Разумети артритис

„КАДА УВЕЧЕ ПОГЛЕДАМ СВОЈА ДЕФОРМИСАНА СТОПАЛА И РУКЕ, ПОЧНЕМ ДА ПЛАЧЕМ“ (МИДОРИ, ЈАПАН).

АРТРИТИС већ вековима погађа људе. Египатске мумије пружају доказ да је ова болест постојала и вековима раније. Зна се да је од ње боловао и истраживач Кристифор Колумбо. Милиони људи и данас болују. Шта је у ствари ова болест која онеспособљава човека?

Реч „артритис“ је састављена од грчких речи које значе „упаљени зглобови“ и користи се када је реч о групи у коју спада више од 100 реуматских обољења и здравствених стања.a Ова обољења не утичу само на зглобове већ и на мишиће, кости, тетиве и лигаменте који држе зглобове заједно. Неки облици артритиса могу да оштете вашу кожу, унутрашње органе па чак и очи. Усредсредимо се на два обољења која се обично повезују са артритисом — на реуматоидни артритис (РА) и на остеоартритис (ОА).

Архитектура зглоба

Зглоб је место где се састају две кости. Синовијални зглоб је окружен чврстом чауром која га штити и пружа му потпору. (Видите илустрацију на 4. страни.) Зглобна чаура је обложена синовијалном опном. Ова опна производи слузаву течност. Унутар зглобне чауре, крајеви двеју кости су прекривени глатким еластичним ткивом које се зове хрскавица. Она спречава трљање и трење коске о коску. Хрскавица такође служи и као амортизер који штити крајеве ваших костију и подједнако распоређује притисак по костима.

На пример, када ходате, трчите или скачете, притисак који се врши на ваше кукове и колена може износити четвороструку или осмоструку тежину вашег тела! Иако велики проценат ударца апсорбују околни мишићи и тетиве, хрскавица помаже вашим костима да толеришу овај терет тако што се сабија попут сунђера.

Реуматоидни артритис

У случају реуматоидног артритиса (РА), имунолошки систем тела отпочиње општи напад на зглобове. Из непознатих разлога, велика количина крвних ћелија — укључујући и Тлимфоците који играју главну улогу у имунолошком систему тела — наваљује у зглобне дупље. Ово има за последицу низ хемијских процеса који на крају доводе до упале зглоба. Синовијалне ћелије почињу неконтролисано да се умножавају формирајући масу ткива налик тумору, које се назива панус. Панус за узврат ствара деструктивне ензиме који уништавају хрскавицу. Површина костију се сада спаја, што доводи до ограничене покретљивости — и великих болова. Овај деструктивни процес такође слаби лигаменте, тетиве и мишиће, што доводи до тога да зглоб постаје нестабилан и делимично ишчашен, често имајући за последицу видљиве деформације. РА обично утиче на зглобове по симетричном обрасцу, утичући на зглобове шака, колена и стопала. Више од 50 посто оболелих од РА такође имају и чвориће или испупчења под кожом. Код неких се појављује анемија, суше им се очи и грло и постају болни. Слабост и симптоми налик грипу, укључујући и грозницу и болове у мишићима, иду руку под руку са РА.

РА је веома разнолик по деловању, начину настанка, и по трајању. Код некога бол и укоченост могу настати постепено кроз период од неколико седмица или чак година. Код других може да почне сасвим изненада. Код неких људи РА траје неколико месеци, а затим престаје без веће штете. Неки могу искусити период погоршања симптома који се назива распламсавање, након чега следе периоди повлачења симптома током којих се осећају боље. Код других пацијената болест остаје активна неколико година, онеспособљавајући их на немилосрдан начин.

Ко је у опасности од РА? „Најчешће се појављује код средовечних жена“, примећује др Мајкл Шиф. Међутим, Шиф надаље каже да „РА може било кога погодити у било којој старосној доби, укључујући и децу и мушкарце“. Код оних који имају рођаке оболеле од реуматоидног артритиса, ризик постаје већи. Неколико студија је надаље указивало на то да пушење, гојазност и трансфузија крви такође представљају значајне факторе ризика.

