Киднаповање — основни разлози

КИДНАПОВАЊЕ је постало савремена пошаст. Али ту су такође и убиство, силовање, крађа, злостављање деце, па чак и геноцид. Зашто је живот постао толико опасан да се људи често боје да ноћу изађу из своје куће?

Основни разлози за овај нагли пораст у броју почињених злочина, укључујући и киднаповање, повезани су с дубоко укорењеним манама у људском друштву. Можете ли замислити да је пре скоро 2 000 година Библија прорекла ова опасна времена? Молимо вас да осмотрите шта је проречено у 2. Тимотеју 3:2-5.

„Јер људи ће бити самољубиви, љубитељи новца, умишљени, охоли, хулници, непослушни родитељима, незахвални, нелојални, без природне наклоности, неприступачни за било какав договор, клеветници, без самоконтроле, брутални, без љубави према доброти, издајници, тврдоглави, надути од поноса, који више воле уживања него Бога, који имају облик оданости Богу, али су се њене силе одрекли; клони се њих.“

Вероватно се и ви слажете да ове давно записане речи савршено описују данашњу ситуацију. У ово наше доба, мане људског друштва су навелико избиле на површину. Вреди запазити да је горе описано људско понашање у Библији уведено речима: „У последње дане настаће критична времена с којима се тешко излази на крај“ (2. Тимотеју 3:1). Осмотримо само три главне мане у друштву које су допринеле раширености киднаповања.

Проблеми с криминалистичком службом

„Како се суд против рђавих дела не извршује одмах, то се срце синова човечјих напуни жељом да зла дела чини“ (Проповедник 8:11, курзив наш).

Полиција у многим земљама нема довољно средстава да би се суочила с бујицом криминала. Стога је у многим земљама киднаповање постало исплатив злочин. Током 1996, само је 2 посто колумбијских отмичара било прогањано. У 1997. години, у Мексику је најмање 200 милиона долара било плаћено за откуп. Неки отмичари на Филипинима прихватали су чак и чекове за исплату откупнине.

Осим тога, корупција унутар криминалистичке службе понекад спречава делотворну борбу против криминала. Шефови елитних антиотмичарских јединица у Мексику, Колумбији и бившим совјетским републикама, и сами су били оптуживани за киднаповање. У часопису Asiaweek председник филипинског сената, Блејс Оупле, каже да службене цифре откривају да су у 52 посто киднаповања на Филипинима укључени активни или пензионисани полицајци или војна лица. За једног озлоглашеног мексичког отмичара говорило се да је био „заштићен зидом службене заштите, зидом који је био зацементиран подмићивањем градских, државних и федералних полицајаца и тужилаца“.

Сиромаштво и социјална неправда

„Разматрао сам затим и све неправде које се под сунцем чине, и гле, потиштени сузе лију, и никог нема да их утеши! У рукама су оних који их муче, и нико их не теши!“ (Проповедник 4:1, курзив наш).

Многи људи се данас налазе у очајном економском и друштвеном положају, те се често баш ови људи баве киднаповањем. Дакле, у свету где јаз између богатих и сиромашних стално постаје све већи и где су слабе могућности да се заради новац на поштен начин, киднаповање ће и даље представљати велико искушење. Све док постоји угњетавање, киднаповање ће бити средство за одмазду и скретаће пажњу на ситуацију људи који живе под неподношљивим околностима.

Похлепа и помањкање љубави

’Љубав према новцу корен је свих штетних ствари‘ (1. Тимотеју 6:10). „Зато што ће се безакоње умножити, охладнеће љубав већине“ (Матеј 24:12).

Током целе историје љубав према новцу је доприносила томе да људи грозно поступају. Вероватно ни један злочин не комерцијализује у толикој мери људску бол, жалост и очајање као што то чини киднаповање. За многе оно представља похлепу — љубав према новцу — која их тера да се окрутно понашају, муче неког странца и његову породицу стављају на тешку муку недељама, месецима, а понекад чак и годинама.

Очигледно је да нешто страшно лоше функционише у друштву које ставља нагласак на новац и гази по људским вредностима. Без сумње, оваква ситуација пружа плодно тло за сваку врсту злочина укључујући и киднаповање.

Да ли то значи да живимо, како то Библија назива, у „последњим данима“? Ако је то тако, шта ће то значити за Земљу и за нас? Да ли постоји неко решење за страшне проблеме с којима се суочава човечанство, укључујући и киднаповање?

[Оквир/Слика на 8. страни]

Ништа ново

Још у 15. веку пре н. е. Мојсијев закон је за отмичаре прописивао смртну казну (Поновљени закони 24:7). У првом веку н. е. отели су ради откупнине и Јулија Цезара, а у 12. веку н. е. Ричарда лављег срца, краља Енглеске. Највећи откуп икада плаћен био је 1533, и износио је 24 тоне злата и сребра које су Инке дале шпанском конкистадору Франциску Пицару како би избавиле свог заробљеног поглавицу Атахуалпа. Без обзира што је откуп исплаћен, конкистадори су га угушили.

[Слика на 9. страни]

Упркос спретности полиције, киднаповање је и даље учестало