Свет са све више седих власи

ГОДИНЕ 1513, Хуан Понсе де Леон, крочио је на тло непознате обале у Северној Америци. Један извештај каже да је то новооткривено подручје назвао Флоридом, што на шпанском значи „цветан“, пошто је било прекривено цвећем. Није било тешко дати име том месту. Али постићи циљ те експедиције — доћи до извора чија вода има моћ да врати младост старим људима — било је немогуће. Након што је месецима претраживао то место, овај истраживач је обуставио своју потрагу за легендарним извором младости, и отпловио.

Иако се извори младости ни данас не могу пронаћи, баш као ни у време Понса де Леона, изгледа да је човеку пошло за руком да пронађе „извор старости“, према речима књижевнице Бети Фридан. Она је то рекла због драстичног пораста броја старих људи широм света. Данас толико људи доживи дубоку старост да се мења изглед светске популације. Заиста, свет има све више седих власи.

„Једна од највећих победа човечанства“

Демографија прича причу. Почетком овог века, чак и у најбогатијим земљама, очекивани животни век је износио мање од 50 година. Данас је он скочио на више од 75 година. Такође и у земљама у развоју попут Вијетнама, Индонезије, Кине и Хондураса, очекивани животни век је 25 година дужи него пре четири деценије. Сваког месеца, широм света милион људи доживи старост од 60 година. Заиста изненађује што групу становника чији број у свету најбрже расте не сачињавају млади људи, већ они од 80 и више година, да, они ’најстарији‘.

„Продужетак очекиваног животног века представља једну од највећих победа човечанства“, каже демограф Ајлин Криминс у часопису Science. Уједињене нације се слажу с тим, и да би скренуле пажњу на то постигнуће оне су 1999. годину прогласиле за Међународну годину старијих особа. (Видите оквир на 3. страни.)

Неопходна је промена у гледишту

Међутим, ова победа чини више од саме промене у животном веку човека. Она такође укључује и промену у односу човека према старењу. Истина, и сама помисао на старење још увек испуњава многе људе забринутошћу, чак страхом, пошто се дубока старост обично повезује са оронулим телом и заборавношћу. Међутим, истраживачи који проучавају старење, наглашавају да остарити значи једно, а разболети се нешто сасвим друго. Људи се поприлично разликују по начину старења. Истраживачи кажу да постоји разлика између календарске и биолошке старости. (Видите оквир „Шта је старење?“) Другим речима, појмови „остарити“ и „пропадати“ не морају увек ићи руку под руку.

У ствари, док старите, можете предузети одређене кораке који ће ваш живот учинити квалитетнијим. Додуше, те мере вас сигурно неће подмладити, али вам могу омогућити да останете здравији док старите. Следећи чланак осматра неке од тих корака. Чак и ако тема о старењу тренутно није на првом месту у вашем животу, можда ће вас ипак занимати, јер ће ускоро бити.

[Оквир⁄Слике на 3. страни]

МЕЂУНАРОДНА ГОДИНА СТАРИЈИХ ОСОБА

„Пошто сам зашао у своју 60. годину... и сам спадам у раније наведену статистику“, рекао је недавно генерални секретар УН, Кофи Анан, током проглашавања Међународне године старијих особа. Г. Анан има пуно вршњака. Истраживачи кажу да ће до уласка у нови век, у многим земљама свака пета особа имати 60 или више година. Некима од њих требаће нега, међутим, свима ће бити потребно да знају како да задрже своју независност, достојанство и продуктивност. Да би изашли у сусрет осигуравајућим заводима, удовољили променама које чини ова ’демографска револуција‘ и да би боље схватили „вредност старијих у друштву“, Генерална скупштина УН је 1992. године одредила 1999. за Међународну годину старијих особа. Тема ове посебне године гласи: „Ка друштву свих старосних доба“.

[Извори]

UN photo

[Оквир⁄Слика на 4. страни]

ШТА ЈЕ СТАРЕЊЕ?

„Када се ради о старењу, биолошка кристална кугла је веома мутна“, каже један истраживач. „Нико то не разуме у потпуности“, каже један други. Ипак, геронтолози (научници који проучавају старење) покушали су да га дефинишу. Једноставно речено, кажу они, старење је време током којег неко постоји. Међутим, старење је више од пуког бројања година. Нико под нормалним условима не говори о детету које стари, јер старење носи мисао о опадању животне снаге. Старење је данак који особи узимају године које теку. Неки људи изгледају млади с обзиром на њихову календарску старост. На пример, то је случај када се некој особи каже да „не изгледа тако стара“. Да би направили разлику између календарског и биолошког старења, истраживачи обично описују биолошко старење (старење које је пропраћено штетним физичким променама) као остарелост.

Професор зоологије Стивен Н. Остад, описује остарелост као „прогресивно пропадање дословно сваке телесне функције током времена“. А др Ричард Л. Спрот, с Националног института за старије особе, каже да је старење „лагано пропадање оних функција у нашем систему које нам омогућавају адекватан одзив на стресове“. Међутим, већина стручњака се слаже да је и даље изазов осмислити јасну дефиницију старења. Молекуларни биолог др Џон Медина, објашњава зашто: „Од главе до пете, од протеина до ДНК, од рођења до смрти, појављује се безброј процеса који доводе до старења људског бића са 60 билиона ћелија.“ Није ни чудо што многи истраживачи закључују да је старење „најсложенији биолошки проблем“!