Ценимо своје изванредне одлике

У ЖИВОМ свету, човек се истиче по свестраности. Ниједно друго створење није у стању да обавља толико разноврсних активности као ми људи. Једна од наших предности је усправно држање, које нам проширује видокруг и уједно ослобађа руке и шаке за различите послове. Замислите колико бисмо само били спутани када бисмо морали да ходамо четвороношке!

Још једно драгоцено преимућство је наш истанчан и сложен сензорни (чулни) систем коме ћемо у овом чланку посветити посебну пажњу. Он између осталог обухвата шаке, уши, очи и, наравно, чудесан мозак. Осмотримо једно по једно.

Људска шака

Наше шаке су предивна, запањујуће прецизна оруђа. Помоћу њих можемо провући конац кроз иглу или замахнути секиром, насликати портрет или свирати клавир. Оне су такође изузетно осетљиве. Чак и кратак додир нам открива да ли је под нашим прстима крзно, папир, кожа, метал, вода или дрво. Нема сумње да су наше шаке много више од алатки којима се нешто држи или нечим рукује. Преко њих упознајемо и свет око себе. Осим тога, омогућавају нам да додиром изражавамо љубав и наклоност.

Због чега је људска шака толико спретна, покретљива, осетљива и вешта? Томе доприноси више фактора, од којих ћемо осмотрити четири.

1. Наше две шаке укупно имају више од 50 костију, што је скоро четвртина свих костију у телу. Захваљујући сложеној повезаности костију, зглобова и лигамената, људска шака је изузетно прилагодљива и гипка.

2. Шака има палац који може да се постави насупрот другим прстима. Он се налази на седластом зглобу, генијалном споју две седласте зглобне површине које су под правим углом. Тај зглоб и сплет мишића и ткива с којима је повезан дају палцу невероватну покретљивост и снагу.

3. Покретима шаке управљају три групе мишића. Најјачи утицај врше опружачи и савијачи који се налазе у подлактици и преко тетива контролишу покрете прстију. Када би се ти мишићи налазили у шаци, она би била и сувише незграпна и гломазна. У самој шаци се налази трећа група мишића, који су много мањи и дају прецизност покретима прстију.

4. Наши прсти су заправо живи сензори — на њиховим врховима се на само једном квадратном центиметру налази око 2 500 рецептора. Они се међусобно разликују и свака врста има посебну улогу, што нам омогућава да осетимо структуру, температуру, влажност, треперење, притисак и бол. Због свега тога, људски прст је најсавршенији сензор на додир.

Људско ухо

Иако неке животиње чују више фреквенције звука него човек, људске уши и мозак чине ненадмашан спој, кажу стручњаци за звук. Чуло слуха нам омогућава да одредимо јачину, висину и боју звука, као и приближан правац и удаљеност његовог извора. Здраво људско ухо може да региструје звукове чија се фреквенција креће од 20 до 20 000 херца, то јест осцилација у секунди. Људи су најосетљивији на звукове у распону од 1 000 до 5 000 херца. Штавише, понекад можемо да региструјемо промену од само једног херца, рецимо са 440 на 441.

Здраво ухо је толико осетљиво да може регистровати звук када је амплитуда звучних таласа код бубне опне мања од пречника атома! Током предавања на једном универзитету речено је да се „људски слух налази близу теоретских физичких граница осетљивости... Не би имало сврхе да је осетљивији на звук [у распону фреквенција које региструје], јер бисмо тада чули још само ’шуштање‘“, услед насумичног кретања атома и молекула ваздуха.

Вибрације бубне опне се појачавају и преносе до унутрашњег уха путем сићушних кошчица — чекића, наковња и узенгија. Али шта би се десило када би уши изненада биле изложене заглушујућој буци? У том случају на сцену ступа природни заштитни механизам — активирају се мишићи који померају кошчице уха, чиме се смањује јачина звука. Међутим, уши не могу да издрже дугу изложеност прејаком звуку. То би могло трајно да оштети слух. Зато чувајте тај „дивно створен“ дар од нашег Створитеља (Псалам 139:14).

Слух вам такође помаже да утврдите одакле допире звук. Тајна лежи у више фактора, међу којима су шкољкасти облик спољашњег уха, његова удубљења, раздвојеност ушију и изванредна способност мозга да обрађује информације. Ако постоји незнатна разлика у јачини звука који свако ухо региструје или звук допре до једног уха само 30 милионитих делова секунде пре него до другог, мозак ће то одмах прорачунати и усмерити ваш поглед према извору звука.

Замислите како би изгледало када бисте све те прорачуне обављали свесно! Нема сумње да бисте морали да примените веома сложене математичке операције — и то муњевитом брзином! Ако би неки инжењер успео да конструише „систем за слушање“ који би само издалека био сличан ономе који нам је подарио Створитељ, добио би многа признања. Па ипак, колико се често чује да људи одају дужно признање Богу за његова величанствена дела? (Римљанима 1:20).

Људско око

Према процени неких истраживача, људи који добро виде добијају близу 80 посто информација о свом окружењу путем чула вида. У сарадњи с мозгом, очи нам омогућавају да видимо у боји, да с лакоћом пратимо кретање објеката и слика, препознајемо шаре и облике, као и да видимо у три димензије. Надаље, наше око поседује способност прилагођавања различитом интензитету светлости.