Остеоартритис

„Остеоартритис је“, каже часопис Western Journal of Medicine, „на многе начине попут временских услова — свугде се појављује, често је неприметан, а понекад је прилично драматичан у свом деловању.“ За разлику од РА, остеоартритис (ОА) ретко кад прелази на друге делове тела, већ усредсређује своје разорно деловање на један или само неколико зглобова. Како хрскавица полако постаје све истрошенија, кости се трљају једне о друге. То је пропраћено настанком коштаних израслина које се називају остеофити. Могу настати и цисте, а кост испод њих се задебљава и деформише. У друге симптоме спадају чворнати зглобови, звуци шкрипања и трења који долазе од артритичних зглобова и грчеви мишића пропраћени боловима, укоченошћу и непокретљивошћу.

У прошлости се за ОА веровало да је само још једна од последица старости. Међутим, стручњаци се не држе више тог устаљеног веровања. Часопис The American Journal of Medicine каже: „Не постоји доказ за то да ће један нормалан зглоб, изложен обичном физичком напрезању, пропасти за човековог живота.“ Шта онда доводи до остеоартритиса? Напори да се схвати његов тачан узрок „поткопани су контроверзама“, према британском часопису The Lancet. Неки истраживачи теоретишу да можда најпре настају оштећења костију као што су микрофрактуре. Ово за узврат може изазвати стварање коштаних израслина и пропадања хрскавице. Други мисле да ОА почиње у самој хрскавици. Пошто се она дегенерише и троши, сматрају они, постаје већи притисак на кост која се налази испод ње. Патолошке промене се појављују док тело покушава да поправи оштећену хрскавицу.

Ко је у опасности од ОА? Иако сама старост не узрокује ОА, губитак хрскавице зглоба је с годинама све учесталији. Међу друге који су у опасности могу спадати они који имају неку неправилност на површинама где се зглобови спајају или особе које имају слабе ножне и бутне мишиће, ноге неједнаке дужине или криву кичму. Повреда зглоба услед неке несреће или врста посла при којем се понављају исти покрети те је зглоб преоптерећен, могу такође допринети развијању остеоартритиса. Кад је већ једном овај процес отпочет, гојазност може погоршати ОА.

Др Тим Спектор каже: „Остеоартритис је сложено обољење које има одређене спољашње факторе ризика али такође постоји и снажан генетски чинилац.“ Нарочито су склоне ОА средовечне и старије жене у чијој је породици ова болест била присутна. За разлику од остеопорозе, појављивању ОА претходи велика, а не мала густина костију. Неки истраживачи такође међу чиниоце наводе и штету насталу од слободних радикала кисеоника и недостатка витамина Ц и Д.

Лечење

Лечење артритиса обично укључује комбинацију узимања лекова, вежби и промена у начину живота. Физиотерапеут може да иницира програм терапеутских вежби. То може укључивати низ покрета, изометричне, аеробичне и изотоничне природе, то јест вежбе с теговима. Показало се да оне позитивно утичу на мноштво симптома укључујући и бол у зглобовима и оток, умор, малаксалост и депресију. Користи од вежби су очигледне и код веома старих људи. Вежбе могу такође умањити губитак густине костију. Неки тврде да се извесно ублажење болова такође постиже разним врстама топле и хладне терапије и акупунктуром.b

Пошто губитак на тежини може значајно смањити болове у зглобовима, исхрана може бити главни фактор у борби против артритиса. Неки такође тврде да исхрана, која укључује храну богату калцијумом као што су тамно, лиснато зелено поврће, свеже воће и месо хладноводних риба богато омега-3 масним киселинама — не само што може помоћи у томе да се изгуби на тежини већ такође ублажује бол. Како? Неки кажу да таква исхрана кочи процес упале. Постоје такође и тврдње да се код неких показала делотворном исхрана из које су избачени месо, млечни производи, жито и поврће из породице пупатора, као што су парадајз, кромпир, паприка и плави патлиџан.

