„Машине за уништавање“ — слутње су постале стварност

„Човеков зао ум увек тежи ка томе да оно што створи својим талентима искористи тако да подјарми, уништи или превари друга људска бића“ (Хорас Волпол, енглески писац из 18. века)

ЉУДИ имају вишеструке користи од авијације. Међутим, речи Хораса Волпола су се потпуно показале истинитима! Чак и пре него што се човек винуо у ваздух, људи су већ размишљали о томе на које би се начине летеће машине могле користити у рату.

Године 1670, што је више од 100 година пре него што је полетео први балон са људском посадом, италијански језуит Франческо Лана истакао је следеће: „Да би спречио бројне последице које би могле угрозити грађанску и политичку власт, Бог никада неће дозволити да се направи таква машина (летелица)“. Међутим, донекле предвиђајући, додао је: „Ко [не би увидео] да тада ниједан град не би био поштеђен од изненадних напада, јер би се летелице могле појавити у било које време тачно изнад свог одредишта и искрцати своју посаду? То би се могло догодити у двориштима приватних кућа и на бродовима који плове морем... Чак и да не слећу, оне би могле бацити гвоздене предмете који би преврнули мање бродове и убили људе, а бродови би могли бити уништени запаљивим материјама, куглама или бомбама.“

Када су се крајем 18. века појавили балони на топао ваздух и водоник, Волпол је изразио бојазан да ће те летелице убрзо постати „машине за уништавање људске расе“. Испоставило се да су крајем 1794, генерали француске војске користили балоне на водоник да би шпијунирали непријатељске позиције и да би усмеравали кретање својих трупа. Балони су такође били коришћени у америчком грађанском рату као и у сукобима између Француске и Пруске 1870-их. За време два светска рата у прошлом веку, балоне су у великој мери користиле америчке, британске, француске и немачке војске током својих извиђачких мисија.

Балон је заиста сејао смрт у Другом светском рату када је јапанска војска послала према Сједињеним Државама 9 000 балона са бомбама али без посаде. Више од 280 тих балона крцатих експлозивом стигло је до Северне Америке.

Очекиване битке у ваздуху

Од самог настанка авиона, на њега се гледало као на потенцијалну машину за ратовање. Александар Грејам Бел је 1907. године рекао: „Само неколицина зна колико је Америка управо сада близу решења једног питања које ће променити начин ратовања широм света — ратовања у ваздуху.“ Те исте године, у новинама The New York Times цитиран је капетан Томас Лавлејс, који је управљао балоном: „За две до пет година, сваки већи народ имаће своје војне авионе и ловце бомбардере као што сада имају торпедне чамце и разараче.“

Само три месеца касније, браћа Рајт склопила су уговор са америчким јединицама везе да направе први војни авион. У чланку у новинама New York Times од 13. септембра 1908, објашњено је зашто су авиони важни војсци: „Пројектил би се могао убацити у димњак ратног брода чиме би се проузроковала огромна штета и уништио брод изазивањем експлозије парних котлова.“

Баш како је Бел рекао, појава авиона је „променила начин ратовања широм света“. До 1915, произвођачи авиона су на предњем делу авиона поставили митраљезе који су истовремено могли гађати и кроз поље елисе. Поред ратних авиона, убрзо су се појавили бомбардери који су до Другог светског рата били све већи и моћнији. Дана 6. августа 1945, бомбардер Супертврђава B-29 бацио је прву атомску бомбу коришћену у рату, која је сравнила са земљом јапански град Хирошиму и окончала живот 100 000 људи.

Само две године пре тога, 1943, Орвал Рајт је приватно изјавио да му је жао што је измишљен авион. Узимајући у обзир два светска рата, рекао је да је то заиста постало ужасно оружје. Од тада је производња навођених ракета и „паметних бомби“, водила до тога да авион буде све смртоносније оружје док ’устаје народ на народ‘ (Матеј 24:7).

[Слике на странама 22, 23]

1. Балон без посаде који носи бомбу

2. Одбрамбени балон

[Извор]

Library of Congress, Prints & Photographs Division, FSA/OWI Collection, LC-USE6-D-004722

3. Супертврђава B-29

[Извор]

USAF photo

4. Бомбардер Хорнет F/A-18C

5. Ловац F-117A

[Извор]

U.S. Department of Defense