса и деца

Најчешће жртве уједа паса у Сједињеним Државама јесу мала деца, извештавају новине UC Berkeley Wellness Letter. Ипак, извештај коментарише да се већина уједа може избећи. Да би се смањио ризик, Wellness Letter препоручује да родитељи почну од тога што ће изабрати штене с добром нарави. Затим, треба да га кастрирају и љубазно, али са стегом, обучавају да буде послушно и да се пријатељски опходи с људима, а нарочито с децом. Wellness Letter извештава: „Никада не претпостављајте да ће чак и најпитомији пас радо дочекати нову бебу или да ће се потчинити малом детету. Побрините се за надзор.“ Децу треба поучити да псу не прилазе сама. Нека власник пса помогне да се упознају. Причајте псу, и пружите му стегнуту песницу да је оњуши. Ако пас режи или се нарогушио, останите мирни, не окрећите се и не бежите. Wellness Letter запажа: „Пси, као и вукови, инстинктивно ће гонити и напасти мету која бежи.“

Eau de Metro?

Саобраћајни службеници у Француској увели су нови парфем да би побољшали не баш пријатан мирис париске подземне железнице. Мирис, назван Мадлен по називу једне станице метроа, додаје се средствима за чишћење која се користе у метроу, извештава новинска агенција Ројтерс. Директор метроа Жак Рапопорт објаснио је да је цео труд захтевао пет година истраживања и развоја. „Требало је да пронађемо мирис који би био више сладуњав него оштар, који траје две недеље и који даје осећај чистоће и здравља“, рекао је он. Службеници метроа коментарисали су да је Мадлен осмишљен да одаје мирис „сеоских предела, шуме, цвећа и воћа“.

Умерене вежбе да би се избегли падови

Новине The New York Times извештавају да „једна трећина људи изнад 65 година најмање једном годишње падне, при чему су подложни повредама као што су сломљени кукови који се можда никада неће моћи исправно наместити“. Како старимо, умањује се способност да осећамо положај свог тела, због чега нам је теже да одржавамо равнотежу. Недавна студија на медицинском факултету Конектикат универзитета показује да редовне умерене вежбе, као што су стајање на једној нози или ходање по ниској греди, могу да побољшају равнотежу код старијих људи. Међутим, Џина Алчин, из корпоративног фитнес центра Суливан и Кромвел, саветује да се почне лагано, ограничавајући програм вежби за равнотежу на десет минута, два или три пута недељно. Она запажа: „Овакав начин тренирања представља варљив изазов и од њега можете осећати исцрпљеност и бол ако претерате.“

Образовање и смртност одојчади

„Потребно је издвајати само по 7 милијарди америчких долара више сваке године у наредних десет година, да би се до 2010. године у целом свету обезбедио упис у основну школу“, каже извештај Фонда Уједињених нација за децу, The State of the World’s Children 1999—Education. „Ова сума је мања од суме коју Европљани годишње потроше на сладолед или Американци на козметику.“ Према новинама The Times of India, у Индији је писмено само 66 процента старијих мушкараца и 38 процената жена. Тамо где се више жена уписује у основну школу, смањује се смртност одојчади. Утицај таквог основног образовања може се приметити у јужној индијској држави Керала, где је писменост скоро 90 процената, а „стопа смртности одојчади најмања у односу на све земље у развоју.“