Поглед у свет

Канадски тинејџери и религија

„Запањујућих 80 посто канадских тинејџера верује у Бога“, док „свега 15 посто редовно посећује религиозне установе“, кажу новине Vancouver Sun. Зашто оволика разлика? Неки одлучују да не иду због „чисте досаде многих религиозних служби“ и „доктринарне крутости која је младима одбојна“. Новине додају: „Без сумње, имиџ организоване религије је исто тако грозно унакажен причама с насловних страна о сексуалном злостављању од стране хришћанских свештеника, побунама сика, јеврејским екстремистима и хиндуским милитантима. Анкете откривају да само 39 посто канадских тинејџера има поверења у религиозне вође, у поређењу са 62 посто из 1984.“ Извештај закључује речима: „Или искрена добродошлица свештенства не допире до младих, или је култура масе једноставно превише непријатељски расположена према верским институцијама, или духовна порука не прија већини младих људи. Или све заједно.“

Брзе бубашвабе

Свако ко је покушао да ухвати бубашвабу зна да то није лако. У чему је њихова тајна? Као прво, танане длачице на њиховом стомаку региструју и најмање струјање ваздуха које проузрокују непријатељи те тако откривају из ког правца долазе. Поред тога, чини се да је њихов нервни систем изузетно ефикасан, јер бубашвабама је потребан само стоти делић секунде да би реаговале и побегле. Сада су уз помоћ камере велике брзине, Џефри Камхи и његове колеге с Хебрејског универзитета у Јерусалиму, сазнали више, извештавају новине Berliner Morgenpost. Сазнали су да бубашвабе могу трчати брзином од једног метра у секунди и да при тој брзини чак могу мењати смер више од 25 пута у секунди. „Не знамо ни за једну другу животињу која је способна да се тако брзо оријентише и учестало мења правац кретања“, рекао је Камхи, цитиран у New Scientistu. „Да бубашваба није тако непожељан гост у кући, без сумње би уживала дивљење које и те како заслужује.“

Највећа бактерија на свету?

Хајди Шулц, научница с Макс Планк института за морску микробиологију, открила је џиновску бактерију у наслагама океанског дна код обала Намибије, у Африци. Организам у пречнику мери више од 0, 75 милиметара и 100 пута је већи од било које друге познате бактерије. „Ако би просечна бактерија била величине новорођеног миша, ова нова би била величине плавог кита“, извештава лондонски The Times. Ови организми, названи Thiomargarita namibiensis, лабаво су приљубљени један уз другог попут ниски перли. Према часопису The Times, бактерија „живи на сулфидима које оксидише уз помоћ нитрата из морске воде“.

Превише лешева у Гангу

„Вековима су хиндуси своје мртве потапали у Ганг верујући да то засигурава мокшу, или ослобођење душе од циклуса телесног постојања“, каже Electronic Telegraph. „Дуж својих 2 500 километара, дубоки Ганг је брзим струјама односио стотине тела која су се распадала. Али током година, река је, због индустријског отпада и смећа које је бацано у њу, постала спорија и плића.“ Последица тога је да су лешеви „недељама били упетљани у коров и отпатке“. Касних 1980-их, влада је покушала да нападне проблем тако што је у Ганг пустила хиљаде корњача месождера. Али, пројекат је окончан 1994. зато што је једноставно било превише тела с којима би корњаче морале да се позабаве, а и оне саме су постале мета ловокрадица. У новој кампањи, људи се подстичу да кремирају своје преминуле рођаке или да их сахране у песку дуж реке.

Нема више лимба?

