Сујеверје — колико је данас раширено?

ТО СЕ свугде дешава — на послу, у школи, у јавном превозу и на улици. Ви кихнете, а људи које никада нисте срели, обични пролазници, кажу: „На здравље“. У многим језицима постоје слични изрази. На енглеском се каже „Гад блес ју“ или једноставно „Блес ју“, што значи „Бог те благословио“, то јест „Благословио те“. На немачком, одговор је „Гезундхајт“. Арапи кажу „Јерхамак Алах“, а неки Полинежани с Јужног Пацифика кажу „Тихеј маури она“.

Верујући да је то само уобичајена љубазност која је саставни део лепог понашања у друштву, можда сте мало размишљали због чега људи то кажу. Међутим, овај израз има своје корене у сујеверју. Мојра Смит, библиотекарка у Народном институту на Универзитету Индијана у Блумингтону, у Индијани, у САД, о овом изразу каже: „Он долази од претпоставке да искијавате своју душу.“ Када се каже „Бог те благословио“, тада се у ствари моли Бог да је врати.

Наравно, већина људи ће се вероватно сложити да је неразумно веровати да душа напушта ваше тело кад кихнете. Стога не изненађује што Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary дефинише сујеверје као ’веровање или праксу која настаје услед незнања, страха од непознатог, веровања у магију или случај, или из погрешне представе о узроку‘.

Није чудо што је један лекар из 17. века назвао сујеверје свог доба „грешкама простих [необразованих] људи“. Зато је, кад су људи ушли у 20. век са својим научним достигнућима, The Encyclopædia Britannica из 1910. са оптимизмом предвиђала време када ће „цивилизација [бити] ослобођена и последњег трага сујеверја“.

Раширеније него икада

Тај оптимизам од пре неких осам деценија био је неоснован, јер изгледа да је сујеверје укорењено као никада раније. То што траје толико дуго јесте карактеристика сујеверја, то јест суперстиције. Реч „суперстиција“ изводи се из латинског супер што значи „изнад“ и старе, „стајати“. Ратници који су преживели битку били су заправо звани суперстити, пошто су надживели своје саборце у бици и на дослован начин „стајали“ изнад њих. Алудирајући на ову етимологију, књига Сујеверја (Superstitions) наводи: „Сујеверја која још и данас постоје стоје изнад векова који су покушавали да их избришу.“ Осмотрите само неколико примера да сујеверје и даље постоји.

◻ Након изненадне смрти гувернера једног великог азијског града, деморалисано особље из његове службене резиденције препоручило је следећем гувернеру да се посаветује с једним посебним медијумом, који је предложио већи број измена унутар и око грађевине. Особље је сматрало да ће те измене поништити лош предзнак.

◻ Један посебан камен је стални пратилац председнице једне мултимилионске компаније у Сједињеним Државама. Још од њене прве успешне трговинске изложбе, она ни из куће не излази без њега.

◻ Пре него што закључе велике пословне трансакције, азијски директори често траже савет неког пророка.

◻ Један спортиста, иако пуно тренира, своју победу приписује једном делу одеће. Зато га он и даље носи — неопраног — на будућим такмичењима.

◻ Студент на испиту користи извесну хемијску оловку и добија високу оцену. Након тога, он сматра да му та оловка „доноси срећу“.

◻ На свом венчању, млада пази да на себи носи „нешто старо, нешто ново, нешто узајмљено и нешто плаво“.

◻ Особа насумице отвара Библију и чита први стих који угледа, верујући да ће јој те речи дати посебно вођство које јој је у том тренутку потребно.

◻ Док џамбо-џет понире ка писти да би слетео, неколико путника се прекрсти. Други током лета гладе медаљон „светог“ Кристофера.

Јасно је да је сујеверје чак и данас јако раширено. У ствари, Стјуарт А. Вајс, ванредни професор психологије на Колеџу Конектикат, наводи у својој књизи Believing in Magic — The Psychology of Superstition: „Иако живимо у технолошки напредном друштву, сујеверје је раширеније него икада раније.“

Сујеверје је данас толико укорењено да су напори да се оно искорени безуспешни. Због чега је то тако?