Зашто међународни суд у Европи?
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ХОЛАНДИЈЕ
КАДА је власнику једне гараже у северном делу Холандије одбијена дозвола да продаје течни гас, што је такође значило да му није било дозвољено да конвертује моторе аутомобила да сагоревају течни гас, водио је дугу законску борбу по различитим судовима да би се укинуло ограничење које је наметнула држава. У међувремену је банкротирао.
Сматрајући да су му судови у Холандији ускратили правду, уложио је жалбу Европском суду за људска права у Стразбуру. Године 1985, Европски суд је одлучио у његову корист. Власник гараже је сматрао ову одлуку суда огромном моралном победом јер се, као што је човек рекао, ’доказало да је све време био у праву‘.
Он је један од бројних држављана у европским земљама који су током протеклих деценија улагали жалбе Европском суду за људска права. Овај суд није на располагању само да саслуша жалбе појединаца на територији Европе већ и жалбе земаља против других земаља кад се сматра да се не поштују основна људска права. Све већи број судских случајева пред међународним судовима одражава чежњу држављана и неких влада за правдом.
Европски суд за људска права
Године 1950. неколико европских држава, које су биле уједињене у Европски савет и које су се састале у Риму, одлучиле су да сачине један споразум којим би својим држављанима и странцима који живе под њиховом судском влашћу могли гарантовати извесна права и слободе. Касније су додата друга права, док се истовремено све већи број европских држава придруживао Европском споразуму с циљем да се заштите људска права и основне слободе. Нека од ових права тичу се заштите живота и спречавања тортуре, а друга се тичу породичног живота као и религиозне слободе, слободе изражавања, мишљења, окупљања и дружења. Жртве нарушавања ових људских права могу поднети жалбу против државе генералном секретару Европског савета.
Од почетка овог суда поднето је више од 20 000 жалби. Како суд одређује које ће случајеве саслушати? Прво се улаже напор према помирењу. Уколико то не успе и жалба се призна као важећа, износи се пред Европски суд за људска права у Стразбуру. Само око 5 процената жалби икада доспе на суд. Све до краја 1995, суд је донео 554 пресуде. Иако је судска пресуда у случају жалбе појединца облигациона за дотичну државу, ситуација у којој жалбу подноси држава или државе није једноставна ствар. У том случају, држава против које је донета одлука вероватно ће изабрати правац политичке целисходности уместо да се повинује захтевима споразума. Док се Међународни суд правде у Хагу бави само расправама између држава, Европски суд изриче пресуде и у случајевима спорова између држављана и држава.
Победе у корист слободе обожавања у Европи
Године 1993. Европски суд за људска права донео је две важне одлуке у корист слободе обожавања. Први случај се тицао становника Грчке, Миноса Кокинакиса. Као Јеховин сведок, од 1938. био је више од 60 пута хапшен, морао је да се 18 пута појављује пред грчким судовима и провео је више од шест година у затвору.
Дана 25. маја 1993, Европски суд је одлучио да је грчка влада нарушила религиозну слободу тада 84-годишњег Миноса Кокинакиса и доделио му одштету у износу од 14 400 америчких долара. Суд је одбацио аргументе грчке владе да су Кокинакис и Јеховини сведоци као целина примењивали тактику притиска када су с другима дискутовали о својим веровањима. (За додатне информације видите Кулу стражару од 1. септембра 1993, стране 27-31.)
У другом случају, Европски суд је одлучио у корист Ингрид Хофман из Аустрије. Због тога што је постала Јеховин сведок док је била у браку, била је лишена старатељства над своје двоје деце након развода брака. Нижи судови су јој првобитно доделили старатељство, али га је Врховни суд доделио њеном супругу који је католик. Суд је овај поступак засновао на аустријском закону који каже да се деца морају одгајати у католичкој религији ако су родитељи били католици у време кад су се венчали осим ако се обоје слажу да промене своју религију. Њен бивши супруг је тврдио да сада када је постала Јеховин сведок, она не може одгајати децу на нормалан, разборит начин. Дана 23. јуна 1993. Европски суд је одлучио да је Аустрија дискриминисала госпођу Хофман на основу њене религије и да је нарушила њено право да одгаја своју породицу. Додељена јој је одштета. (За додатне информације видите Пробудите се! од 8. октобра 1993, страна 15 ⁄енгл.⁄.)
Ове одлуке утичу на све људе који воле религиозну слободу и слободу изражавања. Жалбе међународним судовима могу допринети заштити основних права држављана. Такође је добро признати границе судских органа. Упркос најбољим намерама у свету, они нису у стању да гарантују трајни мир и потпуно поштовање људских права.