Стојте потпуни и с чврстим уверењем

Храбри чувари беспрекорности тријумфују над нацистичким прогонством

„БУДИ, сине, мудар, срце ми обрадуј, па ћу лако одговорити оном који ме ружи“ (Пословице 27:11). Ово топло обраћање открива да су Божја интелигентна створења у стању да Јеховино срце учине радосним, јер су му верни и лојални (Софонија 3:17). Међутим, Сатана, онај који ружи, одлучан је да сломи беспрекорност оних који служе Јехови (Јов 1:10, 11).

Поготово од најранијих година 20. века, када је бачен с неба у близину земље, Сатана изражава велики гнев према Јеховином народу (Откривење 12:10, 12). Упркос томе, прави хришћани стоје „потпуни и с чврстим уверењем“ и чувају своју беспрекорност према Богу (Колошанима 4:12). Хајде да накратко осмотримо један изузетан пример чувања беспрекорности — беспрекорност Јеховиних сведока у Немачкој пре и током Другог светског рата.

Ревносна активност води до испита беспрекорности

У 1920-им и раних 1930-их Бибелфоршери, како су Јеховини сведоци тада били познати у Немачкој, дистрибуисали су библијску литературу у великим количинама. Од 1919. до 1933. свакој породици у Немачкој је у просеку било остављено осам књига, брошура или часописа.

У то време у Немачкој је било највише помазаних Христових следбеника. Заправо, од 83 941 особе колико је 1933. године широм света учествовало у Господовој вечери, скоро 30 посто њих је живело у Немачкој. Недуго затим, ови немачки Сведоци доживели су жестоке испите беспрекорности (Откривење 12:17; 14:12). Отпуштања с посла, рације по кућама и истеривања из школа брзо су ескалирала у батинања, хапшења и затварања (слика 1). Као последица тога, у годинама непосредно пред Други светски рат, Јеховини сведоци су чинили од 5 до 10 процената свих оних који су се налазили у концентрационим логорима.

Зашто су нацисти прогонили Сведоке

Зашто су уосталом Јеховини сведоци изазвали бес нацистичког режима? У својој књизи Hitler—1889-1936: Hubris професор историје Ијан Кершо запажа да су Сведоци постали мета прогонства јер су одбијали „да се потчине тоталитарном захтеву нацистичке државе“.

Књига Betrayal—German Churches and the Holocaust, коју су издали професор историје Роберт П. Ериксен и професорка јеврејских наука Сузана Хешел, објаснила је да су Сведоци „одбијали да учествују у насиљу или у употреби војне силе... Сведоци су веровали у политичку неутралност, што је значило да нису гласали за Хитлера нити су га поздрављали“. Ово је, додаје исти извор, изазвало бес нациста и Сведоке ставило у опасност јер „националсоцијализам није хтео да толерише такво одбијање“.

Протест са свих крајева света и безрезервни напад

Као одговор на нацистичку нетолеранцију, 9. фебруара 1934. је Џозеф Ф. Ратерфорд, који је био на челу дела у то време, по посебном достављачу послао Хитлеру писмо протеста (слика 2). Седмог октобра 1934, након Ратерфордовог писма, Хитлеру је уследило још неких 20 000 писама и телеграма протеста од стране Јеховиних сведока из 50 земаља, укључујући и Немачку.

Нацисти су одговорили тако што су појачали прогонство. Првог априла 1935. Сведоци су забрањени у целој земљи, а Гестапо је 28. августа 1936. покренуо безрезервни напад на њих. Упркос томе, Сведоци су „наставили да дистрибуишу памфлете и ипак одржали своју веру“, запажа Betrayal—German Churches and the Holocaust.

Као пример, 12. децембра 1936. је око 3 500 Сведока баш пред носом Гестапоа дистрибуисало на десетине хиљада примерака штампане резолуције која се тицала злостављања које су подносили. С обзиром на ту акцију Кула стражара је известила: „Била је то велика победа и оштар убод непријатељу, на неописиву радост верних радника“ (Римљанима 9:17).

Прогонство не успева!

Потрага нациста за Јеховиним сведоцима се наставила. До 1939. шест хиљада њих је било затворено, а хиљаде је послато у концентрационе логоре (слика 3). Каква је била ситуација до краја Другог светског рата? Око 2 000 Сведока је умрло, од којих је више од 250 погубљено. Па ипак, као што су писали професори Ериксен и Хешел „Јеховини сведоци су се углавном држали своје вере упркос невољи“. Као резултат тога, када је Хитлеров режим пао преко хиљаду Сведока се победоносно појавило из логора (слика 4; Дела апостолска 5:38, 39; Римљанима 8:35-37).

Шта је Јеховином народу дало снагу да издржи прогонство? Адолф Арнолд, који је преживео концентрациони логор, објаснио је: „Чак иако сте међу најутученијима Јехова вас види и он зна кроз шта пролазите, и додаће вам потребну снагу да превазиђете ситуацију и останете верни. Његова рука није прекратка.“

Како се речи пророка Софоније у потпуности односе на ове верне хришћане! Он је објавио: „Јехова је, Бог твој, усред тебе, као јунак избавитељ; од тебе ће он учинити радост своју највећу“ (Софонија 3:17). Нека сви данашњи обожаваоци правог Бога опонашају веру ових лојалних Сведока, који су остали беспрекорни упркос нацистичком прогонству и тиме обрадовали Јеховино срце (Филипљанима 1:12-14).

[Извор слике на 8. страни]

Państwowe Muzeum Oświȩcim-Brzezinka, courtesy of the USHMM Photo Archives