Они су чврсто стајали под нацистичком окупацијом у Холандији
МЕМОРИЈАЛНИ музеј холокауста у Сједињеним Државама (USHMM) излаже највећу светску колекцију рукотворина и филмова који документују злочине нациста почињене за време Другог светског рата. Откако је музеј отворен за јавност 1993. године, око 12 милиона посетилаца истражило је ову све популарнију изложбу, смештену у Вашингтону.
Овај музеј је такође изложио разну документацију о интензивном прогонству Јеховиних сведока под нацистичким режимом. Поред ограничених сталних изложби, USHMM је изнео серију посебних програма о Јеховиним сведоцима. У овим програмима нагласак је стављен на нарочите примере истрајности и беспрекорности Јеховиних сведока. „Јеховини сведоци под нацистичком окупацијом у Холандији“ био је наслов посебног излагања које је музеј спонзорисао 8. априла 1999. Излагање је одржано пред два велика музејска аудиторијума.
Програм је почео уводним речима госпође Саре Џејн Блумфилд, извршног директора USHMM. Госпођа Блумфилд је показала истински интерес за причу о Јеховиним сведоцима. У интервјуу за Пробудите се! објаснила је да се чини велики напор да се повећа свесност јавности о беспрекорности Јеховиних сведока под прогонством. „Догађаји попут овог“, рекла је, „рекламирају се на исти начин као и сви други важни програми који се одржавају у музеју.“
Те вечери је неколико историчара присуствовало и учествовало у програму. Један од њих био је др Лоренс Барон, професор савремене немачке и јеврејске историје на универзитету у држави Сан Дијего. У свом говору др Барон је изјавио да су се „Јеховини сведоци задивљујуће одупирали било каквом саучесништву с Трећим рајхом“. Запазио је да су Сведоци „стављали своју веру у Бога изнад свих захтева нацистичке државе. Они су на Хитлеров култ вође гледали као на световни вид обожавања и одбили су да подупру обожавање Хитлера тиме што би га поздрављали на нацистички начин или рекли ’Хајл Хитлер‘... Пошто им је Бог заповедио да воле своје ближње и да не убијају друге, они су одбили војну службу... Када им је Трећи рајх забранио да обављају своју службу, Сведоци су обично одговарали ’Ми морамо слушати Бога као владара пре него људе‘“. Због овога су многи Сведоци из више европских земаља послати у концентрационе логоре, мучени и чак погубљени.
USHMM је позвао холандске истраживаче и једну групу која је преживела холокауст да се побрину за примере о нацистичком прогону Јеховиних сведока у Холандији. Убрзо након што су нацисти окупирали Холандију, Јеховини сведоци су од 29. маја 1940. били под забраном, њих отприлике 500. У месецима који су следили, стотине Сведока било је ухапшено. У жељи да дођу до имена других Сведока власти су мучиле ухапшене. До краја рата више од 450 Сведока је ухапшено. За преко 120 њих смрт је била директна последица прогонства.
Један холандски истраживач је објаснио да холандска канцеларија подружнице Watch Tower Societyja има у својој архиви „више од 170 видео-интервјуа и 200 забележених животних прича Јеховиних сведока који су преживели холокауст у Холандији. Све ово показује да је љубав према Богу и ближњима била оно што је мотивисало Сведоке“.
Неколико говорника је подвукло чињеницу да за разлику од других група које су биле мете нациста, многи Јеховини сведоци су могли да буду ослобођени једноставним потписивањем објаве да се одричу своје вере. Међутим, и говорници и они који су интервјуисани објаснили су да је већина Сведока начинили паметан и добро информисан избор да радије прихвати прогонство него компромис. Неколико појединаца је потписало зато јер су желели да прекину своју даљњу повезаност с Јеховиним сведоцима.
Било је неких који су објаву потписали у конфузији. Они нису никада имали намеру да напусте свој облик обожавања. Неки су осећали да је морално оправдано што су своје прогонитеље обманули само да би стекли слободу и вратили се својој проповедничкој активности. У извесном тренутку након њиховог ослобађања они су увидели да је потписивање било погрешно без обзира на мотиве.
Њихова грешка у просуђивању није довела до искључења. Када су се вратили својим кућама и скупштинама, примили су духовну помоћ. Писмо Холандске канцеларије подружнице Watch Tower Societyja, од јуна 1942, охрабрило је Сведоке у тој земљи да схвате околности које су неке навеле да потпишу објаву и да према њима буду милосрдни. Иако су нацисти још увек били на снази, ускоро су ови бивши затвореници поново учествовали у проповедничком делу и то уз велики ризик. Неки су били ухапшени по други пут. Један од њих је чак убијен, јер је одбио да учествује у војним активностима.
Упркос многим патњама и годинама напетог, опасног илегалног рада, број Јеховиних сведока у Холандији порастао је са 500 у 1940. на више од 2 000 када је 1945. нацистичкој владавини дошао крај. Њихова храброст и одлучност да слушају Бога стоје као велико сведочанство све до данашњег дана.
[Слика на 25. страни]
Истраживачи се обраћају окупљенима
[Слика на 25. страни]
Интервју с преживелима из Холандије