’Најкоренитије промене‘

„Од свих векова, 20. век је сведок најкоренитијих и најраспрострањенијих промена у људској историји“ (The Times Atlas of the 20th Century).

КАДА се осматра 20. век, многи ће се без сумње сложити с Валтером Исаксоном, главним уредником часописа Time, који је рекао: „У поређењу с другим вековима, овај је најневероватнији: он надахњује, понекад ужасава и увек очарава.“

Гру Харлем Бруентлант, бивша премијерка Норвешке, на сличан начин каже да се овај век назива „веком екстремности... у којем су људски пороци додирнули дно бездана“. Она запажа да је то „век великог напретка, [а на неким подручјима] економског пораста без преседана“. Међутим, у исто време, сиромашним градским четвртима црно се пише због „пренатрпаности и болести везаних за сиромаштво и нездраву средину“.

Политичке промене

Када је почео 20. век, већи део света су контролисали Манчу династија у Кини, Отоманско царство и неколико европских империја. Британска империја је сама покривала четвртину планете и владала је над сваким четвртим човеком на планети. Давно пре завршетка овог века, све ове империје постале су само историја. „Године 1945, доба империјализма је замрло“ каже The Times Atlas of the 20th Century.

Нестајање колонијализма омогућило је да се талас национализма, који је између 17. и 19. века харао Европом, прошири и на друге делове света. The New Encyclopædia Britannica каже: „Након Другог светског рата, националистички жар је замро код многих европских народа... Међутим, у Азији и Африци, национализам је нагло растао, углавном као реакција на колонијализам.“ На крају, према публикацији The Collins Atlas of World History, „на историјској позорници се појавио трећи свет, и дошла је свом крају ера европске експанзије која је била започета још пре пет векова“.

На место империја које су се распадале, долазиле су независне нације — већина с демократским обликом владавине. Често се демократска власт суочавала с јаким противљењем, као на пример од стране моћних тоталитарних владавина у Европи и Азији током Другог светског рата. Ови режими су ограничавали личну слободу и строго контролисали економију, медије и оружане снаге. Њихови покушаји да завладају светом на крају су били спречени, али тек после огромних губитака у новцу и људским животима.

Век ратова

И заиста, оно што нарочито разликује 20. век од свих ранијих векова јесу ратови. Што се тиче Првог светског рата, немачки историчар Гвидо Кноп пише: „1. август 1914: нико није ни посумњао да ће 19. век, који је за Европљане представљао дуг период мира, тога дана престати, и нико није приметио да је у ствари тада почео 20. век — век с периодом рата који је трајао три деценије и који је показао шта људи могу да учине својим ближњима.“

Хју Броган, професор историје, подсетио нас је да је „утицај тог рата на Сједињене Државе био огроман, ужасан и да се осећа још и данас [у 1998]“. Професор историје на Харвардском универзитету, Акира Ирије, написао је следеће: „Први светски рат је на многе начине представљао прекретницу у историји источне Азије и Сједињених Држава.“

Разуме се зашто The New Encyclopædia Britannica први и други светски рат назива „великом прекретницом у геополитичкој историји 20. века“. Енциклопедија запажа да је „Први светски рат довео до пада четири велике империјалне династије... проузроковао Октобарску револуцију у Русији, и... положио темељ за Други светски рат“. Она нам такође говори да су светски ратови били практично „нечувени по покољу, крвопролићу и разарању“. Гвидо Кноп слично говори: „Окрутност и људска бруталност надмашили су најгора очекивања. У рововима се... сејало семе ере у којој ће се на људе гледати као на материјал, а не као на личности.“

Да би се спречило избијање још таквих катастрофалних ратова попут овог, 1919. је основана Лига народа. Пошто није успела да оствари свој циљ, да сачува светски мир, њу су замениле Уједињене нације. Иако су биле успешне у спречавању избијања трећег светског рата, УН нису биле у стању да спрече Хладни рат, који је деценијама претио да се претвори у нуклеарни холокауст. Нити су спречиле мање конфликте широм света, као рецимо на Балкану.

Како је растао број земаља у свету, тако је постајало све теже очувати мир међу њима. Упоређивањем карте света из доба пре Првог светског рата са савременом картом, види се да почетком века барем 51 афричка земља и 44 азијске нису постојале. Од садашњих 185 чланица Уједињених нација приликом њеног оснивања 1945, 116 нису постојале као независне државе!

„Један од најдраматичнијих призора“

Како се 19. век примицао своме крају, Руско царство је било највећа копнена сила на свету. Међутим, оно је нагло губило своју моћ. Према писцу Џефрију Понтону, многи људи су веровали да је „уместо реформе неопходна револуција“. Он додаје: „Међутим, дошло је до великог рата, до Првог светског рата и хаоса који је уследио, што је предухитрило праву револуцију.“

Преузимање власти у Русији од стране бољшевика овај пут је довело до једне нове империје — до светског комунизма иза којег је стајао Совјетски Савез. Иако се родила усред светског рата, ова совјетска империја није нестала усред неког рата. У својој књизи Down With Big Brother, Мајкл Добс тврди да је до краја 1970-их, Совјетски Савез био „огромна мултинационална империја која је већ тонула у неповратне дубине“.

Ипак, његов пад је био изненадан. У књизи Нормана Дејвиса Europe —A History, стоји коментар: „Брзина његове пропасти надмашила је све велике пропасти у европској историји“ и „догодила се природним путем“. Истина, „успон, развој и пад Совјетског Савеза“ представља један од најдраматичнијих призора двадесетог века“, каже Понтон.

У ствари, пропаст Совјетског Савеза само је једна у низу дубоких промена у двадесетом веку које су имале далекосежне последице. Наравно, политичке промене нису ништа ново. До њих долази већ хиљадама година.

Међутим, једна промена у владавини током двадесетог века, нарочито је значајна. Која је то промена и како утиче на вас лично, то ћемо касније осмотрити.

Најпре осмотримо нека од многобројних достигнућа науке у 20. веку. С обзиром на њих, професор Мајкл Хауард закључује: „Људи у Западној Европи и Северној Америци изгледа да имају пуно разлога да захвале двадесетом веку као праскозорју новог и срећнијег раздобља у историји човечанства.“ Хоће ли ти напреци довести до такозваног лагодног живота?

[Табела/Слике на странама 2-7]

(За комплетан текст, види публикацију)

1901.

Краљица Викторија умире након 64 године владања

Светска популација с 1,6 милијарди становника

1914.

Убијен престолонаследник Фердинанд. Избија Први светски рат

Последњи цар, Никола II, с породицом

1917.

Лењин води Русију у револуцију

1919.

Формирање Лиге народа

1929.

Пропаст тржишта у САД доводи до Велике депресије

Ганди и даље у борби за независност Индије

1939.

Адолф Хитлер напада Пољску, избија Други светски рат

Винстон Черчил 1940. постаје премијер Велике Британије

Холокауст

1941.

Јапан бомбардује Перл Харбор

1945.

Сједињене Државе бацају атомску бомбу на Хирошиму и Нагасаки. Завршава се Други светски рат

1946.

Први састанак Генералне скупштине Уједињених нација

1949.

Мао Цедунг проглашава Народну Републику Кину

1960.

Основано је седамнаест нових афричких земаља

1975

Крај рата у Вијетнаму

1989

Услед слабљења комунизма пада Берлински зид

1991

Распад Совјетског Савеза