Поглед у свет

„Вавилонска кула“

Европска заједница (ЕЗ) има 11 службених језика и касније ће можда бити додато још 10, извештавају париске новине International Herald Tribune. Европска комисија, извршно тело ЕЗ, тренутно запошљава четири пута више преводилаца и тумача него седиште Уједињених нација, које има само пет службених језика. Док се чине напори да се Европа уједини и да се поједностави деловање ЕЗ, с језиком се дешава супротна ствар. Свака земља чланица заступа свој језик. „Вавилонска кула се назире“, коментаришу новине. Комисија се исто тако суочава с проблемом „Еуроговора“ — интерног језика крцатог жаргоном и апстракцијама. Према једном преводиоцу, изазов је натерати политичаре да се јасно изражавају када је „често очигледан циљ да се буде неразумљив“.

Кућни љубимци — добри по ваше здравље?

„Љубав према штенади може помоћи особи да се држи подаље од лекарске ординације“, каже The Toronto Star. Током протекле деценије, различита истраживања су показала да је „дружење са животињама повезано с мање стреса, ређим посетама лекару и чак већом стопом преживљавања после срчаних удара. Животиња може помоћи жртвама капи да ојачају и психијатријским пацијентима да одагнају забринутост“. Др Алан Бек, из школе Пурду, универзитетске ветеринарске школе у Индијани, САД, верује да „животиње опуштају људе. Оне су центар пажње, центар додира“. Такви ефекти се могу појавити чак и ако животиња није кућни љубимац и ово је водило до учесталости „терапија уз помоћ животиња“. Неки здравствени радници за ментално здравље су зато охрабрили пацијенте с психијатријским поремећајима да проводе време с љубимцима, што је имало позитивне резултате.

Извори воде који ишчезавају

„Количина воде коју данас имамо на располагању по глави становника, за више од пола је мања него што смо имали пре 50 година“, изјављује The UNESCO Courier. Очекује се да ће глобалне залихе наставити да опадају. Овај драстичан пад је одраз све веће потребе за свежом водом што је последица повећања становништва, пољопривредних потреба и индустријализације. Научници који су направили карту света на којој су означили места где нема довољно воде, нека подручја су означили као „катастрофална“. Према овом часопису, то значи да резерве „нису довољне да би задовољиле потребе становништва приликом кризе као што је суша“. Он додаје: „Пре само 50 година, ниједна земља у свету се није суочила с катастрофалним залихама воде. Данас, око 35 посто становништва живи под таквим условима.“

Изигравајући просјака

Иако су многи просјаци заиста сиромашни, извештај из часописа The Week, који излази у Индији, показује да неки од њих нису оно што се чини да јесу. У Индијској држави Махараштра, просјак на штакама је пришао аутомобилу заустављеном на семафору. Возач аутомобила је игнорисао просјака и наставио да разговара са својом девојком. Просјак је због тога вишим тоном поновио своју молбу. Возач је на то отворио прозор и одгурнуо га, просипајући новац из његове просјачке чиније. „Обогаљени“ просјак је одједном оздравио и својим штакама почео да удара шофершајбну. Група „слепих“, „хромих“ и „обогаљених“ пријатеља који су били запослени код других кола, прискочила му је у помоћ, бацајући камење, мотке и штаке, и на крају су тог младића извукли из кола, каже The Week. Правовремени долазак полицијских кола натерао је просјаке у бег.

Глобално злостављање деце

Светска здравствена организација (СЗО) у Женеви, Швајцарска, процењује да 40 милиона деце широм света пати од злостављања. Као што је извештено у часопису The New York Times, студије из 19 земаља о деци до 14 година, показале су да је 29 посто дечака и 34 посто испитаних девојчица било жртва сексуалног злостављања. СЗО каже да само у Сједињеним Државама око два милиона деце годишње претрпи повреде од злостављања.

