Да ли је то судбина или пука случајност?

СУДБИНА је многима однела живот, а друге је поштедела“, објавио је часопис International Herald Tribune. Прошлогодишњи терористички напади на америчку амбасаду у Кенији и Танзанији, убили су скоро 200, а ранили на стотине људи. Међутим, „време је ишло на руку највишим дипломатама амбасаде“, запазиле су те новине.

Били су поштеђени, јер су присуствовали неком састанку у делу зграде који је био даље од експлозије. Међутим, један високи функционер амбасаде, који иначе присуствује том састанку али овом приликом ипак није, налазио се у подручју близу експлозије и погинуо је.

„Судбина је такође била окрутна и према Арлин Кирк“, известиле су новине. Приликом повратка са одмора у Кенију, Арлин је хтела да уступи своје место на лету на ком су већ сва места била заузета. Међутим, други путници су уступили своја места пре ње, тако да је имала место у авиону. На крају, вратила се у амбасаду на посао баш тога дана када се догодила експлозија, и погинула је.

Човеку несрећа није непозната. Упркос томе, трагедију никада није лако објаснити. Редовно се догађа да у несрећама и катастрофама широм света, неки умру док други преживе. Међутим, људи се не питају само у време невоља: ’Зашто баш ја?‘ Чак и када се ради о лепим стварима у животу, неки изгледа имају више среће од осталих. Иако за многе живот представља непрестану борбу, за друге све иде као по лоју. Да није можда све то некако испланирано? Стога, можда се питате: „Да ли судбина управља мојим животом?“

Потрага за објашњењима

Отприлике 3 000 година раније, један мудри краљ је приметио да се око њега одигравају неки непредвидиви догађаји. Дао је следеће објашњење тих збивања: „Све зависи од времена и од прилика“ (Проповедник 9:11). Понекад се догоди баш оно непредвидиво. Просто не постоји начин да се предвиди. Важне ствари, било добре или лоше, често зависе од времена.

Међутим, можда делите гледиште оних који не објашњавају ствари игром случаја, већ виде неку другу силу на делу — судбину. Веровање у судбину представља једно од најстаријих и најраширенијих човекових религиозних веровања.a Професор Франсоа Жуан, директор Центра за истраживање митологије на Париском универзитету, каже: „Не постоји ниједно доба и ниједна цивилизација у којима се није веровало у неког божанског господара судбине... којим би се објаснило оно необјашњиво.“ Управо је зато уобичајено чути како људи кажу: „Није му дошао дан да умре“, или „Тако је суђено.“ Али шта је у ствари судбина?

Дефиниција судбине

Српска реч „судбина“ је еквивалент латинске речи fatum, која значи „пророчанска објава, пророштво, божански суд“. Иако се понекад верује да неки необјашњив сплет околности одређује будућност на неки неизбежан и неописив начин, често се за ову силу верује да је бог.

Историчар религије Хелмер Рингрен, објашњава: „Суштина оваквог религиозног става је мишљење према којем људска судбина није нека безначајна или случајна ствар, већ да је она производ неке силе којој се приписује воља или намера.“ Иако се верује да је у одређеној мери могуће променити судбину, многи сматрају да су људи релативно немоћни пиони у игри која је ван њихове контроле. И тако, деси им се ’оно што им је суђено‘.

Теолози и филозофи се већ одавно муче да објасне судбину. The Encyclopedia of Religion каже: „Појам судбине, појављивао се он у било ком облику, језику или нијанси значења, увек садржи у себи мистерију као основни елемент.“ Међутим, заједничка нит која се провлачи кроз тај лавиринт идеја јесте мишљење да нека виша сила контролише и управља људима. Верује се да та сила унапред обликује живот појединаца и нација, чинећи тако и саму будућност неизбежном као и прошлост.

Одлучујући фактор

Да ли је уопште важно да ли верујете у судбину? „Околности људи у великој мери одређују њихово опште виђење живота, али, с друге стране и њихова општа виђења доста утичу на њихове околности“, написао је енглески филозоф Бертранд Расел.

Заиста, веровање у судбину — било да она постоји или не — може одређивати наше поступке. Верујући да је судбина воља богова, многи се мире са својом ситуацијом — ма колико да је неправедна или потлачена — као да је то њихов удео у животу који се никако не може променити. Дакле, веровање у судбину поткопава представу о личној одговорности.

С друге стране, веровање у предодређеност покренуло је друге у сасвим супротном смеру. На пример, историчари приписују појаву капитализма и индустријске револуције великом броју фактора. Између осталог и веровању у предодређеност. Неке протестантске религије су научавале да Бог предодређује појединце за спасење. Немачки социолог Макс Вебер, каже: „Питање: ’Да ли сам један од изабраних?‘, пре или касније мора да се појави код сваког верника.“ Појединци су се трудили да сазнају да ли имају Божји благослов и да ли су на тај начин одређени за спасење. Вебер тврди да су то чинили путем своје „светске активности“. Успех у пословању и гомилање богатства сматрани су знацима Божје наклоности.

Веровање у судбину тера неке да предузму радикалне кораке. Током Другог светског рата, јапански пилоти самоубице, веровали су у „камиказе“, то јест „божански ветар“. Идеја према којој богови имају одређене намере а и да људи могу учествовати у њима, дало је религиозни призвук овој језивој смрти. Током прошле деценије, бомбаши самоубице с Блиског истока често су доспевали на насловне стране са својим ужасним нападима. Фатализам игра важну улогу у овим „самоубилачким нападима надахнутим религијом“, запажа једна енциклопедија.

Али зашто је веровање у судбину толико раширено? Добићемо одговор ако се укратко осврнемо на порекло судбине.

[Фуснота]