Млади питају

Да ли је погрешно што желим мало приватности?

Стави знак ✔ поред онога што би највероватније помислио у следећим ситуацијама:

1. Ти си у својој соби, а врата су затворена. Твој брат или сестра упада без куцања.

◯ ’Нема проблема... И ја то исто радим.‘

◯ ’Какав безобразлук! Шта би било да се пресвлачим?‘

2. Разговараш с пријатељем преко телефона а твоја мама се задржава у близини и очигледно слуша сваку реч.

◯ ’Нема везе... Немам шта да кријем.‘

◯ ’Грозно! Као да ме шпијунира!‘

3. Само што си стигао кући а мама и тата те засипају питањима. „Где си био? Шта си радио? С ким си био?“

◯ ’Не смета ми... Ионако им све говорим.‘

◯ ’Тако ме нервирају! Уопште немају поверења у мене!‘

ДОК си био млађи, вероватно ти приватност није била толико важна. Када би ти млађи брат или сестра упали у собу, ниси се љутио. Када су ти родитељи постављали питања, одговарао си без оклевања. Тада је твој живот за њих био попут отворене књиге. Али, сада понекад желиш да имаш више приватности. „Волим да неке ствари једноставно задржим за себе“, каже 14-годишњи Кристијан.a

Откуд одједном таква жеља за приватношћу? Делимично због тога што одрасташ. На пример, због промена које запажаш на телу током пубертета, сада си стидљивији и несигурнији — чак и у кругу своје породице. Док одрасташ, такође све више осећаш потребу да о неким стварима насамо размишљаш. То је знак да развијаш „способност просуђивања“, на шта Библија подстиче младе (Пословице 1:1, 4; Поновљени закони 32:29). Чак се и Исус повукао на „пусто место“ да би дубоко размишљао (Матеј 14:13).

Наравно, и даље треба да слушаш родитеље и они имају право да знају шта се догађа у твом животу (Ефешанима 6:1). Али, када се њихова потреба да буду у току сукоби с твојом потребом да будеш самосталан, може доћи до несугласица. Како се оне могу решити? Осмотримо два подручја где се најчешће јављају проблеми.

Када желиш да будеш сам

Постоје бројни оправдани разлози због којих желиш да будеш сам. Можда ти је само потребно да се ’мало одмориш‘ (Марко 6:31). Или, када се молиш, желиш да поступиш у складу са саветом који је Исус дао ученицима: „Уђи у своју најскровитију собу и затвори врата, па се помоли свом Оцу“ (Матеј 6:6; Марко 1:35). Проблем може настати када затвориш врата своје собе (уколико је имаш) а родитељи не мисле да си то учинио да би се молио! С друге стране, твоја браћа и сестре можда не разумеју твоју потребу да будеш сам.

Шта можеш да урадиш. Уместо да претвориш своју собу у ратно подручје, послушај следеће савете.

● Када су у питању браћа и сестре, настој да им поставиш неколико разумних правила како би те понекад оставили самог. Уколико је потребно, замоли родитеље за помоћ.

● Када су у питању твоји родитељи, покушај да разумеш њихово гледиште. „Мама и тата некад проверавају шта радим“, каже 16-годишња Ребека. „Али, да будем искрена, да сам на њиховом месту и ја бих тако поступала — посебно када знам с чиме се све млади данас суочавају!“ Можеш ли попут Ребеке препознати шта заправо брине твоје родитеље? (Пословице 19:11).

● Искрено се запитај: ’Да ли својим родитељима пружам разлог за сумњу да радим нешто лоше иза затворених врата? Да ли сам толико тајновит да им се чини да морају прибегавати посебним тактикама како би сазнали шта се дешава у мом животу?‘ У суштини, што си отворенији са својим родитељима, они ће бити мање сумњичави.b

Време је за акцију. Запиши како би с родитељима могао започети разговор о овој теми.

․․․․․

Избор пријатеља

Сасвим је природно да током пубертета почнеш да склапаш пријатељства ван куће. Такође је нормално да родитеље занима с ким се дружиш и шта радите када сте заједно. Они на то гледају као на своју обавезу — нешто што морају да чине. Међутим, у твојим очима се њихова брига понекад граничи с паранојом. „Волела бих да могу да напишем поруку на мобилном телефону или пошаљем мејл а да ми родитељи не гледају сваких десет минута преко рамена и питају с ким се то дописујем“, каже 16-годишња Ема.

Шта можеш да урадиш. Уместо да дозволиш да твоја пријатељства постану препрека између тебе и родитеља, покушај да примениш следеће савете.

● Отворено причај родитељима о својим пријатељима и упознај их с њима. На крају крајева, сигурно ти се не свиђа идеја да твоји родитељи изигравају детективе, али шта им друго преостаје ако не знају ништа о твом друштву? Не заборави да су они свесни тога да ће пријатељи веома утицати на тебе (1. Коринћанима 15:33). Што више знају о онима с којима проводиш време, мање ће бринути због твог избора пријатеља.