Лимбо — место где према католичкој традицији одлазе душе мртвих некрштених новорођенчади — нестао је из католичке теологије. Премда никада није постао догма, лимбо је био „плод екстраполације теолога из 12. века“ којима је требало место „на оном свету“ за оне који нису били предодређени ни за небо ни за пакао. То је укључивало „невину новорођенчад која су умрла пре крштења“ и „невернике који су живели једним честитим животом“. „Када је једном измишљен, лимбо је постао важан елеменат доктрине коју је научавала црква“, пише ватикански коментатор Марко Полити у новинама La Repubblica. Али у новијим катекизмима, укључујући и универзални катекизам који је јавно објављен 1992, лимбу нема ни трага. „Реално гледано, читав концепт оног света у протеклих пар деценија се променио“, објашњава Полити. Многи теолози сада кажу да одојчад која умру пре крштења иду право на небо. Италијански теолог Пино Скабини каже: „Данас постоји тенденција да се да место основним елементима онога што је откривено — вечном животу, о којем је говорио Исус, и ускрсењу.“

Бизнис киднаповања

„Киднаповање је... посао који цвета у местима као што су Мексико, Колумбија, Хонг Конг и Русија“, каже U.S.News & World Report. „Широм света, број отмица ради откупа обарао је рекорде у свакој од протекле три године.“ До сада, највећи број се десио у Латинској Америци, где је између 1995. и 1998. било 6 755 отмица. Затим следе Азија и Далеки исток (617), Европа (271), Африка (211), Средњи исток (118) и Северна Америка (80). Док већину отетих чине локални трговци и земљопоседници, било ко — хуманитарни радници, службени путници или туристи — може бити у опасности. Међународне компаније сада уплаћују полисе осигурања од киднаповања и откупа како би покриле откуп као и трошкове професионалних преговарача и психолошких саветника. Киднапери су организовани, врше маркетиншко истраживање и процењују ризичност потенцијалних жртава. Своје заробљенике обично третирају добро, јер схватају да ће то смањити покушаје бекства и дати им веће шансе за исплату. „Само 1 од 10 отмица широм света заврши смрћу отете особе“, каже часопис, али даје и ово упозорење: „Чувајте се локалне полиције. Они често сарађују са отмичарима.“

Web сајт водич за молитву

Енглеска црква је недавно представила свој Web сајт на Интернету. На њему је водич који показује како се молити. Пошто инсистира да Бог чује сваку молитву, црква побуђује људе да буду креативни када се моле. „Користите музику, камен, перо, цвет или свећу да би вам помогли да се усредсредите“ и „користите своју руку. Ваши прсти се могу искористити да у ваш ум дозову различите ствари за које се можете молити.“ На пример, каже се да палац, будући да је најснажнији прст, може да вас надахне да молите за ствари које су вам најважније у животу, као што су дом и породица. Дугачак средњи прст вас може подсетити да се молите за „људе у свету који су на високим положајима“, а најмањи прст вас може подсетити да се „молите за себе“. Коментаришући о овим иновацијама, The Times каже: „Садржај Web сајта је једна индикација тога шта секуларизована црква мисли да је нација постала. Он дисциплину молитве упоређује с исхраном или плевљењем баште: ’Мало и често је најбоље, али не одустајте.‘“

Киселина и кварење зуба

„Требало би да људи прекину с размишљањем како само шећер проузрокује каријес и концентришу се на храну која њихова уста оставља киселим“, каже Мајк Едгар, један од аутора извештаја Oral Health: Diet and Other Factors. Овај извештај саветује да људи који за доручак пију сок од поморанџе или једу киселу храну не би требало да перу своје зубе најмање следећих пола сата. Зашто? Зато што када ниво киселине у устима нарасте изнад одређене тачке, зубна глеђ омекшава и прање ће почети да скида горњу површину. Уместо тога препоручује се један контранапад на нивое киселине једењем хране богате протеинима, као што су сир или кикирики, али не касније од првих 20 минута после једења киселе хране, каже лондонски The Times.

Лутка — јапанско решење?

За баке и деке који живе далеко од своје унучади и ретко кад успевају да их виде, једна токијска фирма има решење: фирми пошаљите слику бебе и за шест недеља ћете добити лутку која је пљунута беба. „Само што ту још није крај“, извештава New Scientist. „Дигитални микрочипни рекордер унутар лутке снима бебине ране гласове, тако да лутка чак и звучи као ваша беба. Једноставно држите руку лутке и она ће понављати бебин глас — или шта сте већ снимили. Према недељнику The Nikkei Weekly, лутку која кошта 400 долара углавном наручују баке и деке који ретко виђају потомке својих потомака.“