Да ли је Бог путем еволуције створио живот?

„Достојан си, Јехова, Боже наш, да примиш славу, част и моћ, јер си ти све створио и твојом вољом све постоји и створено је“ (ОТКРИВЕЊЕ 4:11).

УБРЗО након што је Чарлс Дарвин изнео своју теорију еволуције, многе цркве које су се изјашњавале као хришћанске прихватиле су је и почеле да траже начине да ту теорију помире с веровањем у Бога.

Изгледа да је данас већина истакнутих „хришћанских“ религија спремна да прихвати идеју да је Бог на неки начин користио еволуцију док је стварао живот. Неке од њих научавају да је Бог унапред програмирао свемир да се развија тако да жива створења еволуирају из беживотне материје. На крају тог процеса настало је човечанство. Они који заступају ово учење познато као теистичка еволуција сматрају да се Бог није мешао у тај процес након што је он отпочео. Други сматрају да је Бог допустио да путем еволуције настане већина биљних и животињских породица, али да је повремено интервенисао како би поспешио одвијање тог процеса.

Могу ли се ова учења ускладити?

Да ли се теорија еволуције заиста може ускладити са оним што Библија научава? Ако је све настало путем еволуције, онда би библијски извештај о стварању првог човека Адама у најбољем случају био само прича с моралном поуком, прича коју не треба дословно схватити (Постанак 1:26, 27; 2:18-24). Да ли је Исус тако гледао на овај библијски извештај? „Зар нисте читали“, питао је он, „да их је њихов створитељ у почетку начинио као мушкарца и жену и да је рекао: ’Зато ће човек оставити свог оца и своју мајку и прионуће уз своју жену, и њих двоје биће једно тело‘? Тако нису више двоје, него једно тело. Дакле, што је Бог саставио, човек нека не раставља“ (Матеј 19:4-6).

Исус је овде цитирао из другог поглавља Постанка, где се говори о стварању. Да је Исус веровао да је прича о склапању првог брака само легенда, да ли би се позвао на њу да би поткрепио учење о светости брака? Не. Исус је указао на извештај из Постанка зато што је знао да су у њему описани стварни догађаји (Јован 17:17).

И Исусови ученици су веровали у истинитост библијског извештаја о стварању. На пример, у свом јеванђељу, Лука прати Исусово породично стабло све до Адама (Лука 3:23-38). Ако је Адам измишљена личност, докле ова родословна линија представља историјски запис а где почиње мит? Да су Исусови преци били измишљене личности, колико би онда основана била његова тврдња да је он Месија, рођен у Давидовој лози? (Матеј 1:1). Лука, писац тог Јеванђеља, рекао је да је ’помно испитао све од почетка‘. Очигледно је да је он веровао у оно што Библија говори о стварању (Лука 1:3).

Апостол Павле је веровао у Исуса, што је било повезано с његовим уверењем да је извештај из Постанка истинит. Он је написао: „Пошто је смрт дошла посредством човека, и ускрсење мртвих долази посредством човека. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети“ (1. Коринћанима 15:21, 22). Да Адам није дословно праотац читавог човечанства, онај посредством ког је „у свет ушао грех и преко греха смрт“, зашто би Исус морао да умре како би уклонио последице греха који смо наследили од Адама? (Римљанима 5:12; 6:23).

Доводити у питање истинитост извештаја о стварању из Постанка исто је што и доводити у питање темеље хришћанске вере. Теорија еволуције се никако не може ускладити с Христовим учењима. Сваки покушај да се то учини доводи до слабе вере, коју „као да бацају таласи и коју тамо-амо носи сваки ветар учења“ (Ефешанима 4:14).

Вера која има чврст темељ

Библија је већ вековима изложена критикама и нападима. Сваки пут се показало да је она истинита. Када се Библија дотиче историје, медицине и науке, она је увек тачна. Њени савети у погледу међуљудских односа поуздани су и непролазни. Људске филозофије и теорије могу се упоредити са зеленом травом — оне ничу и с временом вену, али Реч Божја „остаје довека“ (Исаија 40:8).

Учење о еволуцији није само научна теорија. То је људска филозофија која је доживела процват и затим деценијама уживала велику популарност. Међутим, недавних година је то традиционално Дарвиново учење и са̂мо еволуирало, то јест мутирало, пошто су се њени заговорници трудили да рационално објасне све бројније доказе о интелигентном дизајну који се налазе у природи. Позивамо вас да детаљније истражите ову тему. Предлажемо вам да прочитате друге чланке из овог издања, као и публикације које су приказане на овој и на 32. страни.

Након што истражите ову тему, вероватно ћете имати више поуздања у оно што Библија говори о прошлости. Што је још важније, биће ојачана и ваша вера у оно што Библија обећава за будућност (Јеврејима 11:1). То вас такође може подстаћи да славите Јехову, „Творца неба и земље“ (Псалам 146:6).

ПРОЧИТАЈТЕ И

Књига за све људе У овој брошури се разматрају конкретни примери који показују да је библијски извештај истинит

Постоји ли Створитељ којем је стало до тебе? Испитајте још неке научне доказе, и сазнајте зашто Бог који воли људе допушта патњу

Шта Библија заиста научава? У трећем поглављу ове књиге одговара се на питање „Каква је Божја намера са земљом?“

[Истакнути текст на 10. страни]

Исус је веровао у извештај о стварању који се налази у Постанку. Да ли је био у заблуди?

[Оквир на 9. страни]

Шта Је Еволуција?

Према једној дефиницији, „еволуција“ је „процес који обухвата постепене промене у извесном правцу“. Међутим, тај израз се користи на више начина. На пример, користи се да би се описале велике промене у неживим стварима, као што је развој свемира. Осим тога, њиме се описују мале промене у живом свету које се дешавају унутар једне врсте као реакција на спољашње утицаје. Међутим, најчешће се користи у повезаности с теоријом према којој је живот настао из неживе материје, након чега су се појавиле ћелије које су се саме репродуковале, да би се затим полако развијали све сложенији организми од којих је најинтелигентнији човек. У овом чланку се израз „еволуција“ користи управо у том смислу.

[Извор слике на 10. страни]

Свемир: J. Hester and P. Scowen (AZ State Univ.), NASA