Ваш слух — дар који треба ценити

МИРНО вече у природи, далеко од буке цивилизације, пружа прилику да се удубимо у нежне звуке ноћи. Благи поветарац једва приметно шушти у лишћу. Инсекти, птице и животиње придружују своје далеке позиве. Какав је диван осећај чути те благе звуке! Да ли их можете чути?

Потенцијал људског слушног система је једноставно запањујућ. Будите пола сата у комори која не ствара ехо — у акустички изолованој соби с површинама које су дизајниране да апсорбују сваки звук — и ваш слух ће полако ’повисити јачину‘, довољно да почнете слушати непознате звуке који потичу из вашег властитог тела. Научник за звук Ф. Алтон Еверест описује то искуство у књизи The Master Handbook of Acoustics. Најпре можете гласно чути сопствене откуцаје срца. После отприлике пола сата у соби, чујете како вам крв тече кроз крвне судове. На крају, ако имате изоштрен слух, „ваша стрпљивост буде награђена чудним пискавим звуком између ’лупања‘ срца и колања крви. Шта је то? То је звук честица ваздуха које ударају у ваше бубне опне“, објашњава Еверест. „Кретање бубне опне које резултује из тог пискавог звука невероватно је мало — само стоти део милионитог дела центиметра!“ То је „праг слуха“, најнижа граница ваше способности да откријете звук. Већа осетљивост вам не би користила, јер би слабије звуке загушила бука кретања честица ваздуха.

Слух се омогућава сарадњом спољашњег, средњег и унутрашњег ува, заједно са способностима вашег нервног система и мозга да обрађују и примају звук. Звук путује кроз ваздух у облику таласа различитих амплитуда. Ти таласи померају наше бубне опне напред и назад, а то кретање опет средње уво преноси до унутрашњег ува. Ту се то кретање претвара у нервне импулсе, које мозак тумачи као звук.a

Ваше важно спољашње уво

Флексибилно, савијено спољашње обележје вашег ува назива се ушна шкољка. Ушна шкољка скупља звук, али ради и далеко више од тога. Да ли сте се икада питали зашто ваше уво има све те мале нагибе? Звучни таласи који се рефлектују од разних површина ушне шкољке једва приметно се модификују, већ према углу свог доласка. Мозак је у стању да дешифрује те сићушне варијације и да одреди положај извора тог звука. Мозак то чини поред тога што упоређује време и интензитет звука док он улази у свако ваше уво.

Да то прикажемо, пуцкајте прстима док померате руку горе-доле директно испред особе која је затворила очи. Премда ваши прсти остају на истој удаљености од сваког њеног ува, она ће ипак бити у стању да разабере да ли звук долази одозго, одоздо или од негде између. У ствари, чак и особа која чује само на једно уво може прилично добро локализовати звуке.

Ваше средње уво — чудо механике

Основна функција вашег средњег ува јесте да преноси покрет ваше бубне опне до течности која испуњава ваше унутрашње уво. Та течност је много тежа од ваздуха. Дакле, као што је то случај код бициклисте који иде уз стрмо брдо, захтева се исправан ’однос зупчаника‘ да би се звучна енергија пренела што је могуће ефикасније. У средњем уву, ту енергију преносе три мајушне кости, које се због својих облика обично зову чекић, наковањ и узенгија. Ова минијатурна механичка веза постиже ’однос зупчаника‘ који је скоро савршен за унутрашње уво. Рачуна се да би без тога 97 посто звучне енергије било изгубљено!

Постоје два осетљива мишића која су повезана с том везом у вашем средњем уву. У стотом делићу секунде док је ваше уво изложено јаком звуку ниске фреквенције, ови мишићи се аутоматски затежу, што у великој мери ограничава кретање те везе и тиме предупређује било коју могућу штету. Овај рефлекс је довољно брз да вас заштити од практично свих гласних звукова који се јављају у природи, премда не и од свих које производи механичка и електронска опрема. Осим тога, ти мали мишићи могу задржати тај заштитни положај само до десет минута. Али то вам пружа прилику да побегнете од тог непријатног звука. Занимљиво је да кад говорите, ваш мозак шаље сигнале тим мишићима да смање вашу слушну осетљивост, тако да вам ваш глас не буде прегласан.

Ваше задивљујуће унутрашње уво

Део вашег унутрашњег ува који је укључен у слушање налази се у кохлеи, која је тако названа зато што је у облику пужа. Кућиште које штити њен деликатни механизам најтврђа је кост у вашем телу. У њеном лавиринту налази се базална мембрана, једно од неколико ткива које уздуж дели кохлеу на канале. Дуж базалне мембране лежи Кортијев орган, који држи на хиљаде трепљастих ћелија — нервних ћелија које имају завршетке налик длакама што се пружају у течност која испуњава кохлеу.