У неким случајевима препоручује се хируршки захват назван артроскопија. То укључује стављање једног инструмента право у зглоб, што омогућује хирургу да отклони синовијално ткиво које ствара деструктивне ензиме. Међутим овај поступак има ограничену делотворност пошто се упала често изнова врати. Још драстичнији поступак је артропластија зглоба, у којој се цео зглоб (обично кук или колено) замењује вештачким. Ова операција је дугорочно решење на 10 до 15 година и често је веома делотворна у отклањању бола.

У још скорије време, лекари су покушавали с мање радикалним захватима као што је вискосуплементација, где се хијалуронска течност убризгава директно у зглоб. То се најчешће врши на коленима. Према неким европским студијама убризгавањем супстанци (кондропротективни агенси) које стимулишу регенерацију хрскавице, такође се постиже известан успех.

Иако није пронађен лек против артритиса, многи лекови ублажују бол и упалу, а неки од њих уливају наду у успоравање напретка ове болести. У арсенал који се користи да би се ублажили тешки синдроми артритиса спадају: аналгетици, кортикостероиди, нестероидни антиинфламаторни агенси (NSAIDs), антиреуматски лекови који модификују ово обољење (DMARDs), имуносупресиви, модификатори биолошких реакција и лекови који су генетски подешени да ометају имунолошке реакције. Међутим, ублажење болова може на крају скупо да се плати пошто сви ови лекови могу изазвати озбиљне нуспојаве. Одмеравање потенцијалних користи и опасности представља изазов како за пацијента тако и за лекара.

Како су неки који су претрпели штете од артритиса били у стању да изађу на крај са овом веома болном болешћу?

[Фусноте]

[Истакнути текст на 6. страни]

ГОЈАЗНОСТ, ПУШЕЊЕ И ТРАНСФУЗИЈА КРВИ МОГУ ПОВЕЋАТИ ОПАСНОСТ ОД ДОБИЈАЊА РЕУМАТОИДНОГ АРТРИТИСА

[Оквир⁄Слика на 8. страни]

АЛТЕРНАТИВНА ЛЕЧЕЊА

За неке терапеутске агенсе се веровало да су безбеднији, то јест да изазивају мање нуспојава од традиционалног начина лечења. У њих спадају орални тип II колагена, који према тврдњи неких истраживача постиже успех у смањењу отока зглобова и ублажењу болова код реуматоидног артритиса (РА). Како то? Тако што обуздава проинфламаторне и деструктивне цитокине, то јест интерлеукин-1 и α-фактор туморске некрозе. Неколико природних хранљивих састојака наводно такође показују својство да спречавају исте ове деструктивне елементе. Ту спадају витамини Е и Ц, нијацинамид, рибља уља која садрже пуно икозапентаеноичне и гамалиноленске киселине, уље семена боразине и уље јагорчевине. У Кини се годинама користи биљни лек од Tripterygium wilfordii. Он наводно постиже известан успех у смањењу последица РА.

[Дијаграм на странама 4, 5]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЗДРАВ ЗГЛОБ

БУРСА

МИШИЋ

ХРСКАВИЦА

ТЕТИВА

ЧАУРА ЗГЛОБА

СИНОВИЈАЛНА МЕМБРАНА

СИНОВИЈАЛНА ТЕЧНОСТ

КОСТ

ЗГЛОБ СА РЕУМАТОИДНИМ АРТРИТИСОМ

СМАЊЕНИ ПРОСТОР

ПРОПАДАЊЕ КОСТИ И ХРСКАВИЦЕ

УПАЛА СИНОВИЈАЛНЕ ОПНЕ

ЗГЛОБ СА ОСТЕОАРТРИТИСОМ

ОДВОЈЕНИ ДЕЛИЋИ ХРСКАВИЦЕ

ПРОПАДАЊЕ ХРСКАВИЦЕ

ИЗРАСЛИНА НА КОСТИ

[Извор]

Source: Arthritis Foundation

[Слике на 7. страни]

Артритис погађа људе свих старосних доби

[Слике на 8. страни]

Програм вежби и одговарајућа исхрана могу пружити извесно олакшање