Та способност укључује више механизама који се допуњују. Примера ради, зеница може да се прошири са 1,5 на 8 милиметара у пречнику, чиме се количина светлости која улази у око повећава за приближно 30 пута. Светлост затим пролази кроз сочиво, које је усмерава на мрежњачу, чиме се концентрација светлосне енергије повећава и до 100 000 пута. Зато никада немојте голим оком гледати директно у сунце!

У мрежњачи се налазе две врсте фоторецептора — чепићи (око 6 милиона), који су одговорни за вид у боји и високу резолуцију, и штапићи (120-140 милиона), који су преко хиљаду пута осетљивији од чепића и помажу нам да видимо и када је мрачно. У идеалним условима, штапић региструје један једини фотон, то јест основну честицу светлости!

Још један механизам прилагођавања укључује неуроне мрежњаче који су повезани са чепићима и штапићима. Ти неурони се прилагођавају „у року од неколико секунди и могу да побољшају ноћни вид 10 и више пута“, кажу стручњаци Америчког оптометричког удружења.

Инжењери конструишу фотоапарате, скенере и компјутере, заједно са одговарајућим програмима. Али степен интеграције и ниво усавршености који постижу далеко је испод оних који карактеришу наша чула. Запитајте се: ’Да ли је логично приписивати наша ненадмашна чула пуком случају, као што то чине еволуционисти?‘ Јов, Божји слуга који је живео у древно доба, знао је о људском телу много мање него ми. Па ипак, био је подстакнут да каже Богу: „Твоје руке су ме обликовале“ (Јов 10:8).

Људски мозак

Мозак с невероватном ефикасношћу дешифрује мноштво сигнала који из сензорних органа стижу до њега кроз мрежу нерава. Поврх тога, он те сигнале повезује с појединостима које чува у сећању. Тако неки мирис може истог тренутка покренути мозак да у мислима оживи давно заборављен доживљај или догађај. Ако видите само делић нечег познатог — на пример, врх мачкиног репа — мозак ће додати детаље који недостају и знаћете да је ваша мачка у близини.

Наравно, мозак није унапред програмиран да садржи слике мачака, препознаје мирис руже, звук воде која тече или додир крзна. Он је научио да их повезује са одређеним утисцима. То потврђују искуства оних који су рођени слепи, али им је омогућено да виде, можда путем операције. Њихов мозак мора научити да протумачи бујицу нових сигнала који пристижу у њега. Како то утиче на те људе?

Они брзо науче да препознају боје, покрете и једноставне облике. После тога, напредак се разликује. Деца, нарочито мала, настављају да уче прилично добро. Али, то није случај са одраслима. Њима је тешко да препознају чак и лица људи. Нажалост, код „излечених“ одраслих се често дешава да након „почетног одушевљења следи разочарање и неспособност сналажења са обновљеним видом, што код многих води до озбиљне депресије“, кажу стручњаци из Кочове лабораторије на Технолошком институту у Калифорнији.

Ове чињенице нам помажу да још боље разумемо колико су значајна излечења која је Исус Христ вршио током своје службе на земљи. Он је слепима и глувима подарио не само вид и слух већ и способност да препознају призоре и звуке који су их окруживали. Слично томе, неми су почели нормално да говоре, што је било задивљујуће, посебно када се радило о људима којима је та мана била урођена (Матеј 15:30; Марко 8:22-25; Лука 7:21, 22). Са сигурношћу можемо рећи да ниједна слепа особа коју је Исус излечио није пала у депресију. Напротив, један излечени човек је храбро бранећи Исуса рекао његовим верским противницима: „Никада се још није чуло да је неко отворио очи човеку слепом од рођења. Да он није од Бога, не би могао ништа да учини“ (Јован 9:1-38).

У следећем чланку ћемо осмотрити неке од наших особина, као што су љубав и храброст. Да ли сте се икад питали откуда људима способност да такве особине испољавају много узвишеније и дубље него животиње? Нема сумње да постојање тих одлика својствених искључиво човеку представља велику препреку онима који настоје да докажу да су људи само животиње на вишем степену еволуције.

[Оквир на 7. страни]

НАШ ЧУДЕСНИ МОЗАК

Шта се одвија у нашем мозгу када нешто додирнемо, чујемо, видимо или помиришемо? За научнике је то још увек загонетка. „У мозгу нема видљивих знакова помоћу којих би се могло објаснити како се у њему ствара слика речи које управо читате“, рекао је научник Џералд Шродер.

Он је такође написао: „Откриће доскора незамисливих, сложених процеса у мозгу доводи у питање поједностављену теорију о еволуцији живота путем насумичних промена.“ Затим је додао: „Да је Дарвин био свестан мудрости која се крије у живом свету, уверен сам да би предложио сасвим другачију теорију.“

[Дијаграм/Слике на 5. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Сложене кости

Седласти зглоб

Мишићи управљају покретима

Осећај за додир

[Слика]

Због чега су шаке толико спретне?

[Слика на 7. страни]

Мозак дешифрује сигнале из сензорних органа и повезује их с појединостима које чува у сећању