Како се изборити с тугом

„Јехова је близу оних који су сломљеног срца“ (Псалам 34:18)

НАКОН губитка вољене особе, јављају се снажна осећања као што су шок, обамрлост, туга, и можда чак кривица или бес. Као што смо поменули у претходном чланку, не тугују сви на исти начин. Према томе, можда нећете доживети сва та осећања или их нећете испољавати као други. Међутим, нема ничег погрешног у томе да покажете да сте тужни када осетите потребу за тим.

„Испољите тугу!“

Елоиза, докторка коју смо раније цитирали, настојала је да потисне своја осећања после мајчине смрти. „У почетку сам плакала“, каже она, „али убрзо сам почела да скривам осећања, као што сам радила када би умро неки мој пацијент. То је вероватно у великој мери нарушило моје здравље. Онима који су изгубили неку драгу особу саветујем: Испољите тугу! Немојте је потискивати. Биће вам лакше.“

Ипак, док пролазе дани и седмице, можда ћете се осећати попут Сесилије чији је муж умро од рака. Она каже: „Понекад сам разочарана у себе јер ми се чини да нисам испунила очекивања неких који мисле да је требало да то преболим до сада.“

Ако вас муче такве мисли, имајте на уму да не постоји „исправан“ начин туговања. Неки релативно лако наставе даље. Другима је то врло тешко. У тим случајевима, процес туговања се не може убрзати. Зато немојте себи постављати неки „крајњи рок“ када би по вашем мишљењу требало да се боље осећате.a

Али, шта ако имате осећај да вашем туговању никада неће доћи крај и већ сте исцрпљени? Можда се осећате попут праведног Јакова који се „није дао утешити“ када су му јавили да је његов син Јосиф умро (Постанак 37:35). Ако је тако, шта бисте могли предузети да вас бол потпуно не сломи?

Не занемарујте своје потребе. „Понекад сам страшно уморна и онда схватим да сам прешла своје границе“, каже Сесилија. Као што њене речи показују, дубока туга вам може озбиљно нашкодити у физичком и емоционалном погледу. Према томе, треба да обратите посебну пажњу на своје здравље. Довољно се одмарајте и узимајте хранљиве оброке.

Додуше, можда вам није до хране, а камоли до куповине и кувања. Али ако не једете, организам ће вам ослабити и бићете подложнији инфекцијама и болестима, што ће само погоршати ваше стање. Покушајте да барем помало једете и тако сачувате своје здравље.b

Уколико је могуће, бавите се неком физичком активношћу, па макар то била и шетња. Тако ћете изаћи из куће. Осим тога, приликом умереног вежбања у мозгу се покреће лучење ендорфина, хемијске супстанце која ће допринети да се боље осећате.

Прихватите помоћ других. То је нарочито важно онима који су остали без брачног друга. Можда је ваш супружник обављао бројне послове, који се сада полако гомилају. Примера ради, ако је он водио рачуна о финансијама или кућним пословима, можда вам је у почетку тешко да то обављате сами. У тим околностима, тактични савети пријатеља могу бити од велике помоћи (Пословице 25:11).

У Библији се каже да прави пријатељ „у невољи брат постаје“ (Пословице 17:17). Зато се немојте изоловати мислећи да ћете бити на терет другима. Супротно томе, дружење ће вам помоћи да пребродите тај тежак период. Девојка по имену Сали је након мајчине смрти налазила велику утеху у дружењу с пријатељима. „Многи су ме позивали да проводимо време заједно“, каже она. „То ми је заиста помогло да се изборим са страшном усамљеношћу коју сам осећала. Увек сам ценила када би ме неко једноставно питао: ’Како се бориш са својим губитком?‘ Мени је разговор о мајци помагао да залечим ране.“

Сећајте се лепих тренутака. Присетите се лепих тренутака које сте провели с вољеном особом, можда тако што ћете гледати слике. Истина, такво присећање у почетку може бити болно. Међутим, с временом ће лепа сећања престати да вам задају бол и помоћи ће вам да се опоравите у емоционалном погледу.

Можда бисте чак могли покушати да водите дневник. У њему можете записивати лепа сећања, па и оно што бисте волели да сте рекли драгој особи док је била жива. Вероватно ће вам бити лакше да разумете своја осећања ако их запишете. Писање је такође добар начин да дате одушка својим осећањима.

Да ли треба да чувате личне ствари преминуле особе које ће вас подсећати на њу? Мишљења се разликују и то није необично јер свака особа испољава тугу другачије. Неки мисле да такве успомене продужавају жалост. Другима оне помажу. „Чувам многе мамине ствари“, каже Сали. „То ми пуно значи!“c

Уздајте се у ’Бога сваке утехе‘. Библија каже: „Баци на Јехову бреме своје, и он ће те подупрети“ (Псалам 55:22). Молитва није само нека врста емоционалног растерећења. Она је стваран и неопходан разговор са ’Богом сваке утехе, који нас теши у свакој нашој невољи‘ (2. Коринћанима 1:3, 4).