● Док разговараш с родитељима о тој теми, покажи поштовање. Немој их оптуживати да су превише наметљиви. Уместо тога, могао би рећи нешто попут: „Имам осећај да се све што кажем пријатељима испитује и мери. Због тога ми је тешко да разговарам с њима и о најобичнијим стварима.“ Можда ће ти родитељи дати више приватности у погледу дружења (Пословице 16:23).

● Искрено се питај: Да ли се ради о приватности или тајновитости? Двадесетдвогодишња Бранка каже: „Ако живиш с родитељима и видиш да имају неке бојазни, требало би да размишљаш: ’Немам шта да кријем јер не радим ништа лоше.‘ С друге стране, ако имаш потребу да нешто скриваш, онда се ради о нечем другом.“

Време је за акцију. Запиши како би с родитељима могао започети разговор о овој теми.

․․․․․

Приватност и ти

Сада имаш прилику да размислиш о томе како можете решити неке несугласице у погледу приватности.

1. корак: Утврди у чему је проблем.

У чему сматраш да ти треба више приватности?

․․․․․

2. корак: Узми у обзир гледиште родитеља.

Шта мислиш да их заправо брине?

․․․․․

3. корак: Потражи решења.

(а) Да ли нечим несвесно доприносиш проблему? Запиши шта би то могло бити.

․․․․․

(б) Шта би могао да промениш код себе?

․․․․․

(в) Шта би желео да родитељи учине с њихове стране?

․․․․․

4. корак: Разговарајте о томе.

Изабери прави тренутак да разговараш с родитељима о ономе што си записао.

Више чланака из серије „Млади питају“ може се наћи на вебсајту www.watchtower.org/ype

[Фусноте]

ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

● Због чега родитељи имају право да знају шта се дешава у твом животу?

● Како ти то што настојиш да имаш бољу комуникацију с родитељима може помоћи у будућности у комуникацији с другим људима?

[Оквир/Слике на 19. страни]

ШТА КАЖУ ТВОЈИ ВРШЊАЦИ

„Ако млади отворено разговарају о свему с родитељима, они ће имати мање разлога да читају њихове мејлове и поруке на мобилном телефону како би сазнали шта им се дешава у животу“

„Не би ми сметало да родитељи читају моје мејлове. У неким земљама послодавац има право да проверава електронску пошту запослених. Зашто онда родитељи не би могли да читају мејлове своје деце?“

„Родитељи не желе да ти се догоди нешто лоше и понекад може изгледати као да задиру у твоју приватност. То може да засмета. Али, искрено говорећи, да сам ја родитељ, вероватно бих поступала на исти начин“

[Слике]

Иден

Кевин

Алана

[Оквир на 21. страни]

САВЕТ РОДИТЕЉИМА

● Ваш син је у соби и врата су затворена. Да ли треба да уђете без куцања?

● Ваша ћерка је отишла у школу и у журби заборавила да понесе мобилни телефон. Да ли ћете га узети и прочитати њене сачуване поруке?

Није лако одговорити на ова питања. С једне стране, имате право да знате шта се догађа у животу вашег детета и одговорност да бринете о његовој безбедности. С друге стране, не можете стално лебдети над својим дететом, проверавајући га и пратећи сваки његов корак. Како онда можете задржати равнотежу?

Прво, схватите да дететова жеља за приватношћу не указује увек да оно ради нешто лоше. Најчешће је то саставни део одрастања. Приватност помаже вашем детету да се постепено осамостали док склапа пријатељства и долази до решења неких проблема користећи свој разум (Римљанима 12:1, 2). Приватност такође помаже младима да развијају способност просуђивања, што је неопходна особина како би израсли у одговорне одрасле особе (1. Коринћанима 13:11). Она им такође пружа прилику да добро размисле пре него што одговоре на тешка питања о својим веровањима и моралним начелима (Пословице 15:28).

Друго, будите свесни да се ваше дете може љутити и бунити уколико покушате да управљате његовим животом и у најмањим стварима (Ефешанима 6:4; Колошанима 3:21). Да ли то значи да треба да се повучете? Не, јер сте ви и даље родитељ. Међутим, ваше дете треба да обликује своју савест (Поновљени закони 6:6, 7; Пословице 22:6). На крају крајева, усмеравање је много ефикасније од надзирања.

Треће, разговарајте о овој теми с дететом. Нека вам каже шта му смета. Да ли постоје ситуације у којима бисте могли да будете попустљивији? (Филипљанима 4:5). Ваше дете треба да зна да ће имати извесну меру приватности под условом да не изневери ваше поверење. Реците му које ће последице уследити уколико буде непослушно и при том будите доследни. Нема сумње да можете пружити детету меру приватности и уједно испунити своју улогу брижног родитеља.

[Слика на 20. страни]

Поверење је као плата — мораш да га зарадиш