Диринчење није здраво

Проучавање 50 000 запослених у Немачкој открило је да се они чији посао од њих не изискује превише суочавају с већим ризиком по здравље од оних који имају захтевнији посао. „Утврђено је да су радници чији се посао састоји од сталног понављања и који зависе од других, преко два пута болеснији од радника који имају захтеван посао“, примећују новине Augsburger Allgemeine. Ниједан други фактор стреса који је повезан с послом нема толики утицај на учесталост и дужину одсутности с посла као посао који не изискује много. Према извештају, они чији посао није довољно изазован, често пате од „високог притиска, стомачних и цревних тегоба и болова у леђима и зглобовима“.

Птичји мозгови и спавање

Извештај из листа Toronto Star бележи како научници већ дуго знају да птице, током периода спавања, редовно вире на једно око, што их штити од грабљиваца. Нова сазнања показују да птице могу одлучити да ли ће допустити да цео мозак спава или ће једну половину мозга држати будном како би управљала оком којим вире. Истраживање које је извршено на паткама-глуварама које спавају у јату, утврдило је да оне које спавају при крају јата трећину сна проведу с половином мозга у будном стању. Оне у центру јата биле су напола будне свега 12 посто времена. Изгледа да ће „птице, када је ситуација рискантнија, чешће спавати само половином свог мозга“, каже професор Нилс Ратенборг с Државног института у Индијани.

Ама баш никакве користи

„Пушење не чини људе виткима“, извештава University of California Berkeley Wellness Letter. „Нарочито много младих жена почиње с пушењем, верујући да ће им то помоћи да остану витке.“ Али студија 4 000 одраслих између 18 и 30 година, показала је да је „током седам година, добитак килаже био уобичајен (у просеку преко пола килограма годишње), без обзира да ли су испитаници пушили или не“. Чланак закључује: „Пушење не доприноси одржавању килаже. Нема ама баш никакве користи.“

Бицикли за хрчкове

Компанија из Хонгконга која се бави производњом опреме за кућне љубимце, изумела је „бицикл за кућне љубимце“, извештава часопис New Scientist. Предњи точак играчке направљен је као точак за хрчка и када животиња трчи унутар точка, бицикл се покреће. Међутим, ако се власник плаши да би његов љубимац могао упасти у невољу, може повући полугу на бициклу и она предњи точак одиже од тла. На тај начин, љубимац може без бојазни вежбати у месту.

Смањивање бола у леђима путника

Путовање може бити тешко за оне који пате од хроничног бола у леђима. Међутим, The Toronto Star је понудио следеће корисне предлоге. Када шетате „носите удобну обућу. Високе потпетице проузрокују неправилно држање тела, стављајући на тај начин додатни притисак на вашу кичму... Ако путујете колима, заустављајте се у редовним интервалима да бисте се протегли и мало прошетали... Набавите јастук којим ћете подупрети леђа“ на вашем седишту. Поред тога, мењајте положај током седења. Star примећује да се бол услед ношења пртљага може умањити „јер је данас прилично лако пронаћи кофере свих облика и величина које можете вући уместо да их теглите“. „Будите сигурни да кофер има довољно дугачку дршку тако га да можете лако вући; није од неке користи за ваша леђа ако избегнете да носите само да бисте ходали погурени.“

Давање одушка гневу

Такозвана катарза, „давање одушка гневу на неживим предметима — на пример ударање јастука или боксерске вреће — повећава уместо да смањује агресивно понашање“, извештава канадски National Post. Др Бред Џ. Бушман, ванредни професор психологије на Државном универзитету Ајове, приметио је: „Подршка коју популарни медији дају катарзи далеко надмашује подршку у стручној литератури.“ Истраживања су исто тако утврдила, бележи Post, да „књиге и чланци који препоручују ’катарзу‘ као добар метод излажења на крај с гневом у ствари могу потхрањивати агресију дајући људима дозволу да попусте у својој самоконтроли“.