Библија — аутентична историја?
О НИ су кудили владаре. Укоравали свештенике. Корили обичан народ за његову злоћу. Чак су јавно писали о својим личним пропустима и гресима. Били су терани и гоњени, а неки чак и убијени зато што су говорили и записивали истину. Ко су били ови људи? Библијски пророци, од којих су многи учествовали у записивању Светог писма (Матеј 23:35-37).
У својој књизи The Historian and History, Пејџ Смит пише: „[Хебреји] су били немилосрдни према својим херојима као и према бандитима, према себи као према непријатељима будући да су писали под будним Божјим оком и ништа нису могли добити, а могли су пуно тога изгубити уколико би ствари криво представљали.“ Смит је такође написао да „за разлику од заморних хроника о ратничким краљевима Сирије и Египта, извештај о невољама и тријумфима Божјег изабраног народа... представља једну фасцинантну причу. Хебрејски хроничари су открили један од најосновнијих елемената историје — историја се бави стварним људима, са свим њиховим манама и недостацима.“
Поред тога, библијски писци су били до ситница тачни. Након што је анализирао Библију у светлу историје и археологије, писац Вернер Келер је у уводу своје књиге Библија је у праву, историја и археологија потврђују рекао: „Под утиском непрегледних аутентичних и неоспорних резултата истраживања... мени се стално наметала реченица: Заиста је Библија у праву!“
Динамична историја са снажним поукама
Библијски писци су највећим делом били обични људи — земљорадници, пастири, рибари. Па ипак, оно што су писали у периоду од око 1 600 година, утицало је на више људи него било које друго дело древне или савремене литературе. Надаље, њихови записи су нападани са свих страна, али узалудно (Исаија 40:8; 1. Петрова 1:25). Данас се делови Библије или комплетна Библија могу читати на око 2 200 језика — што је много више од било које друге књиге! Зашто је Библија толико другачија? Наредне изјаве помажу да се одговори на ово питање.
„Све је Писмо надахнуто од Бога, и корисно за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности, да човек Божји буде сасвим способан, потпуно опремљен за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:16, 17).
„Све што је раније написано, написано је нама за поуку, да бисмо својом истрајношћу и утехом из Писма имали наду“ (Римљанима 15:4).
„Те ствари су им [Израелцима] се догађале као примери, и написане су за упозорење нама [хришћанима] на које су дошли крајеви система ствари“ (1. Коринћанима 10:11).
Да, као од Бога надахнут и очуван извештај о стварним људима — од којих су неки угодили Богу а неки нису — Библија је изнад сваке друге књиге. Она ни у ком случају није неки строги правилник који говори шта човек сме а шта не сме. Нити је збирка слатких приповедака за децу. Истина, Бог је користио људске писаре, али то је само улепшало Библију и дало јој топлину која генерацијама дира срце читалаца. Археолог Вилијам Олбрајт је навео: „Дубока морална и духовна проницљивост Библије, која представља јединствено откривање Бога људима путем њиховог искуства, исто је толико веродостојна као и пре две или три хиљаде година.“
Да бисмо приказали непролазан значај Библије, вратимо се на сам почетак људске историје — тамо где нас може повести само Библија — и осмотримо неке важне поуке из књиге Постања.
Правовремене поуке једног древног приповедача
Књига Постања открива, између осталог, и почетак људске породице — имена и остало. О овој теми ниједно друго историјско дело не говори тако конкретно. ’Али која је данас вредност тога да знамо ко су наши прародитељи?‘ можда се питате. То је од огромног значаја, јер тим што износи на видело да сви људи — без обзира на боју, племе или нацију — потичу од истих родитеља, Постање уклања сваки темељ за расизам (Дела апостолска 17:26).
Постање такође нуди морално вођство. Оно садржи извештаје о Содому, Гомори и околним градовима, које је Бог уништио због ужасне сексуалне перверзије тамошњих становника (Постање 18:20–19:29). У 7. стиху библијске књиге Јуде каже се: „Содом и Гомора и градови око њих, након што су... до крајности вршили блуд и ишли за телом ради неприродне употребе, постављени [су] пред нас као упозоравајући пример.“ Становници Содома и Гоморе нису добили никакве моралне законе од Бога; али су ипак имали нешто што је Бог дао свим људима — савест. Зато је Бог с потпуним правом могао позвати те особе да положе рачун за своја дела (Римљанима 1:26, 27; 2:14, 15). Слично томе, Бог ће и данас позвати све људе да положе рачун за своја дела, без обзира на то да ли прихватају његову Реч Библију или не (2. Солуњанима 1:8, 9).
