Камчатка — руска земља чуда на Тихом океану

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ РУСИЈЕ

ПРЕ више од триста година, група руских истраживача која се кроз Азију кретала према истоку наишла је на планинско полуострво које се пружало према југу ка Тихом океану, раздвајајући Охотско од Беринговог мора. То подручје тајанствене лепоте, мало веће од Италије, још увек је углавном непознато остатку света.

Камчатка се налази на приближно истој географској ширини као Британска острва и има хладну климу. Зиме су блаже у приобаљу, док на неким местима у унутрашњости падне више од 6, понекад и скоро 12 метара снега! Током лета, ово полуострво је често обавијено маглом с мора и изложено је удару снажних ветрова. Захваљујући обилним кишама које натапају вулканско тло, биљни свет је веома богат — ту се могу наћи разне врсте бобица, трава висине човека и прекрасно пољско цвеће, као што је Filipendula kamtschatica, цвет који називају и „краљицом ливада̂“.

Скоро трећина Камчатке покривена је брезама чија су се стабла и гране савили и искривили под налетима снажних ветрова и услед тежине снега. Ово савитљиво дрвеће споро расте, изузетно је отпорно и има снажно корење, тако да може да изникне практично свуда — чак и хоризонтално из стеновитих литица! Лишће избија у јуну, док су гране још увек покривене снегом, а почиње да жути у августу, најављујући долазак зиме.

Вулкани, гејзири и термални извори

Камчатка се налази на Ватреном појасу Пацифика, подручју високе сеизмичке активности, и има око 30 активних вулкана. Један од њих, Кључевскаја Сопка, највећи је активни вулкан у Евроазији — висок је 4 750 метара и има, како кажу, „савршену, изузетно лепу купу“. Од 1697. године, када су руски истраживачи први пут крочили на Камчатку, на њој је забележено више од 600 вулканских ерупција.

Током 1975/76, у области Толбачик је из пукотина у земљи избијала магма услед чега се појавила запаљена „бакља“ висока преко 2 500 метара! Муње су севале кроз облаке пепела. Ерупције су трајале скоро годину и по и створиле су четири нове вулканске купе. Језера и реке су нестали, а врели пепео је до корена осушио читаве шуме. Велика пространства у унутрашњости полуострва претворена су у пустош.

На срећу, већина ерупција се догађа далеко од насељених подручја, тако да је људских жртава било врло мало. Али, посетиоци имају друге разлоге да буду опрезни, посебно када иду у Долину смрти, која се налази у подножју вулкана Кихпињич. Кад нема ветра, нарочито у пролеће када се топи снег, у тој долини се нагомилавају отровни вулкански гасови, претварајући је у смртоносну замку за животиње. Једном приликом су у њој пронађена трупла десет медведа и великог броја мањих животиња.

У огромном кратеру, то јест калдери Узон, налазе се места где кључа блато и језера пуна разнобојних алги, изнад којих се уздиже пара. У истој области је и Долина гејзира, која је откривена 1941. Неки гејзири се активирају на свака два до три минута, а други на неколико дана. До тих задивљујућих места која се налазе око 180 километара северно од града Петропавловск Камчатски, посетиоце превозе хеликоптери. Међутим, број посетилаца је строго ограничен како се не би нарушила осетљива еколошка равнотежа. Због тога је шест области на Камчатки заштићено као део Светске културне и природне баштине.

Посетиоци су одушевљени термалним изворима којих на Камчатки има много. У многима од њих температура се креће од 30 до 40°C и донекле пружају надокнаду за дуге, хладне зимске месеце. Геотермичка енергија се између осталог користи за производњу електричне енергије. Прва руска геотермичка електрана изграђена је управо на овом полуострву.

Медведи, лососи и морски орлови

На Камчатки још увек живи око 10 000 мрких медведа. Просечна тежина им је од 150 до 200 килограма, мада могу достићи скоро три пута већу тежину уколико их нико не дира. Староседелачки народ Итељмени некада је поштовао те животиње — у њиховој традицији медвед је сматран „братом“. То братство је окончано када је на сцену ступило ватрено оружје. Сада су борци за заштиту природе забринути за будућност медведа.

