Европски суд подржава права једне мајке

Од дописника Пробудите се! из Француске

ДАНА 16. децембра 2003, Европски суд за људска права, у Стразбуру, прогласио је француске судове кривим за религиозну дискриминацију према Серафин Пало-Мартинез, једној Јеховиној сведокињи.

Серафин је 1996. одобрен развод од мужа, који ју је напустио две године раније, и дато јој је старатељство над њихово двоје деце. Али 1997, у време када су деца живела с мајком већ скоро три и по године, отац је одбио да их врати кући на крају периода који су провела с њим. Серафин прича: „Када сам отишла по децу у школу, директор је позвао полицију. Како не бих случајно разговарала с децом о својој вери, могла сам да их видим једино у присуству полицајаца. Опходили су се са мном као да сам криминалац. Речено ми је да могу да их одведем кући само ако потпишем сагласност да им нећу говорити о Богу или о Библији, и да их нећу водити на хришћанске састанке.“

Серафин се обратила суду. Међутим, 1998. Апелациони суд у Ниму доделио је старатељство оцу. Одлука је образложена оштрим и обухватним критикама на рачун поуке коју према мишљењу суда Јеховини сведоци пружају својој деци. „Веома ме је заболело“, присећа се Серафин, „када сам била оптужена за наношење зла рођеној деци, а само сам се трудила да им пружим оно за шта сам сматрала да је за њих најбоље — одгој у складу са хришћанским мерилима.“

Када је Касациони суд, највиши француски апелациони суд, подржао одлуку Апелационог суда, Серафин се обратила Европском суду за људска права. Одлуком од 6 према 1, донесена је пресуда да је „што се тиче Суда, јасно да је [француски] Апелациони суд различито третирао родитеље на основу религије подносиоца жалбе... Таква разлика у третману представља дискриминацију“. Утврђено је да се одлука француског суда не темељи на томе да Серафин није способна да одгаја своју децу — што никада није ни доведено у питање — а ни на чврстим доказима, већ на „површном, уопштеном гледишту о Јеховиним сведоцима“. На основу такве религиозне дискриминације и кршења Серафининих права, Суд је одредио да јој Француска исплати одштету и да плати све трошкове суђења.

Ова одлука је у складу са пресудом коју је Европски суд за људска права изрекао у јуну 1993. у једном сличном случају када је Суд утврдио да је, такође због религије, Аустрија дискриминисала Ингрид Хофман, још једну Јеховину сведокињу.a „У складу са случајем Хофман“, запажа француски часопис La Semaine juridique, „ова пресуда потврђује да се одлука у погледу родитељског старатељства ни на који начин не може темељити првенствено на религиозној основи.“ Серафинин адвокат је изјавио: „Ова одлука је веома важна за родитеље који су Јеховини сведоци, зато што закон заснован на одлукама Суда у ранијим случајевима доследно штити њихово право на непристрану пресуду.“

Када је била упитана како се осећа поводом пресуде, Серафин, која сада живи у Шпанији, каже: „Веома сам срећна. Лакнуло ми је. Због моје религије деца су ми била одузета и нисам их видела пет година. То је било тешко искушење, али Јехова је увек био уз мене. Надам се да ће ова пресуда помоћи и другима који се налазе у сличној ситуацији.“

[Фуснота]

[Слика на 12. страни]

Серафин