Одвајкада омиљени црни лук

Од дописника Пробудите се! из Мексика

Да ли би једна кухиња била то што јесте без обичног црног лука? Ово вишенаменско поврће може се користити скоро у свему — у супама, салатама, главним јелима, медицинским препаратима. Чак нас може мало и расплакати.

Попут сродних биљака цветница из рода Allium, црни лук такође има прекрасне цветове. Али оно што је део скоро сваке кухиње било где у свету јесте његова луковица, кратко подземно стабло са сочним, збијеним, меснатим листовима.

Ово поврће је међу првим које је човек почео да узгаја. Колико је његова употреба била распрострањена види се из библијског извештаја који говори да се око 1513. пре н. е. израелски народ са жаљењем присећао како је јео црни лук у египатском заробљеништву (Бројеви 11:5).

Али шта је то што укус црног лука чини толико омиљеним у многим културама? То су несумњиво једињења сумпора, која му дају посебну арому и јачину укуса. А од његове сулфенске киселине настаје супстанца која на добро познат начин изазива сузе.

Много више од доброг укуса

Црни лук је важан део здраве исхране. Он садржи састојке као што су калцијум, фосфораста киселина и аскорбинска киселина, која је позната и као витамин Ц. Ипак, од давнина је цењен посебно због својих медицинских својстава. Чак се и данас користи против многих болести, укључујући и прехладе, упалу грла, артериосклерозу, срчана обољења, дијабетес и астму. Сматра се да има антисептично дејство, да снижава холестерол, смирује упале и спречава стварање угрушака у крви, као и појаву канцера.

Црни лук постоји у многим бојама — белој, жутој, браон, зеленој, црвеној и љубичастој. Можете га јести свежег, скуваног, конзервираног, из туршије, осушеног, у праху, исецканог на листове или на коцке. Није ли црни лук изузетно поврће, иако због њега пролијемо по неку сузу?