Медведи су опрезни и зато се ретко могу видети. Али у јуну, када у рекама почну да се мресте лососи, велики број медведа долази да ужива у гозби. Један медвед може током једног оброка да поједе више од двадесет лососа! Откуд таква прождрљивост? Током лета, медведи морају да накупе довољно масноће за оскудне, хладне зимске месеце које проводе спавајући у јазбинама како би сачували енергију.

Још један љубитељ лососа је једна врста морског орла, величанствена птица чији распон крила достиже два и по метра. Углавном је црне боје, с белом мрљом на раменима и клинастим, белим репом. Ови орлови којих сада има око 5 000 и чија популација опада, могу се видети само у овом делу света и повремено на Алеутским и Прибилоф острвима у близини Аљаске. Из године у годину користе иста гнезда, која одржавају и проширују. Једно гнездо је на крају достигло пречник од три метра, па је дрво брезе на ком се налазило пукло под његовом тежином!

Становници Камчатке

Данас на Камчатки живе углавном Руси, али има и неколико хиљада староседелаца. Највећу групу чине Корјаци, који живе на северу. Ту су и Чукчи и Итељмени; сви говоре посебним језицима. Већина становника живи у граду Петропавловск Камчатски, који је административни центар. Остатак полуострва је ретко насељен, а до већине села у приобалном делу и поред река може се доћи само бродом или авионом.

Главни извор прихода су рибарство и лов на ракове. Камчатски краљевски рак је посебно цењен. Будући да му је распон клешта око 1,5 до 1,7 метара, представља занимљив и необичан украс на тезгама.

Од 1989. Јеховини сведоци долазе на Камчатку због другачије врсте риболова. Као ’рибари људи‘, они проповедају о Божјем Краљевству људима који живе на овом удаљеном полуострву (Матеј 4:19; 24:14). Неки су прихватили добру вест и сада помажу другима да упознају и обожавају Створитеља, Јехову Бога, а не стварство. Захваљујући томе, многи житељи Камчатке ослободили су се страха од злих духова (Јаков 4:7). Поред тога, уче о томе да ће у будућности читава земља бити очишћена од свег зла и оних који чине зло и бити „пуна знања о Јехови као што је море пуно воде“ (Исаија 11:9).

[Оквир/Слике на 18. страни]

СПЕКТАКУЛАРНА КАЛДЕРА

Калдера Узон је кратер древног вулкана и има пречник око 10 километара. Унутар његових стрмих страна налази се „све оно по чему је Камчатка чувена“, пише у једној књизи. Ту су топли и хладни извори, „казани“ с блатом које кључа, купасти брежуљци од блата, кристално чиста језера пуна риба и лабудова, као и бујна вегетација.

У књизи Miracles of Kamchatka Land наводи се да је „на Земљи тешко наћи неко друго место“ где је јесен толико лепа и кратка. Светлоцрвене боје тундре су леп контраст интензивној жутој и златној боји бреза, док ту и тамо из узавреле унутрашњости Земље избијају стубови беле паре који се истичу наспрам тамноплавог неба. А у рано јутро, шума „пева“ док милиони листова прекривених ињем уз тихо звецкање падају на тло, нежно најављујући долазак зиме.

[Оквир на 19. страни]

Беживотно Језеро

Године 1996, испод језера Каримски прорадио је вулкан за који се мислило да је угашен. Ерупција је створила 10 метара високе таласе који су сравнили са земљом околне шуме. У року од неколико минута, вода у језеру постала је превише кисела да би живот у њој био могућ. Па ипак, упркос вулканској прашини и таласима који су збрисали приобални део, у близини језера уопште није било мртвих животиња, објашњава истраживач Ендру Логан. Он каже: „Пре ерупције, у језеру Каримски живело је неколико милиона риба, углавном лососа и пастрмки. Након ерупције, језеро је постало беживотно.“ Међутим, сматра се да је велики број риба преживео. Научници претпостављају да су рибе реаговале на неку врсту упозорења — можда на промену у хемијском саставу воде — и побегле у оближњу реку Каримски.

[Мапа на 16. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

РУСИЈА

КАМЧАТКА