Игра случаја или дело Створитеља?

Кућица морског пужа

● Морски пуж врсте Crysomallon squamiferum има један од најчвршћих досад откривених спољашњих скелета у природи. Овај мали мекушац живи на дну Индијског океана и може да издржи притисак воде на дубини од 2 400 метара. Надаље, уопште му не сметају ни висока киселост воде нити стална колебања њене температуре — чему доприноси врела вода која избија из хидротермалних извора. Љуштура га такође штити од напада грабљиваца.

Размислите о следећем: Кућица овог пужа има три слоја. Први се састоји од сулфида гвожђа; други је налик на протеински омотач који имају и остале врсте пужева; трећи се састоји од арагонита, минерала из групе карбоната. Са овим трослојним оклопом, пуж успешно одолева нападима ракова грабљиваца који снажним клештима покушавају да му здробе љуштуру. Али, она не попушта чак ни када стисак клешта траје данима.

Истраживачи су користили дијамантски индентор (део апарата за испитивање тврдоће) и установили да се, услед притиска, на „спољашњем слоју [љуштуре] стварају сићушне пукотине које апсорбују енергију“, извештава часопис Discover. „Оне се шире у неколико праваца само око честица сулфида гвожђа. Осим што апсорбују енергију, те ’микропукотине‘ спречавају да дође до већег пуцања.“ У међувремену, средњи слој ублажава притисак који настаје током напада грабљиваца.

Истраживачи желе да искористе сазнања о структури ове љуштуре да би направили чвршће шлемове, отпорније непробојне прслуке, као и јаче бродске и авионске трупове. „Такав материјал би се могао показати као добра заштита и за арктичке нафтоводне цеви у које често ударају ледене санте“, каже се у часопису Discover.

До каквог сте закључка дошли? Да ли је кућица овог морског пужа настала игром случаја или је дело Створитеља?

[Дијаграм на 23. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Индентор

Спољни слој

Средњи слој

Унутрашњи слој

[Извор слике на 23. страни]

Courtesy Anders Warén