Историја пружа поуку о преживљавању
Један рељеф Титовог славолука у Риму осликава римске војнике који носе свето посуђе из храма у Јерусалиму након уништења града године 70. н. е. Убијено је преко милион Јевреја. Међутим, послушни хришћани су преживели, захваљујући Исусовом унапред изреченом упозорењу: „Кад видите да је Јерусалим опколила улогорена војска, тада знајте да се његово опустошење приближило. Тада они који буду у Јудеји нека беже у горе, а они који буду усред њега нека га напусте, а они који су у селима нека не улазе у њега; јер су то дани извршења правде“ (Лука 21:20-22).
Јерусалимска невоља није само древни историјски догађај већ и наговештај једне веће невоље која ће снаћи цео свет. Али, и овог пута ће бити преживелих. Они су описани као „велико мноштво... из свих нација и племена и народа и језика.“ Они „долазе из велике невоље“ јер показују веру у Исусову проливену крв — веру чврсто утемељену на библијској историји и пророчанствима (Откривење 7:9, 14).
Историјски догађаји који се никада више неће поновити
Данас живимо у времену доминације англо-америчке светске силе, која је последња по библијском пророчанству. На основу онога што се дешавало и другим силама у историји, и она треба да дође свом крају. Али како? Крај ове силе ће према Библији бити заиста јединствен. Указујући унапред на 1914. н. е., Данило 2:44 је о владајућим политичким силама, то јест ’краљевствима‘ рекао: „У време тих краљева Бог ће небески подигнути краљевство које се неће никад уништити и које неће долазити под власт другог народа; оно ће разбити и уништити сва та краљевства, а оно ће вечно постојати“.
Да, Божје Краљевство — Божја небеска влада коју води Христ Исус — избрисаће сваки траг тлачитељске људске управе у Армагедону, то јест врхунцу већ поменуте „велике невоље“. Након тога, то Краљевство „неће долазити под власт другог народа“, што значи да никада неће бити срушено или промењено путем гласања. Његова власт ће бити „до крајева земље“ (Псалам 72:8).
Најзад ће нестати окрутни владалачки кругови криве религије, угњетавачке политике и похлепне трговине. Псалам 72:7 обећава: „Процветао у дане његове праведник, и мир био све док месец тече.“ Планетом ће се ширити Божја истакнута особина љубави, а не себичност и понос (1. Јованова 4:8). Исус је рекао: „Волите један другога.“ О томе је историчар Вил Дјурант рекао: „Моја последња лекција из историје иста је као и Исусова... Љубав је најпрактичнија ствар на свету.“
Љубав према људима нагнала је Бога да надахне писање Библије. Једино она тачно расветљава прошлост, садашњост и будућност. Молимо вас зато да пригрлите њену спасоносну поруку тиме што ћете извесну количину времена посветити библијском студију. У ту сврху, а и из послушности Исусовој заповести, Јеховини сведоци преносе ’добру вест о краљевству‘ својим суседима. Та добра вест ће ускоро бити више од пророчанства. Постаће жива историја (Матеј 24:14).
[Истакнути текст на 9. страни]
„Заиста је Библија у праву!“ (ВЕРНЕР КЕЛЕР)
[Истакнути текст на 11. страни]
„Дубока морална и духовна проницљивост Библије... исто је толико веродостојна као и пре две или три хиљаде година“ (ВИЛИЈАМ ОЛБРАЈТ, АРХЕОЛОГ)
[Слике на 9. страни]
Моавски камен: Садржи верзију краља Меше о сукобу између Моава и Израела (2. Краљевима 3:4-27), називе разних места из Библије и Божје име написано древним хебрејским словима.
[Извор]
Musée du Louvre, Paris.
Сребрни денар: Реплика има лик и натпис цезара Тиберија (Марко 12:15-17).
Набонидова хроника: Плоча на клинастом писму која потврђује изненадан пад Вавилона у Кирове руке. (Данило, 5. поглавље).
[Извор]
Photograph taken by courtesy of the British Museum.
Камена плоча: Садржи име Понтија Пилата на латинском.
[Извор]
Photograph © Israel Museum, Jerusalem; courtesy of Israel Antiquities Authority.
Позадина свитака с Мртвог мора: Изучавање текста из Исаије показало је да је ова књига остала практично неизмењена током 1 000 година ручног преписивања.
[Извор]
Светилиште с књигом, Israel Museum, Jerusalem.
[Слике на 10. страни]
Рељеф Титовог славолука потврђује уништење Јерусалима 70. н. е.
[Извор]
Soprintendenza Archeologica di Roma