Да ли мучење тела приближава човека Богу?

Гледиште Библије

Да ли мучење тела приближава човека Богу?

ВЕЋИНИ људи је одбојна и сама помисао на наношење бола себи. Па ипак, понекад се као пример побожности величају верници који муче своје тело тако што се бичују, изгладњују и носе грубе кошуље од кострети која иритира кожу. То се није дешавало само у давном средњем веку. Према новијим извештајима, чак и неке данашње угледне верске вође бичују саме себе.

Шта наводи људе да своју веру у Бога изражавају на такав начин? Према речима представника једне хришћанске организације, „добровољно подлагање мукама је начин да се неко поистовети са Исусом Христом и патњама које је он спремно прихватио како би нас ослободио од греха“. Али, и поред таквих тврдњи верских вођа, шта Библија каже о овој теми?

Брига о свом телу

Библија нити препоручује нити допушта да се у служењу Богу прибегава неком виду самомучења. Заправо, она подстиче побожне људе да брину о свом телу. Осмотримо како се у њој описује љубав мужа према жени. Указујући на природну бригу човека о свом телу, у Библији стоји заповест: „Мужеви треба да воле своје жене као своје тело... Нико не мрзи своје тело, него га храни и негује, као и Христ скупштину“ (Ефешанима 5:28, 29).

Да ли би заповест да мужеви воле жене као своје тело имала смисла уколико би се од Божјих слугу очекивало да повређују себе? Очигледно је да се од оних који воле библијска начела очекује да брину о свом телу и у извесној мери га воле, као и да такву примерену љубав према себи показују и према свом супружнику.

У прилог томе, Библија садржи бројна начела која нам помажу да бринемо о својој добробити. Примера ради, у њој се каже да је умерено вежбање корисно (1. Тимотеју 4:8). Она говори о лековитим својствима одређених намирница, као и о последицама неправилне исхране (Пословице 23:20, 21; 1. Тимотеју 5:23). Свето писмо нас подстиче да чувамо здравље јер ћемо тако дуже остати активни (Проповедник 9:4). Да ли би било логично да Библија уједно подстиче на бригу о здрављу и на повређивање тела? (2. Коринћанима 7:1).

Да ли хришћани треба да проживе Исусове патње?

Међутим, неке религије подстичу своје вернике на самомучење тако што стављају превелик нагласак на патње које су поднели Исус и његови први следбеници. Али, Божје слуге о којима говори Божја Реч никада нису проузроковале своје патње. Када су библијски писци указивали на Христове муке, они су подстицали сухришћане да истрају у прогонству, а не да сами себи наносе невоље. Према томе, они који муче своје тело не опонашају Исуса Христа.

Да то прикажемо: Замислите да разбеснела руља вређа и удара вашег пријатеља коме се дивите. Примећујете да он све то мирно подноси и не узвраћа ударце и увреде. Ако бисте желели да га опонашате, да ли бисте почели да сами себе ударате и вређате? Наравно да не! То би било као да опонашате поступке те руље. Сасвим супротно, уколико бисте доживели сличан напад, настојали бисте да не узвратите истом мером.

Према томе, јасно је да Христови следбеници не треба да наносе себи бол чиме би такорећи опонашали разбеснеле људе који су мучили и желели да убију Исуса (Јован 5:18; 7:1, 25; 8:40; 11:53). Уместо тога, кад се суочавају с прогонством, они опонашају Исуса који је мирно поднео сваку кушњу (Јован 15:20).

Извртање библијске истине

Чак и пре хришћанског доба, у Светим списима су се налазили прописи о свакодневном животу и служењу Богу. Придржавање тих прописа спречавало је Јевреје да науде свом телу. На пример, Закон им је јасно забрањивао да се секу по телу, што је било веома уобичајено међу другим народима тог доба (Левитска 19:28; Поновљени закони 14:1). Ако Бог није желео да се секу по телу, сигурно није желео ни да праве ожиљке бичевањем. Библијско гледиште је јасно — Бог не одобрава ниједан вид намерног повређивања тела.

Као што један уметник жели да се његова дела цене, тако и Створитељ, Јехова Бог, жели да људи које је створио цене своје тело (Псалам 139:14-16). У складу с тим, самоповређивање не приближава људе Богу. Баш напротив, оно их удаљава од њега и представља извртање учења која налазимо у јеванђељима.

Бог је надахнуо апостола Павла да о таквим окрутним људским наукама запише: „Ти прописи огледају се у обожавању Бога какво су људи сами себи наметнули и у лажној понизности и строгости према телу. Они додуше изгледају као мудрост, али немају никакве вредности у борби против угађања телу“ (Колошанима 2:20-23). Очигледно је да мучење тела не помаже људима да се приближе Богу. За разлику од тога, оно што Бог очекује да његове слуге чине окрепљујуће је, угодно и лако (Матеј 11:28-30).

ДА ЛИ СТЕ СЕ ПИТАЛИ?

● Како Бог гледа на људско тело? (Псалам 139:13-16)

● Може ли нам мучење тела помоћи у борби против неприкладних жеља? (Колошанима 2:20-23)

● Да ли је исправно служење Богу тешко и мучно? (Матеј 11:28-30)

[Истакнути текст на 11. страни]

Библијско гледиште је јасно — Бог не одобрава ниједан вид намерног повређивања тела

[Слика на 10. страни]

Ходочасник се на коленима мукотрпно пење према цркви

[Извор]