Божја Реч Библија нам свима пружа највећу утеху. Апостол Павле је рекао: „Имам наду... да ће Бог ускрснути и праведнике и неправеднике“ (Дела апостолска 24:15). Размишљање о библијској нади у ускрсење више од свега може утешити оне који су изгубили вољену особу.d У то се уверила и Лорен, чији је брат тинејџер погинуо у несрећи. „Колико год да ми је било тешко“, каже она, „узела бих Библију и читала је, чак и ако би то био само један стих. Бирала сам делове који су ме посебно храбрили и читала их увек изнова. На пример, утеху сам налазила у Исусовим речима које је упутио Марти након Лазареве смрти. Он јој је рекао: ’Твој брат ће устати‘“ (Јован 11:23).

„Немојте дозволити да вас сломи жалост“

Колико год то било тешко, потребно је да се изборите са осећањима да бисте наставили даље са својим животом. Немојте осећати кривицу као да тиме на неки начин издајете или заборављате вољену особу. Чињеница је да је никада нећете заборавити. У одређеним приликама сећања ће навирати, али како време буде пролазило неће вам задавати толики бол.

Такође ћете се радо сећати и лепих и тужних тренутака. На пример, Ешли коју смо цитирали у претходном чланку каже: „Сећам се дана пре него што је мама преминула. Деловало је да јој је боље и устала је из кревета први пут након више дана. Док ју је моја сестра чешљала, све три смо се због нечега засмејале и на мамином лицу сам видела осмех ког дуго није било. Толико је била срећна што је са својим ћеркама.“

Осим тога, моћи ћете да се присетите важних ствари које сте научили од драге особе док је била жива. Примера ради, Сали каже: „Мама је умела да поучава на изванредан начин. Давала је сјајне савете, а да то уопште није изгледало као савет. Поучила ме је како да доносим добре одлуке и да то чиним самостално, а не зато што су ми тако рекли она или тата.“

Управо вам сећања на драге особе могу помоћи да наставите даље. То је установио младић по имену Алекс. „Након татине смрти“, прича он, „решио сам да живим баш онако како ме је учио — да се радујем животу. Онима који су изгубили родитеља бих рекао: Никада нећете у потпуности преболети тај губитак, али немојте дозволити да вас сломи жалост. Плачите и жалите колико вам је потребно, али не заборавите да у животу треба још много тога лепог да остварите.“

[Фусноте]

[Истакнути текст на 8. страни]

„Колико год да ми је било тешко, узела бих Библију и читала је, чак и ако би то био само један стих“ (Лорен)

[Оквир/Слика на 7. страни]

НОСИТИ СЕ С КРИВИЦОМ

Можда сматрате да је неки ваш пропуст допринео смрти драге особе. Схватање да је кривица — било стварна или замишљена — нормална реакција на жалост може са̂мо по себи бити корисно. Опет, немојте мислити да морате држати таква осећања у себи. Разговор о осећању кривице које вас мучи донеће олакшање које вам је толико потребно.

Међутим, имајте на уму да без обзира колико волимо другу особу, немамо контролу над њеним животом нити можемо спречити да „време невоље и непредвиђени догађаји“ задесе оне које волимо (Проповедник 9:11). Осим тога, нема сумње да нисте имали лоше потицаје. На пример, ако нисте раније заказали преглед код доктора, да ли сте намеравали да се драга особа разболи и умре? Наравно да нисте! Онда, да ли сте заиста криви за смрт те особе? Не.

Једна мајка се изборила са осећањем кривице после смрти ћерке у аутомобилској несрећи. Она објашњава: „Осећала сам се кривом што сам је послала да изађе. Али схватила сам да је неразумно осећати се тако. Није било ништа погрешно у томе што сам је послала да са оцем обави неке ствари. Био је то само ужасан несрећан случај.“

Али можда кажете: ’Постоји толико ствари које бих волео да сам рекао или учинио.‘ Тачно, али ко од нас може рећи да је савршен отац, мајка или дете? Библија нас подсећа: „Сви често грешимо. Ако неко у речима не греши, он је савршен човек“ (Јаковљева 3:2; Римљанима 5:12). Зато прихватите чињеницу да нисте савршени. Стално размишљање ’Да сам само урадио ово или оно‘ неће променити ништа, али може успорити ваш опоравак.e

[Фуснота]

[Слика на 6. страни]

Дешава се да после смрти драге особе остарели родитељ мора да теши своје одрасло дете

[Слике на 9. страни]

Писање дневника, гледање слика и прихватање помоћи других може допринети да се преброди губитак вољене особе