Кад услед кретања костију унутрашњег ува вибрира овални прозор кохлее, тиме се у течности стварају таласи. Ти таласи померају мембране, баш као што таласићи на језерцету померају горе-доле лишће које плива. Таласи савијају базалну мембрану на местима која одговарају специфичним фреквенцијама. Тада трепљасте ћелије на тим местима активирају текторијалну мембрану којом су обложене. Тај контакт покреће трепљасте ћелије, а ове опет стварају импулсе и шаљу их до вашег мозга. Што је звук јачи, то се стимулише више трепљастих ћелија и оне се брже стимулишу. Тако мозак разазнаје гласнији звук.

Ваш мозак и слух

Ваш мозак је заиста најважнији део вашег слушног система. Он има изванредну способност да бујицу података које прима у облику нервних импулса претвара у менталну перцепцију звука. Ова главна улога показује посебну везу између размишљања и слушања, везу која се проучава на подручју науке које се назива психоакустика. На пример, ваш мозак вам омогућава да чујете један разговор између многих разговора у препуној соби. Микрофон нема ту способност, па зато снимак на траци направљен у истој соби може бити скоро неразумљив.

Иритација коју ствара нежељена бука показује још један аспект те везе. Без обзира на то колико је можда низак интензитет звука, ако га имало можете чути када то не желите, то може да иритира. На пример, славина која цури ствара звук веома ниског интензитета. Али, то вам може страшно сметати ако вам у глуво доба ноћи не да да заспите!

Стварно, наше емоције су тесно повезане с нашим чулом слуха. Помислите само на заразан ефекат срдачног смеха, или на топлину коју ствара искрена реч наклоности или похвале. Слично томе, велики део онога што интелектуално учимо усвајамо преко наших ушију.

Дар који треба ценити

Многе фасцинантне тајне нашег слуха тек треба да се открију. Али научно разумевање које се стекло, продубљује наше цењење према интелигенцији и љубави која се манифестује у томе. „Кад се било колико темељно размишља о људском слуху“, пише истраживач звука Ф. Алтон Еверест, „тешко је избећи закључак да његове сложене функције и структуре указују на то да је у његовом конструисању била нечија корисна рука.“

Краљ Давид из древног Израела није имао данашње научно спознање што се тиче унутрашњег функционисања нашег слуха. Па ипак, он је размишљао о свом телу и његовим многим даровима и запевао је свом Творцу: „[Ја] сам тако дивно саздан. Дивна су сва дела твоја“ (Псалам 139:14). Научно истраживање чуда и мистерија тела, укључујући и слух, пружа додатне доказе да је Давид био у праву — нас је дивно конструисао мудар Створитељ пун љубави!

[Фусноте]

[Оквир⁄Слика на 24. страни]

Помоћ за оне с оштећеним слухом

Дуготрајна изложеност гласним звуцима изазива трајно оштећење слуха. Изложити се претерано гласној музици или радити на бучној опреми без заштите једноставно није вредно таквог губитка. Слушна помагала могу пружити извесну меру помоћи онима с нарушеним слухом, чак и некима који се роде глуви. За неке, такве направе обнављају читав свет искустава. Кад је први пут наместила слушна помагала, једна жена је чула неки чудан звук кроз прозор своје кухиње. „Биле су то птице!“ узвикнула је. „Годинама нисам чула птице!“

Чак и без великог оштећења, кад године одмакну наша способност да препознамо високе тонове обично слаби. Нажалост, то укључује фреквенције сугласника — звукова који су често најпресуднији за разумевање говора. Зато старији људи могу установити да вербалну комуникацију могу да прекину нормални звуци у кући, као што су звуци које производи течење воде или шуштање папира, пошто садрже високе фреквенције које ометају сугласнике. Слушна помагала могу пружити делимично олакшање, али и она имају своје недостатке. С једне стране, квалитетна слушна помагала могу бити веома скупа — нешто што просечна особа у многим земљама себи никако не може приуштити. И у сваком случају, никакво слушно помагало не може вам вратити потпуно нормалан слух. Шта се онда може урадити?

Показивање увиђавности игра велику улогу. Пре него што нешто кажете некоме ко губи слух, уверите се да зна да хоћете нешто да му кажете. Настојте да гледате особу. То јој омогућава да види ваше тело и покрете усана и да у потпуности чује сугласнике у вашим речима. Приближите се особи, ако је могуће, и говорите полако и јасно; немојте викати. Гласни звуци су у ствари болни за многе људе оштећеног слуха. Ако не разуме шта сте рекли, покушајте да то кажете другачије уместо да само поновите. Исто тако, ако ви немате слух као пре, можете олакшати другима да комуницирају с вама тако што ћете прићи ближе ономе ко говори и што ћете бити стрпљиви. Ти додатни напори могу доста допринети побољшаним односима и могу вам помоћи да будете укључени у своју средину.

[Слика]

Кад се обраћате особи која је изгубила слух, гледајте је и говорите полако и јасно

[Диаграми на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Ваше уво

Ушна шкољка

Овални прозор

Слушни живац

Чекић (малеус)

Наковањ (инкус)

Узенгија (стапес)

Слушни канал

Бубна опна

Кохлеа

Кортијев орган

Кружни прозор

Слушни живац

Трепљасте ћелије

Текторијална мембрана

Нервна влакна

Базална мембрана